mini|Natpis na ulazu u zgradu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) je najviša znanstvena i umjetnička institucija u Srbiji. Službeni dan osnutka Akademije je 19. studenoga 1841.
Od 1886. zove se Kraljevska srpska akademija, zatim Srpska kraljevska akademija do 1947., kada je preimenovana u Srpsku akademiju nauka. Kasnije, zakonom iz 1960. promijenila je naziv u Srpska akademija nauka i umetnosti. mini|Milan Đ. Milićević, član Društva srpske slovesnosti od 1857., član Srpskog učenog društva od 1864. i jedan od prvih članova Akademije
Osnivanje Akademija je osnovana zakonom od 1. studenoga 1886. godine, koji je skupština izglasala, a kralj Milan Obrenović ga je proglasio u Nišu.Његово величанство краљ Милан. - У: Просветни гласник, 1. фебруар 1901. године. Taj se zakon zvao Osnovni zakon Kraljevsko-srpske akademije i određivao je da prve akademike bira kralj, a potom akademici sami biraju nove članove. Zadaća akademije bila je „obrađivati i unapređivati znanost; postaviti i održavati zdrave temelje za znanstvenu prosudbu; otkrivati i osporiti znanstvena istraživanja u prirodi, društvu i povijesnim spomenicima; podržati pripitomljavanje i razvoj viših umjetnosti; da udruženom snagom radimo na unapređenju obrazovanja kako bismo učinili ono za što posebna snaga nije dovoljna." Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929. .
Prve akademike, njih 16, imenovao je kralj Milan 5. travnja 1887. godine. U to vrijeme postojala su četiri odjela Akademije, ili kako su je zvali „stručne akademije”, i svaki je u početku dobivao po četiri redovita člana. Oni su bili:
Akademija prirodnih znanosti
Josip Pančić Dimitrije Nešić Jovan Žujović Ljubomir Klerić
Akademija filozofskih znanosti
Stojan Novaković Milan Kujundžić Aberdar Svetislav Vulović Svetomir Nikolajević
Akademija društvenih znanosti
Čedomilj Mijatović Milan Đ. Miličević Ljubomir Kovačević Panta Srećković
Akademija umjetnosti
Ljubomir Nenadović Matija Ban Mihailo Valtrović Davorin Jenko
Prvi predsjednik bio je Josif Pančić, a tajnik Jovan Žujović.
Broj dopisnih članova bio je dvostruko veći od broja redovitih članova. Sve članove birala je sama Akademija na temelju djelokruga rada, te ispravnosti, samostalnosti i savjesnosti u radu. Zakonom o osnivanju Srpske kraljevske akademije pod njenu su upravu potpali Narodna biblioteka i Muzej srpskih zemalja. Od 22. siječnja 1901. godine, Srpska kraljevska akademija je samo nadzirala Biblioteku, a od nje i uprave Muzeja dobivala godišnji izvještaj. Prvi predsjednik Srpske kraljevske akademije (tri godine) bio je Josip Pančić, a nakon njega Čedomilj Mijatović, M. Đ. Miličević, Jovan Mišković, Đorđe Nešić, Jovan Ristić, Sima Lozanić, Stojan Novaković, Jovan Žujović, Jovan Cvijić.
Godine 1892., Srpska kraljevska akademija spaja se sa Srpskim akademskim društvom odlukom ministra prosvjete od 9. travnja 1891. godine, te dobiva prilično veliku arhivu starih dokumenata i prilično veliku knjižnicu. U Akademiji su 1893. godine osnovani leksikografski odjel (rad na „Rječniku”) i etnografski odjel (rad na ispitivanju srpskih sela). Osim toga, glavno djelo Srpske kraljevske akademije nauka sastojalo se u znanstvenom radu njenih članova, te u radu na objavljivanju njihovih i drugih znanstvenih spisa. U tom smislu, Srpska kraljevska akademija nauka izdavala je:
Glas Srpske kraljevske akademije: a) I razred: sadrži rasprave iz prirodnih i matematičkih znanosti; b) II razred: rasprave iz filozofskih, lingvističkih, pravnih i povijesnih znanosti; Spomenik (I i II razred); Srpski Etnografska Zbornik, koji sadrži: a) Raznu etnografsku građu b) Naselja srpskih zemalja c) Običaje srpskog naroda d) Srpske narodne igre e) Srpska narodna jela i pića; Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda I odjel: Spomenici na srpskom jeziku; II odjel: Spomenici na stranim jezicima; Dijalektološki Zbornik; Posebna izdanja.
Prethodnici akademije mini|Govor Kneza Mihaila Obrenovića članovima Društva srpske slovesnosti na prvoj sjednici 8. lipnja 1842. godine, litografija Anastasa Jovanovića Srpska kraljevska akademija nije bila prva ustanova te vrste među Srbima. Njegovi neposredni prethodnici bili su Društvo srpske slovesnosti i Srpsko učeno društvo. Društvo srpske slovesnosti osnovano je 31. svibnja 1842. godine i postojao je do 27. siječnja 1864. godine, kada ga je knez Mihailo Obrenović svojim ukazom ukinuo. Zatim, 29. srpnja 1864. godine osnovano je Srpsko učeno društvo, koje je zapravo bilo obnovljeno Društvo srpske slovesnosti. Svi članovi Društva srpske slovesnosti mogli su se pismeno izjasniti ministru da prihvaćaju članstvo u Srpskom učenom društvu.
Slična sudbina zadesila je i Srpsko akademsko društvo, a zbog sukoba s ministrom prosvjete njegov je rad obustavljen 13. svibnja 1886. godine. Zakonom od 1. studenog 1886. godine ustanovljena je Srpska kraljevska akademija, koja uključuje knjižnicu, arhiv, zbirke i imovinu Srpskog učenog društva. Nastali su sukobi, a Društvo je ponovno otvoreno 25. srpnja 1887. godine. Spor je riješen prijedlogom ministra prosvjete da se spoje, a to je i učinjeno 1892. godine. Tada je za redovne članove Srpske kraljevske akademije izabrano osam članova Srpskog učenog društva, a svi ostali su bili počasni članovi.
Povijest razvoja mini|Skupština osnivača Srpske akademije nauka i umetnosti održana 1995. godine Nakon punih 60 godina pod tim imenom, Srpska kraljevska akademija mijenja naziv zakonom od 30. lipnja 1947. godine. Budući da je promijenjeno državno uređenje i kralj više nije vladao, akademija se jednostavno zvala Srpska akademija nauka. Ovim zakonom je izmijenjen i ustroj akademije, tako da umjesto četiri strukovne akademije postoje odjeli kojih je bilo šest:
prirodne i matematičke znanosti, tehničke znanosti, medicinske znanosti, književnost i jezik (kasnije: jezik i književnost), društvene znanosti i likovne i glazbene umjetnosti.
Od 1998. godine, Akademija ima osam odjela, jer je odjel za prirodno-matematičke znanosti bio podijeljen na dva odjela: odjel za matematiku, fiziku i geološke znanosti i odsjek za kemijske i biološke znanosti, a prije toga je i odjel društvenih znanosti bio podijeljen na dva dijela; jedan dio je zadržao isto ime, dok je ime drugog odsjek za povijesne znanosti.
Zgrada SANU mini|Zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti u Ulici kneza Mihaila 35 u Beogradu Akademija se od 1909. do 1952. godine nalazila u Brankovoj ulici broj 15. Nažalost, ova zgrada je srušena 1963. godine. Nakon toga, Akademija je preseljena u Knez Mihailovu 35, u velebnu zgradu u centru grada, gdje se i danas nalazi.
Zgrada Srpske akademije nauka i umjetnosti (SANU), najviše znanstvene institucije u Srbiji, već gotovo stoljeće krasi Ulicu kneza Mihaila,Завод за заштиту споменика културе града Београда, Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда, приступљено 18.03.2016. unoseći u beogradsku arhitekturu duh francuskog dekorativizma i secesije.Завод за заштиту споменика културе града Београда, часопис Наслеђе, М. Павловић, Девет деценија здања Српске академије наука и уметности, приступљено 18.03.2016. Skice, prijedlozi i projekti za izgradnju ove veličanstvene palače nastajali su od prvih dana njezina osnutka 1886. godine, no u svoju zgradu uselila se tek 1952. godine.
Odmah po osnutku Akademije, 1886. godine razmatrana je izgradnja zgrade na parceli na reprezentativnoj lokaciji u Knez Mihailovoj ulici, koju je „knez Mihailo Obrenović III darovao u obrazovne svrhe”.Завод за заштиту споменика кутлуре града Београда, досије споменика културе Палата САНУ. S obzirom na to da Srpska kraljevska akademija nije imala drugih financijskih sredstava osim placa, u početku se razmišljalo o izgradnji privremene prizemne zgrade dok se ne steknu uvjeti za izgradnju reprezentativne zgrade, u kojoj će se smjestiti još dvije važne nacionalne institucije: Muzej srpske zemlje i Narodna biblioteka. Sljedećih godina Srpska kraljevska akademija je razmatrala različite načine formiranja fondova i stjecanja financijskih sredstava za izgradnju svoje zgrade. Zajednički fond Srpske kraljevske akademije, Narodne biblioteke i Muzeja srpske zemlje formiran je 1896. godine Kraljevim dekretom, da bi s početnim kapitalom i vlastitim placem Akademija počela rješavati pitanje gradnje. Za izradu idejnog rješenja angažiran je 1900. godine afirmirani arhitekt domaćeg graditeljstva Konstantin Jovanović.О Константину Јовановићу видети: Љ. Никић, Архитект Константин Јовановић, Годишњак града Београда IV, Београд 1957, 345-358; Љ. Бабић, Живот и рад архитекте Константина А. Јовановића, општи део, ЗАФ V-6, Београд 1960, 5-15; Љ. Никић, Из архитектонске делатности Константина Јовановића у Београду, Годишњак града Београда XXIII, Београд 1976, 127-142; М. Šćekić, Konstantin Jovanović arhitekta, Веоgrаd 1988; Г. Гордић, В. Павловић-Лончарски, Архитект Константин А. Јовановић, Београд 2004; И. Клеут, Градитељски опус Константина Јовановића у Београду, Годишњак града Београда LIII, Београд 2006, 213-250; Д. Ванушић, Константин А. Јовановић Архитекта великог формата, Београд 2013. Bio je to prvi u nizu projekata koji su ostali nerealizirani: od zahtjeva eminentnim arhitektima Andri Stevanoviću,О Андри Стевановићу видети: П. Поповић, Андра Ј. Стевановић, Српски књижевни гласник, бр. 28, Београд 1930, 353-359; Д. Ђурић-Замоло, Педагошки рад. Архитекта Андра Стевановић, Архитектура урбанизам, бр. 67, Београд 1971, 51-52; Б. Несторовић, Београдски архитекти Андра Стевановић и Никола Несторовић, Годишњак града Београда, књ. XXIII, Београд 1975, 173-180. Nikoli Nestoroviću,О Николи Несторовићу видети: Б. Несторовић, Београдски архитекти Андра Стевановић и Никола Несторовић, Годишњак града Београда, књ. XXIII, Београд 1975, 173-180; М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868—1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014. Milanu Kapetanoviću i Dragutinu Đorđeviću,О Милану Капетановићу и Драгутину Ђорђевићу видети: З. Маневић (ур), Лексикон српских архитеката 19. и 20. века, Београд 1999; S. Bogunović, Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II tom: Arhitekti, Beograd 2005; Д. Ђурић-Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 2009. da izrade idejne skice, kroz propali javni natječaj, do pokušaja izrade projekta po uzoru na zgradu Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u ZagrebuHrvatska akademija znanosti i umjetnosti, приступљено 18.03.2016. i novih projekata arhitekta Konstantina Jovanovića. Istovremeno, s nastojanjem da se dobije adekvatan projekt, mijenjao se interes triju institucija za podizanje zajedničke zgrade. Rješavajući pitanja stalnog smještaja, 1908. godine Srpska kraljevska akademija je dobila prostor na korištenje u zgradi zadužbine Šime IgumanovaNajveći srpski zadužbinar: Darivao Srbima crkve, škole, sirotišta, Telegraf, приступљено 18.03.2016. u Brankovoj br. 15.С. М. Јовановић, Силуете старог Београда 1, Београд 1971; Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова Друштва српске словесности Српског ученог друштва Српске краљевске академије 1841-1947, Београд 2007.