U njemačkom jeziku postoji:
6 glagolskih vremena: prezent, preterit, perfekt, pluskvamperfekt, futur I. i futur II. 3 glagolska načina: indikativ, konjunktiv i imperativ 3 glagolska stanja: aktiv, pasiv zbivanja i pasiv stanja 3 glagolska lica: prvo, drugo i treće 2 glagolska broja: jednina i množina uz to postoje i infinitiv, particip I i particip II. NB: Iako u ovim tablicama nisu navedene, u njemačkom jeziku osobne zamjenice uvijek dolaze uz glagole u svim vremenima.
Nesprezivi glagolski oblici
Infinitiv Infinitiv je osnovni oblik glagola u kojem se glagol obično navodi u rječnicima. Infinitiv ne određuje nijednu od gramatičkih kategorija glagola.
Infinitiv u njemačkom jeziku obično završava na -en.
sag-en arbeit-en woll-en hab-en schlaf-en Kod glagola koji završavaju na -er i -el nastavak je -n:
lächel-n meister-n verlänger-n erweiter-n
Postoje i složeni infinitivi koji se tvore od pomoćnih glagola:
Pasiv zbivanja: gesehen werden (pomoćni glagol werden i particip II. glagola) Pasiv stanja: gesehen sein (pomoćni glagol sein i particip II. glagola) Perfekt: gesehen haben (pomoćni glagol haben ili sein i particip II. glagola) Perfekt pasiva zbivanja: gesehen worden sein (pomoćni glagol sein, particip II. pomoćnog glagola werden i particip II. glagola) Perfekt pasiva stanja: gesehen geworden sein (pomoćni glagol sein, particip II. pomoćnog glagola sein i particip II. glagola) Futur (više teoretski jer se njime koristi samo u finitnom obliku): sehen werden (pomoćni glagol werden i običan infinitiv)
Upotreba bez zu Infinitiv se sam po sebi (bez prijedloga zu) može upotrebljavati u tvorbi nekih oblika (futur, konjunktiv II.), s modalnim glagolima, ali i kod zahtjeva i davanja uputa:
Bitte die Tür schließen. – Molimo zatvoriti vrata. Kartoffeln schneiden. – Krumpire narezati.
Neki glagoli također idu s infinitivom:
Ich gehe in den Markt einkaufen. – Idem u trgovinu kupovati. Sie ließ ihn gehen. – Pustila ga je da ode. Horst fuhr einkaufen. – Horst se odvezao u kupnju (kupovati). Sie lernen nähen. – Uče šivati.
Rabi se i u konstrukciji akuzativa s infinitivom slično latinskom ili starogrčkom.
Ich höre den Vogel singen. Čujem pticu pjevati. Glavni glagol + akuzativ + infinitiv Čujem kako ptica pjeva. Ich sehe ihn klettern. Vidim ga kako se penje. Er ließ mich schlafen. Pustio me da spavam.
Infinitivi se mogu upotrebljavati kao imenice uz član (srednji rod):
Das Schwimmen ist gesund. – Plivanje je zdravo.
Upotreba sa zu Poneki glagoli, pridjevi i imenice uz sebe mogu zahtijevati infinitiv s prijedlogom zu.
Kod glagola se on rabi kako bi se izbjeglo ponavljanje zamjenica, a ponekad je nužno:
Ich freue mich, dass ich dich bald wiedersehe. > Ich freue mich, dich bald wiederzusehen. – Veselim se uskoro te opet vidjeti. Ich fing an, das Buch zu lesen. – Počeo sam čitati knjigu.
Rečenica s konjugiranim glagolom sein i nekim pridjevima dodaje se zu + infinitiv:
Es ist praktisch, ein anderes Auto zu haben. – Praktično je imati još jedan automobil. Ich finde es interessant, Sprachen zu lernen. – Smatram da je učenje jezika zanimljivo.
Neke apstraktne imenice također primaju zu + Infinitiv:
Ich habe keine Lust, dir vorzulesen. – Nemam ti volje čitati. Heute hat er keine Zeit, mir zu helfen. – Danas mi nema vremena pomoći.
Veznici anstatt, ohne i um dolaze uz zu + Infintiv:
Ihr übt, um zu gewinnen. – Vježbate kako biste pobijedili.
Particip I. Tvori se dodavanjem nastavka -d na infinitiv:
laufen – laufend (hodati – hodajući) lächeln – lächelnd (smiješiti se – smiješeći se). Upotrebljava se slično hrvatskom glagolskom prilogu sadašnjem, to jest participu prezenta:
Die Kinder saßen spielend im Park. – Djeca su sjedila igrajući se u parku. Der lachende Mann ist der, den ich kennenlernen will. – Smijući čovjek (čovjek koji se smije) jest onaj kojeg želim upoznati.
Particip II. Slabi (pravilni glagoli) tvore ga prefiksom ge- na treće lice jednine:
fragen (er fragt) → gefragt passen (es passt) → gepasst antworten (er antwortet) → geantwortet.
Glagoli koji nisu naglašeni na prvom slogu (što je gotovo pa uvijek rezultat nenaglašena neodvojiva prefiksa ili stranog glagola kojem naglasak pada na posljednji slog -ieren ili -eien) ne dodaju prefiks ge-:
verführen (er verführt) → verführt miauen (er miaut) → miaut probieren (er probiert) → probiert prophezeien (er prophezeit) → prophezeit
Nepravilni glagoli zadržavaju nastavak -en i često mijenjaju osnovu:
laufen → gelaufen geben → gegeben gehen → gegangen werfen → geworfen
Odvojiv prefiks ostaje na mjestu prije ge-:
aus|tauschen → ausgetauscht umverteilen → umverteilt
Razlika između glagola umfahren (ich fahre um) i umfahren (ich umfahre), jedan ima odvojiv prefiks um-, a drugi neodvojiv.
Ich habe den Baum umgefahren. (Pregazio sam (zabio se u) stablo.)
Ich habe den Baum umfahren. (Prošao sam oko stabla.)
Modalni i pomoćni glagoli imaju particip II. jednak infinitivu, ali kada ih se upotrebljava same, bez infinitiva, onda imaju pravilan particip.
Ich habe den Chef besuchen dürfen. (Bilo mi je dopušteno vidjeti šefa.)
Ich habe zum Chef gedurft. (nije uobičajeno) (Bio sam dopušten prema šefu.)
Particip drugi upotrebljava se slično hrvatskomu glagolskom pridjevu trpnom:
Die gewaschene Wäsche hängt auf dem Balkon. – Oprano rublje visi na balkonu. Die Wäsche hängt gewaschen auf fem Balkon. – Rublje visi oprano na balkonu.
Vidimo da se može deklinirati kao običan pridjev (prva rečenica) ili stajati kao pridjev iza imenice (bez deklinacije).
Indikativ - aktiv
Prezent Indikativ prezenta aktivnog ili skraćeno prezent je sadašnje glagolsko vrijeme. +Tvorba prezentaLicePravilan glagolJedina1.kaufe2.kaufst3.kauftMnožina1.kaufen2.kauft3.kaufen Glagoli koji završavaju na -t, -chn -d, -dn, -fn, -gn i -tm dodaju -e- prije nastavka (ako se tamo već ne nalazi).
Glagoli koji završavaju na -s, -ß, -x i -z u drugom licu jednine primaju nastavak -t.
Glagoli koji završavaju na -er i -el u prvom i trećem licu množine primaju nastavak -n (kao infinitiv).
Perfekt Indikativom perfekta aktivnog ili skraćeno perfektom se ponajprije izriče da je neka radnja izvršena u prošlosti, odnosno da je završena.
U svakidašnjoj komunikaciji na jugu njemačkog govornog područja prošla se radnja izriče perfektom, a na sjeveru preteritom.
Razlika između njemačkog preterita i perfekta izvorno je jednaka razlici između engleskog past i present perfect.
Perfekt se tvoru pomoću prezenta pomoćnog glagola haben (imati) i sein(biti) i participa II. glavnog glagola. +Tvorba perfektaLiceJedninaMnožina1.habe / binhaben / sind +Particip II.2.hast / bisthabt / seit3.hat / isthaben / sind
Preterit Indikativ preterita aktivnog ili skraćeno preterit izražava da je izrečena radnja, stanje ili zbivanje prošlo. Jedini je ispravan način prevođenja preterita na hrvatski jezik aoristom ili imperfektom. Budući da su aorist i imperfekt danas postali arhaični, takav se prijevod onda smatra stilski obilježenim. Ako se želi prijevod prilagoditi današnjem govoru, preterit se mora prevesti hrvatskim perfektom.
Preterit je uobičajeno vrijeme za pripovijedanje prošlih događaja u književnim dijelima.
Preterit se može tvoriti dvama načinima: slabi (pravilni) glagoli tvore ga posebnim nastavcima, a jaki glagoli mijenjaju osnovu i dodaju prezentske nastavke, ali za prvo i treće lice jednine ne dodaje se nikakav nastavak. +Tvorba preteritaLiceSlab glagolJak glagolJedina1.kauftegab2.kauftestgabst3.kauftegabMnožina1.kauftengaben2.kauftetgabt3.kauftengaben
Pluskvamperfekt Indikativom pluskvamperfekta aktivnog ili skraćeno pluskvamperfektom se iskazuje neki događaj, gledano sa stajališta govornika, koji se zbio prije nekoga drugog prošlog događaja.
Pluskvamperfekt se tvori od preterita pomoćnog glagola haben (imati) i sein (biti) i participa II. glavnog glagola. +Tvorba pluskvamperfektaLiceJedninaMnožina1.hatte / warhatten / waren +Particip II.2.hattest / warsthattet / wart3.hatte / warhatten / waren
Futur I. Indikativ futura I. aktivnog ili skraćeno futur I. sa stajališta govornika izriče buduće događanje koje još nije započelo, a osobina je nezavršenost.
Futur I. tvori se od prezenta pomoćnog glagola werden (postati) i infinitiva glavnog glagola. +Tvorba futura I.LiceJedninaMnožina1.werdewerden +Infinitiv2.wirstwerdet3.wirdwerden
Futur II. Indikativ futura II. aktivnog ili futur II. izriče buduću radnju koja ima osobinu završenosti.
Futur II. može izricati i radnju za koju pretpostavljamo da se već dogodila u prošlosti. Tada se on na hrvatski prevodi s konstrukcijom bit će da.
Ergon wird uns nicht gesehen haben. (Bit će da nas Ergon nije vidio.)
Futur II. tvori se od prezenta pomoćnog glagola werden (postati) i infinitiva perfekta glavnog glagola. +Tvorba futura II.LiceJedninaMnožina1.werdewerden +Particip II. +haben / sein2.wirstwerdet3.wirdwerden
Indikativ – pasiv zbivanja Indikativi pasiva zbivanja označavaju nesvršenu radnju koja se vršila nad subjektom. Tvore se općenito tako da se pomoćni glagol werden (postati) stavi u željeno vrijeme te mu se doda particip II. glavnog glagola.
Glagoli koji perfekt, pluskvamperfekt i futur II. tvore pomoću pomoćnog glagola sein (biti) nemaju pasivni oblik.
Indikativ prezenta pasivnog zbivanja Indikativ prezenta pasivnog zbivanja tvori se od prezenta pomoćnog glagola werden (postati) i participa II. glavnog glagola. LiceJedninaMnožina1.werdewerden +Particip II.2.wirstwerdet3.wirdwerden
Indikativ perfekta pasivnog zbivanja Indikativ perfekta pasivnog zbivanja tvori se od perfekta pomoćnog glagola werden (postati) i participa II. glavnog glagola. S time da se kao pomoćni glagol za tvorbu perfekta koristi sein (biti), a particip II. glagola werden gubi prefiks ge-. LiceJedninaMnožina1.binsind +Particip II. +worden2.bistseit3.istsind
Indikativ preterita pasivnog zbivanja Indikativ preterita pasivnog zbivanja tvori se od preterita pomoćnog glagola werden (postati) i participa II. glavnog glagola. LiceJedninaMnožina1.wurdewurden +Particip II.2.wurdestwurdet3.wurdewurden
Indikativ pluskvamperfekta pasivnog zbivanja Indikativ pluskvamperfekta pasivnog zbivanja tvori se od pluskvamperfekta pomoćnog glagola werden (postati) i participa II. glavnog glagola. S time da se kao pomoćni glagol za tvorbu pluskvamperfekta koristi sein (biti), a particip II. glagola werden gubi prefiks ge-. LiceJedninaMnožina1.warwaren +Particip II. +worden2.warstwart3.warwaren
Indikativ futura I. pasivnog zbivanja Indikativ futura I. pasivnog zbivanja tvori se od futura I. pomoćnog glagola werden (postati) i participa II. glavnog glagola. LiceJedninaMnožina1.werdewerden +Particip II. +werden2.wirstwerdet3.wirdwerden
Indikativ futura II. pasivnog zbivanja Indikativ futura II. pasivnog zbivanja tvori se od futura II. pomoćnog glagola werden (postati) i participa II. glavnog glagola. S time da se kao pomoćni glagol za tvorbu futura II. koristi sein (biti), a particip II. glagola werden gubi prefiks ge-. LiceJedninaMnožina1.werdewerden +Particip II. +worden +sein2.wirstwerdet3.wirdwerden
Indikativ – pasiv stanja Indikativi pasiva stanja označavaju svršenu radnju koja se vršila nad subjektom. Tvore se općenito tako da se pomoćni glagol sein (biti) stavi u željeno vrijeme te mu se doda particip II. glavnog glagola.
Glagoli koji perfekt, pluskvamperfekt i futur II. tvore pomoću pomoćnog glagola sein (biti) nemaju pasivni oblik.
Indikativ prezenta pasivnog stanja Indikativ prezenta pasivnog stanja tvori se od prezenta pomoćnog glagola sein (biti) i participa II. glavnog glagola. LiceJedninaMnožina1.binsind +Particip II.2.bistseit3.istsind
Indikativ perfekta pasivnog stanja Indikativ perfekta pasivnog stanja tvori se od perfekta pomoćnog glagola sein (biti) i participa II. glavnog glagola. S time da se kao pomoćni glagol za tvorbu perfekta također koristi pomoćni glagol sein (biti), a particip II. glagola sein ne gubi prefiks ge-.