thumb|Содома и Гомора (1852) од Џона Мартина.|361x361п Содома (, , ) и Гомора (, , ) била су два града које је Бог уништио због њихове злобе. Њихова прича је паралелна нарацији о потопу из Књиге Постања у својој теми Божјег гнева изазваног људским грехом (видети Постање 19:1–28). Често се помињу у одељку Неви'им у хебрејској Библији, као и у Новом завету као симболи људске злобе и божанске одмазде. Куран садржи своју верзију приче о ова два града.

Порекло и значење имена Содома и Гомора нису сигурни, мада неки научници сугеришу да потичу од хебрејских и семитских корена, при чему је Гомора повезана са идејом дубоке или обилне воде. Хебрејска Библија помиње градове као סְדֹם (Səḏôm) и עֲמֹרָה (ʿĂmôrā), који су у Септуагинти транслитерисани на грчки као Σόδομα и Γόμορρᾰ. Ови градови су приказани као два од „градова равнице“ укључених у Аврамову и Лотову причу, укључујући побуну против Ходоломера и њихово коначно спасавање од стране Аврама. Содому и Гомору је касније уништио Бог након њиховог свеприсутног зла, а Лот и његове ћерке су поштеђени, док је Лотова жена претворена у стуб соли због осврта уназад.

Библијски и деутероканонски текстови проширују причу, приказујући Содому и Гомору као симболе греха, често повезане са прељубом, ароганцијом, негостољубивошћу и угњетавањем сиромашних, а не експлицитно са сексуалним неморалом. Референце у Новом завету, укључујући Матеја, Луку, Јуду и Откривење, користе градове као упозорења на божански суд, при чему нека тумачења истичу сексуалне преступе, док друга наглашавају насиље, неправду и кршење гостољубивости. Научници расправљају о тачној природи грехова, напомињући да хебрејски израз „'yada'“ („знати“) у Постању 19:5 може да имплицира сексуално насиље, али се може тумачити и као захтев да се испитују или доминирају посетиоци, што одражава моралну корупцију градова у ширем смислу.

Историјски гледано, Содома и Гомора су можда били засновани на стварним локацијама дуж Мртвог мора, а локалитети попут Баб ед-Дре и Нумере сугерисани су као могући кандидати, иако су археолошки докази неубедљиви. Религијска тумачења варирају: јудаизам често истиче окрутност, ароганцију и негостољубивост као грехе градова, док хришћанство расправља о релативном значају сексуалног неморала у односу на насилно, негостољубиво понашање. Куран слично препричава причу о Лоту (Луту), наглашавајући хомосексуални преступ и непослушност Богу. Гностички текстови, насупрот томе, представљају уништење као последицу духовног незнања и демонски утицај на људе.

Јосиф Флавије у својим списима (АД 37—100, Јеврејски ратови, књига 4, поглавље 8.) описује Содому и Гомору након катастрофе:

Хришћански поглед У савременој хришћанској науци појавила су се два спорна питања у вези са причом о Содоми и Гомори:

Да ли је насилна руља која је окруживала Лотову кућу захтевала да се упусти у сексуално насиље над Лотовим гостима. Било да се радило о хомосексуалности или неком другом преступу, као што је негостољубиво понашање према посетиоцима, сексуални напад, убиство, крађа, прељуба, идолопоклонство, злоупотреба моћи или гордо и подсмешљиво понашање, то је био главни разлог за Божје уништење Содоме и Гоморе.

Yada се користи за означавање сексуалног односа у различитим случајевима, као што је у Постању 4:1 између Адама и Еве:

Неки хебрејски стручњаци верују да yada, за разлику од речи „знати“, захтева постојање „личног и интимног односа“. Из тог разлога, многи од најпопуларнијих превода 20. века, укључујући Нову међународну верзију, Нову верзију краља Џејмса и Нови живи превод, преводе yada као „имати секс са“ или „знати ... телесно“ у Постању 19:5.

Они који се залажу за несексуално тумачење тврде да се у овом контексту не користи денотација сексуалног понашања, напомињући да, иако се хебрејска реч за „знати“ појављује преко 900 пута у хебрејској Библији, само 1% (13–14 пута) тих референци се јасно користи као еуфемизам за остваривање сексуалне интимности. Уместо тога, они који се држе овог тумачења виде захтев за знањем као захтевање права да се испитују странци.

Супротстављање овоме је запажање да се један од примера „знати“ у смислу познавати сексуално јавља када Лот одговара на захтев из Постања 19:5, нудећи своје ћерке на силовање, само три стиха касније у истој нарацији:

Посланица Јудина је главни текст у вези са овим супротстављеним мишљењима:

Многи који тумаче приче у несексуалном контексту тврде да је, пошто је реч за „чудно“ сродна речима „други“, „измењени“ или чак „следећи“, значење је нејасно, и ако је осуда Содоме била резултат сексуалних активности које су се сматрале перверзним, онда је вероватно да је то било зато што су жене желеле да чине блуд са анђелима, можда се позивајући на Постање 6:1–4 или апокрифну Књигу Еноха. Супротстављајући се овоме, истиче се да се Постање 6 односи на анђеле који траже жене, а не на мушкарце који траже анђеле, и да су и Содома и Гомора били укључени у грех који Јуда описује пре анђеоске посете, и да је, без обзира на то, сумњиво да су Содомљани знали да су анђели. Поред тога, тврди се да реч која се користи у Библији краља Џејмса за „чудно“ може значити незаконито или покварено (нпр. у Римљанима 7:3, Галаћанима 1:6), и да апокрифна Друга књига Енохова осуђује „содомитски“ секс (2. Енохова 10:3; 34:1), што указује да су хомосексуални односи били распрострањени физички грех Содоме.

И несексуални и хомосексуални поглед позивају се на одређене класичне списе, као и на друге делове Библије.

Овде се несексуални поглед фокусира на аспект негостољубивости, док други истиче опис одвратности или гнусобе, хебрејска реч за коју често означава моралне грехе, укључујући и оне сексуалне природе.Lv.18:22; 26–27,29,30; 20:13; Dt. 23:18; 24:4 1Ki. 14:24; Ezek. 22:11; 33:26cf. Straight & Narrow?: Compassion and Clarity in the Homosexuality Debate, Thomas E. Schmidt

Несексуални поглед фокусира се на културни значај гостопримства, који ова библијска прича дели са другим древним цивилизацијама, попут Старе Грчке и Старог Рима, где је гостопримство било од посебног значаја, а странци су били под заштитом богова. Џејмс Л. Кугел, професор хебрејске књижевности на Универзитету Харвард, сугерише да прича обухвата сексуално и несексуално: Содомљани су били криви за шкртост, негостољубивост и сексуалну перверзију, хомо- и хетеросексуални за разлику од великодушности Аврама, али и Лота чије понашање у заштити посетилаца, али нуђењу својих ћерки, сугерише да је био „једва мало бољи од својих комшија“ према неким древним коментаторима.

Унутар хришћанских цркава које се слажу око могућег сексуалног тумачења „знања“ (yada) у овом контексту, и даље постоји разлика у мишљењу о томе да ли је хомосексуалност важна. На својој веб страници, Англиканска заједница представља аргумент да прича „није чак ни нејасно о хомосексуалној љубави или везама“, већ је уместо тога „о доминацији и силовању, по дефиницији чину насиља, а не секса или љубави“. Овај аргумент да је насиље и претња насиљем према страним посетиоцима прави етички пад Содоме (а не хомосексуалност), такође примећује сличност између библијских прича о Содоми и Гомори и бици код Гиве. У обе приче, негостољубива руља захтева хомосексуално силовање странца или странаца. Пошто се руља уместо тога задовољава силовањем и убиством женске конкубине странца у причи о бици код Гиве, хомосексуални аспект се генерално сматра небитним, а етички пад се схвата као насиље и претња насиљем према странцима од стране руље. Англиканци сматрају ову лекцију из Изласка 22:21–24 историјски тачнијим начином тумачења приче о Содоми и Гомори.

Лиза Меклејн, стручњак за историју и родне студије, тврдила је да је веза између Содоме и Гоморе са хомосексуалношћу проистекла из списа јеврејског филозофа Филона из 1. века и да ниједна претходна егзегеза текста није сугерисала такву везу.

Референце

Литература

Спољашње везе The Destruction of Sodom and Gomorrah By Jessica Cecil, BBC History Biblical Sodom and Gomorrah found! Sodom and Gomorrah The Cities of the Plain Ash and brimstone remain Mary Nell Wyatt, Sodom & Gomorrah Откриће библијских градова Содоме и Гоморе Зашто се каже Содома и Гомора

Категорија:Библија Категорија:Библијске локације