десно|200п Еволуција болести, ток болести, декурзус, () је назив за развој, ток болести. Свака болест има свој почетак, ток и завршетак. Познавање и праћење еволуције-тока болести омогућава препознавање разних болести, а на основу препознавања може да се предвиди ток, крај и исход неке болести.
Почетак болести Болест може да настане нагло или постепено, само са општим зницима и симптомима, или са посебним (специфичним) знацима и симптомима код неких болесника и болести. Карактеристични знаци и симптоми код неких болесника не јављају се ни до завршетка болести и за такву болест кажемо да има некарактеристичну (атипичну) клиничку слику. Код појединих болесника, ток болести може да буде неприметан (латентан, ), и да се знаци и симптоми не појаве до краја болести, или да се тек после извесног времена утврди да је болесник прележао одређену болест. Ток болести најчешће је различит код разних болесника, и зато болест у току своје еволуције може имати лак, тежак или смртоносан облик. Ток болести Прва фаза, латентна-прикривена, асимптоматска фаза болести. Ова фаза се назива и инкубација (). Она траје од момента уноса узрочника до момента појаве болести. У првој фази болест се не препознаје и не дијагностикује. Без обзира на одсуство симптома ову фазу карактерише присуство болести. Према дужини трајања, прва фаза, може бити краткотрајна или дуготрајна. Друга фаза, је продромална () фаза болести, у којој се испољавају општи симптоми (малаксалост, главобоља, повишена температура итд.) У овој фази се уочава да је болесник оболео, али се не може препознати врста болести. Трећа фаза, је манифестна фаза болести (). Ову фазу карактерише појава специфичних знакова и симптома болести. Четврта фаза, је терминална () фаза болести. То је период са којим се завршава болест, без обзира на њен коначни исход.
Дужина трајања и исход болести Према дужини трајања болести се дела на акутне, субакутне и хроничне.
Акутна болест Обично почиње нагло и завршава се оздрављењем, али код неких болесника може прећи и у хронични облик болести који може трајати и до краја живота. Акутно облик болести у просеку траје до шест недеља. Акутни фаза може прећи у субакутни или хронични фазу болести, и назива се и егзацербација болести (). Субакутна болест Овај облик болести траје до 6 месеци Хронична болест Овај облик болести почиње постепено и траје више месеци а код неких болесника и доживотно. У овој фази може настати и појава привидног излечења (ремисија болести (). Поновно испољавање болести после привидног излечења (ремисије) назива се рецидив или повратак () Погоршање болести Нека болест пре коначног излечења може испољити знаке и симптоме погоршања, и то су најчешће нове болести. Погоршања болести се називају и компликације болести (). Погоршање болести отежава даљи ток лечења и исход болести и веома често су фаталне (смртне). Завршетак болести Болест се може различито завршити; потпуним оздрављењем, инвалидитетом и смртним исходом.
Види још Болест Знаци болести Симптоми болести
Литература
Ивковић-Лазар Т, Ковач Т, Лепшановић Л, Пејин Д, Поповић К, Табори Ђ, Тепавчевић П, Трифуновић С, Живановић М: Практикум физичке дијагностике са основама интерне пропедевтике, Нови Сад . Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990. Антић Р. Основи интерне пропедевтике, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
Категорија:Медицина