Ђузепе Торнаторе (; Багерија, 27. мај 1956) италијански је филмски режисер и сценариста.
Он се сматра једним од редитеља који је вратио признање критике италијанској кинематографији.Katz, Ephraim, ,. У каријери дугој преко 30 година најпознатији је по режији и писању драмских филмова као што су Everybody's Fine, The Legend of 1900, Malèna, Baarìa и The Best Offer. Његов најпознатији филм је Cinema Paradiso, за који је Торнаторе освојио Оскара за најбољи филм на страном језику. Такође је режирао неколико рекламних кампања за Dolce & Gabbana.
Торнаторе је такође познат по дугогодишњој сарадњи са композитором Енијем Мориконеом, који је компоновао музику за тринаест играних филмова о Торнатореу од 1988. године.
Живот и каријера
Рођен у Багерији, у близини Палерма, Торнаторе је већ са 16 година развио интересовање за глуму и позориште и постављао дела Луиђија Пирандела и Едуарда Де Филипа.
У почетку је радио као слободни фотограф. Затим је, прешавши на филм, дебитовао са Le minoranze etniche in Sicilia (Етничке мањине на Сицилији), заједничким документарним филмом који је освојио награду фестивала у Салерну. Затим је радио за RAI пре него што је објавио свој први целовечерњи филм, Il Camorrista, 1985. Ово је изазвало позитиван одговор како код публике, тако и код критичара, а Торнаторе је награђен Сребрном врпцом за најбољег новог редитеља.
Године 1988, сарадња са продуцентом Франком Кристалдијем изродила је Торнатореово најпознатије филмско дело: Биоскоп Парадизо, филм који приповеда о животу успешног филмског редитеља који се вратио у свој родни град на Сицилији на сахрану свог ментора. Овај филм је постигао светски успех и освојио Оскара за најбољи филм на страном језику. Након тога, Торнаторе је објавио неколико других филмова. Године 2007. освојио је Сребрног Ђорђа за најбољу режију на 29. Московском међународном филмском фестивалу за Непознату жену.
Лични живот
Торнаторе себе описује као „особу која не верује и која се каје због тога“. Његов брат Франческо Торнаторе је продуцент.
Филмографија Режисер (-{Il camorrista}-, 1986) Биоскоп Парадизо (-{Cinema Paradiso}-, 1988) (-{Stanno tutti bene}-, 1990) Специјална недеља (-{La domenica specialmente}-, 1993) - сегмент -{Il cane blu}- (-{Una pura formalità}-, 1994) (-{L'uomo delle stelle}-, 1995) (-{Lo schermo a tre punte}-, 1995) - документарни филм (-{Ritratti d'autore: seconda serie}-, 1996) - документарни филм (-{La leggenda del pianista sull'oceano}-, 1998) Малена (-{Malèna}-, 2000) United States. (-{La sconosciuta}-, 2006) Барија: капија ветрова (-{Baarìa - La porta del vento}-, 2008)"Dialetto o doppiaggio? Tornatore inaugura Venezia con un giallo" - Corriere della Sera 9/2/2009 La migliore offerta, 2013 La corrispondenza, 2016 Ennio - The Maestro, 2021
Сценариста Сто дана у Палерму (-{Cento giorni a Palermo}-, 1984, режирао Ђузепе Ферара) - потписан као Пепучо Торнаторе ()-{Full cast and crew for Cento giorni a Palermo, www.imdb.com}-, Приступљено 4. 5. 2013.
Референце
Литература
Giuseppe Tornatore. Uno sguardo dal set a cura di Ninni Panzera, Silvana Editoriale, Cinisello Balsamo 2007 L'isola di Tornatore a cura di Ninni Panzera, Silvana Editoriale, Cinisello Balsamo 2010 Le Madonie, cinema ad alte quote di Sebastiano Gesù e Elena Russo, con introduzione di Francesco Novara e presentazione di Pasquale Scimeca, Giuseppe Maimone Editore, Catania 1995 (Nuovo Cinema Paradiso and L'Uomo delle Stelle)
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1956. Категорија:Италијански редитељи Категорија:Добитници награде БАФТА