Нинослав (Душан) Радовановић (Ниш, 6. мај 1940) српски је академик и доктор медицинских наука. Један је од најпознатијих кардиохирурга у Србији, који је дао значајан допринос увођењу нових кардиохируршких метода на отвореном срцу, а од 2009. и редовни члан Српске академије наука и уметности.

Живот Рођен је (6. мај 1940) у Нишу где је завршио основну и средњу школу, а даље школовање је наставио на Медицинском факултету у Београду. Студије је завршио у предвиђеном року са средњом оценом 9,26. Једно време је боравио у Нишу, а онда је 1967. отишао у Швајцарску, где је прво радио на општој хирургији. Даље стручно усавршавање 1970. је наставио на кардиоваскуларној хирургији у Женеви и након пет година усавршавања кардиохируршких вештина, код професора Шарла Хана, добио је звање помоћника хирурга, а затим кардиоваскуларног хирурга и хирурга консултанта. Даље школовање на постдипломским студијама обавио је у најбољим школама кардиоваскуларне хирургије у Женеви, Паризу и Хјустону.

Вратио се у Србију где је основао и постао први директор Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици. То је сјајан период развоја српске кардиохирургије, а Институт Сремска Каменица, је постао светски позната и призната установа, делом и по резултатима рада др Радовановића и његовог тима. Због неких недовољно разјашњених чињеница 1999.Недељник НИН 09. јануар 2003., Ritam bolnog srca др Радовановић, је смењен са дужности директора Института, а затим је 2001, након петооктобарских промена у Србији враћен на ту дужност, да би 2006. поново био смењен са дужности директора Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици. Након овог догађаја др Радовановић је напустио Србију и почиње са радом у Словенији где је постао оснивач центра за кардиоваскуларну хирургију у Изоли, Словенија.

Одликован је Сретењским орденом првог степена (2024).

Дела Нинослав Радовановић је у досадашњем раду обавио преко 13.000, веома сложених операција из коронарне, валвуларне и конгениталне хирургије на отвореном срцу уз примену вантелесне циркулације. Преносећи своје знање и искуство учествовао је и на преко 7.000 операција у Србији и многим центрима света.

Само у периоду од 1987. до 2005. др Нинослав Радовановић одржао је 41 предавање по позиву научних комитета и националних института у иностранству. Од 1995. руководи пројектом „Квалитет живота после операције на отвореном срцу“ и међународним пројектом „WHO MONICA – Нови Сад“. Од 1972. до данас др Радовановић саопштио је и публиковао самостално и са сарадницима преко 1.200 научних радова.

Рад др Радовановић карактеришу бројне новине у оперативне захватима као и друге методе у кардиохирургији, међу којим се истичу; Редукциона анулопластика двоструког митралног и трикуспидног ушћа, RADO, на пацијентима са примарном дилатираном кардиомиопатијом.2002: Radovanovic Ninoslav; Mihajlovic Bogoljub; Selestiansk? Jan; Torbica Vladimir; Mijatov Milan; Popov Miroslava; Jonjev Zivojin S Reductive annuloplasty of double orifices in patients with primary dilated cardiomyopathy. . Нове оперативне технике у кардиохирургији на отвореном срцу и коронарним крвним судовима. Бројне иновације у области поуздане процене дијагностичких података тешких срчаних поремећаја. Новине у постоперативном праћењу и реанимацији болесника након сложених кардиохируршких захвата. Низак морталитет болесника након извршених оперативних захвата на срцу који се кретао испод 2,7% (што је у рангу најуспешнијих кардиохирурга света).Ninoslav Radovanovic et all. ACTUAL RISK IN VALVULAR SURGERY - EXPERIENCE IN OVER 3800 PATIENTS The 8th Annual Meeting of The Egyptian Society of Cardiothoracic Surgery Sharm el Sheikh, Egypt, March 15 - 18, 2001, Abstract Book, page 103

Признања

За свој дугогодишњи рад др Нинослав Радовановић добија многа признања; Године 2003. бива изабран за дописног члана Српска академија наука и уметности (САНУ), а 5. новембра 2009. постаје редован члан Одељења медицинских наука САНУ. Орден југословенске заставе са златном звездом. Награда АВНОЈ-а. Орден Светог Саве првог реда, 1995. Орден Његоша првог реда (Република Српска). Златна медаља X конгреса кардиолога Југославије, 1989. Октобарска награда и повеља града Новог Сада, 1989. Фебруарска награда града Новог Сада за 1999. Признање Бизнис партнер 2001, које додељује компанија MASS Media International. Златна статуа за научног радника-менаџера, коју додељују Привредна комора Војводине и Универзитет у Новом Саду, 2002.

Види још Српска академија наука и уметности (САНУ) Институт за кардиоваскуларне болести Војводине

Референце

Спољашње везе САНУ: Биографија

Глас Универзитета бр 45, pp. 7

Категорија:Рођени 1940. Категорија:Лекари из Ниша Категорија:Српски лекари Категорија:Академици САНУ Категорија:Добитници Награде АВНОЈ-а Категорија:Доктори медицинских наука Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Носиоци Сретењског ордена 1. степена