Исмаиљ Ћемали (; Валона, 16. октобар 1844 — Перуђа, 24. јануар 1919), албански политичар и државни функционер у Османском царству који се борио за идеје албанског народног препорода и имао најважнију улогу у декларисању независности Албаније 28. новембра 1912, и вођењу такозване Привремене владе Албаније.

Биографија Исмаиљ Ћемали је рођен у Валони 16. јануара 1844. Основну школу је завршио у Валони, а гимназију Зосимаја у Јањини. После завршетка гимназије у Јањини Ћемали се 1859. преселио у Истанбул у којем је почео да ради у државној управи Османског царства у којој је напредовао све до положаја гувернера неколико градова на Балкану због тесних веза са високорангираним османским државним функционером Мидхат-пашом. Када је Мидхат-паша смењен са својих функција 1877. Исмаиљ Ћемали је прекомандован да ради у државној управи у Анадолији. Касније, султан га поставља за гувернера Бејрута. Због тога што је поново пао у немилост султана Исмаиљ Ћемали се у мају 1900. укрцао на јахту британског амбасадора и тражио азил. Током наредних осам година је живео у егзилу борећи се за промене у Османском царству и да унапреди положај Албанаца у оквиру Османског царства. После Младотурске револуције постао је посланик (изборна јединица Берат, Албанија) у обновљеној Скупштини Османског царства, на месту председника Умерено Либералне Партије основане у новембру 1909. годинеArabs and Young Turks - Ottomanism, Arabism, and Islamism in the Ottoman Empire, 1908–1918, Hasan Kayalı, UNIVERSITY OF CALIFORNIA PRESS, Berkeley · Los Angeles · London, © 1997 The Regents of the University of California, Приступљено 8. 4. 2013.. Ова партија није била национална, већ је била сачињена од припадника различитих националности заступљених на територији Османског царства (Албанаца, Хришћана, чак и Турака). Кад је током 1909. дошло до побуне против Младотурака, Исмаиљ Ћемали је накратко био председник Османске Националне Скупштине али је након дан-два протеран из Османског царства заувек. После протеривања се посветио борби за идеје албанског народног препорода.

Декларација о независности Албаније мини|лево|Декларисање независности Албаније у Валони 1912.

Исмаиљ Ћемали је имао најважнију улогу у декларисању независности Албаније 28. новембра 1912, и вођењу такозване Привремене владе Албаније. Познат је и по томе што је по декларисању независности Албаније изашао на терасу двоспратне зграде у Валони и махао црвеном заставом са црним двоглавим орлом пред неколико стотина окупљених Албанаца.

Улога у првим сукобима Албаније и Србије У време када је декларисана независна Албанија у Валони, на територији данашње Албаније је било око 20.000 косовскометохијских качака који су се повукли пред војском Краљевине Србије током Првог балканског рата. Они су за успели да придобију наклоност и тајну подршку Исмаиља Ћемалија за своје намере да по наоружавању (финансираном од стране Аустроугарске) и извршеној обуци (у организацији ВМРО) изврше упад у Краљевину Србију. После Другог балканског рата члан ВМРО Милан Матов, пореклом Албанац, боравио је у Албанији у Елбасану у циљу обезбеђивања подршке за планирани Охридско-дебарски устанак и тражио подршку Исмаиља Ћемалија. Исмаиљ Ћемали није смео да му пружи јавну и отворену подршку јер је сматрао да је Албанија превише слаба да би се отворено конфронтирала са Краљевином Србијом, али је дозволио да Аустроугарска и Бугарска увуку Албанију у сукоб са Краљевином Србијом и обећао сву могућу тајну подршку и помоћ устаницима, сматрајући да велике силе неће дозволити Краљевини Србији да поновно заузме територије под контролом побуњеника. Истпоставило се да је ова претпоставка била погрешна. Цитат дела мемоара Милана Матова објављен у тексту под називом „Охридско-дебарски устанак“ објављен на сајту Македонска нација, аутор Љупчо Зорески На тај начин је и формално формиран први савез ВМРО и Албаније која је први пут била увучена у сукоб са Србијом. На основу подршке коју му је пружио Исмаиљ Ћемали, Милан Матов је у Албанији окупио одређени број наоружаних Албанаца и са њима је извршио упад у Краљевину Србију и организовао становнике Струге, Дебра и Охрида у побуњеничке одреде. Одлуком да тајно помаже ВМРО у борби против Краљевине Србије Исмаиљ Ћемали је практично први пут конфронтирао новостворену државу Албанију са Србијом која је резултовала великим бројем мртвих, рањених и избеглих лица као и великим материјалним разарањима изазваним упадима косовскометохијских качака у Краљевину Србију и тзв. Охридско-дебарским устанком који је организовала ВМРО. Владимир Ћоровић, „Историја српског народа“, поглавље Балкански ратови - Објављено на интернет сајту Растко

Захваљујући деловању Есад-паше Топтанија, каснијем министру одбране и унутрашњих послова кнежевине Албаније, који је на све начине покушавао и углавном успевао да спречи да Аустроугарска и Бугарска злоупотребе Албанију у конфликтима са Србијом, избегнути су озбиљнији сукоби и још веће крвопролиће, разарања и несреће.

Егзил и смрт После државног удара који је 22. јануара 1914. извео Есад-паша Топтани Исмаиљ Ћемали је живео у егзилу у Паризу и писао своју аутобиографију која је објављена после његове смрти. Путовао је у Италију 1918. како би промовисао идеје својих политичких истомишљеника у Албанији и том приликом га је италијанска влада спречила да напусти Италију и задржала га мимо његове воље у хотелу у Перуђи у којем је умро од срчаног удара током вечере.

О Исмаиљу Ћемалију данас Упркос чињеници да је Исмаиљ Ћемали био протеран из Османског царства због борбе против Младотурских реформиста, упркос томе што декларација о независности Албаније донета у организацији Исмаиља Ћемалија и Аустроугарске није имала никакав ефекат (па је ред и мир у Албанији до формирања органа власти Кнежевине Албаније одржавао Есад-паша Топтани са својом жандармеријом) и упркос томе што је у једном краћем периоду (током којег је учествовао у власти у Албанији) прихватио да Аустроугарска и Бугарска увуку Албанију у сукобе са Србијом који су изазвали велики број погинулих, рањених и избеглих као и велика материјална разарања, Исмаиљ Ћемали је цењена историјска личност у Албанији.

Лик Исмаиља Ћемалија се налази новчаницама које издаје централна банка Албаније и то на апоенима од 200 албанских лека издаваним у периоду 1992—1996, и на новчаници од 500 албанских лека која је издавана од 1996. године.

Референце

Категорија:Рођени 1844. Категорија:Умрли 1919. Категорија:Османско царство Категорија:Албански политичари Категорија:Историја Албаније у новом веку