Перикардитис, (), је врло ретка болест срчане марамице (перикарда), која се ретко јавља примарно, већ је најчешће у склопу неког другог обољења или као компликација основне болести.
Епидемиологија Учесталост перикардитиса, према обдукцијским налазима, је релативно велика. Разни аутори наводе да је перикардитис присутан у 4 до 12% обдукованих. Инциденца, најзаступљенијих облика перикардитиса, у земљама запада износи; код вирусних инфекција 30%, бактеријских инфекција 5-10% (5 на 100.000 становника), туберкулозе < 4% (у Африци и Јужној Америци овај проценат је много већи), 20 до 30% код аутоимуних поремећаја и 4,7 до 7% код малигних болести. После инфаркта срца, перикардитис се јавља у око 20% болесника. Интересантан је податак да се у току живота болесника перикардитис региструје много ређе, што је најчешће последица недовољно изражене клиничке слике, или због прикривености његових знакова клиничким знацима основне болести.Попадић М., Лијечење болести срца, Свијетлост Сарајево, 1987.
Фактори предиспозиције Најчешћи предиспонирајући фактори за појаву перикардитиса су; алкохолизам, аутоимуне болести, интоксикација, ХИВ итд. Полне разлике Изузев код вирусног перикардитиса, од кога доминантно болују особе мушког пола у доби од 20 до 50 година), са мушко женским односом (3:1), код осталих облика перикардитиса, однос између мушкараца и жена је (1:1).
Етиологија +ЕТИОЛОГИЈА ПЕРИКАРДИТИСА , Приступљено 16. јануара 2010. |- style="text-align:center; background:#d9d9d3;" || Облик ||Узрок и узрочници|- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"| Инфективни |align="left"| Вирусни • Коксакиа вируси • Ехо вируси • Аденовируси • ЕБВ • ХИВ • Инфлуенца вирус • Варичела • Рубеола • Парво Б-19 вирус • Бактерије • Стрептококус • Стафилококус • Неисерије • Хемофилус • Хламидија • Легионела • Туберкулоза • Салмонела • Лајмска болест • Трепонема • Борелиоза • Гљиве; хистоплазмоза • Бластомикоза • Нокардиа • Кандида • Актиномикоза • Рикеције Паразити • Ехинококус • Амебиаза • Токсоплазмоза * |- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|Аутоимуни (системски) |align="left"| Реуматске болести • Реуматска грозница • Микседем • Реуматоидни артритис • Васкулитис, склеродерма Остале аутоимуне болести • Саркоидоза, Полиартеритис • Вагнерова грануломатоза •-{Reiter's syndrome}- • Дермомиозитис • |- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|Трауматски |align="left"| Бласт повреда Пенетрантне повреде • Убодина • Прострелна рана • Јатрогени • у току кардиохируршких и грудних операција • пласирања пејсмејкера • бронхоскопије • катетеризације срца • |- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"| Туморски|align="left"| Примарни • Рабдомиосарком • Тератом • Липом • Ангиом • Леиомиом • Фибром • Метастатски • Тумори плућа • Тумори лимфног система • Хоџкинова болест • Меланом • Карцином желуца • |- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|Постинфарктни|align="left"| Перикардитис у току акутног инфаркта срца Посткардијални (постинфарктни) синдром |- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|Медикаментозни|align="left"| Антиаритмици- Прокаинамид (Procanbid®, Pronestyl®) • Фенитоин (Dilantin®) Остали лекови-Антикоагуланти • Тромболитици • Доксорубицин • Пеницилин • Фенилбутазон |- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|Метаболички |align="left"| Уремични (бубрежна инсуфицијенција - уремија) Вирусни (токсични) аутоимуни микседем Адисонова болест Дијабетесна кетоацидоза Холестеролски перикардитис|- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|Други узроци |align="left"| Пострадијациони Хемиперикард пострауматски, неконтролисани антикоагулантни • постинфарктни Пнеумоперикард пострауматски продор ваздуха у срчану кесу Амилоидоза Дисекција анеуризме|- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|Идиопатски |align="left"| Вирусни, у око 75 до 80% случајева, најчешће код аутоимуних болести |} Патофизиологија десно Срчана марамица (перикард) је фиброеластична двослојна кеса, сачињена од висцералног и паријеталног слоја, раздвојених перикардијалним простором, и налази се у средишњем делу грудног коша око срчаних шупљина. У здравих особа, перикардијална шупљина садржи 15 до 50 -{ml}- (бледоружичастог) ултрафилтрата крвне плазме који спречава појаву трења у току покрета срца. Улога перикарда је да штити срце од инфекција и спољашњих и унутрашњих утицаја, држи срце у стабилном положају и спречава прекомерно ширење срчаних комора, што све заједно обезбеђује његово ефикасно функционисање.
Перикардитис је медицински израз за упалу срчане марамице, која се најчешће јавља у акутном облику - обично изненада и може трајати и до неколико месеци. У току перикардитиса срчана марамица постаје натечене, црвена, са могућом појавом излива, крви или течности у простору између слојева марамице (хемоперикард), понекад и са присуством ваздуха (пнеумоперикардијум), што може имати за последицу тампонаду срца.
Перикард је релативно крут и нерастегљив. Карактеристике прилагођавања перикарда могу се пратити упоређивањем односа интраперикардијалног притиска и интраперикардијалног волумена.
Клиничка слика Verena T Valley, MD, Christopher A Fly, MD, Pericarditis and Cardiac Tamponade
Најчешћи симптом акутног перикардитиса је прекордиални или ретростернал бол у грудном кошу, који болесници описују као веома оштар бол у виду пробода. Бол може настати изненада или постепено и на почетку болести може зрачити позади (у предео левог трапезастог мишића), врат, лево раме и леву руку. У току покрета тела и при удаху бол се погоршава. Интензитет бола је најјачи у току лежања, и након преласка болесника у седећи положај, са горњим половином тела, нагнутом унапред, бол попушта (слаби). Перикардитис прати и појава следећих општих знакова и симптома; повремена грозница, диспнеја, кашаљ и дисфагија (поремећај гутања), повишена телесна температура. Туберкулозни перикардитис, прати грозница, ноћно знојење, губитак тежине у око (80%) случајева. Код одређених облика перикардитиса јављају се и акутни болови у стомаку и други психосоматски поремећаји (страх, анксиозност, узнемиреност, умор, малаксалост), са мање или више израженим психосоматским поремећајима.
Дијагноза Симптоми болести Општи симптоми и знаци перикардитиса: температура, општа слабост, знојење, губитак тежине, отежано дисање, цијаноза, ортопнеја. Посебни знаци и симптоми перикардитиса: карактеристични су за сваку болест посебно и описани су у посебном поглављу.
Физикални преглед Аускултација:Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990. мини|Радиографија плућа и срца (ТБЦ перикардитис) Шум перикардног трења, чује се у систоли и дијастоли, синхроно са радом срца, најбоље у трећем и четвртом међуребарном простору уз леву ивицу грудне кости. Звук перикардног трења је груб звук, у виду гребања или шкрипања, и чује се на великом простору предсрчаног предела. Ова врста шумова настаје у току разних инфекција, бубрежне инсуфицијенције (уремије), након свежег инфаркта срца, и других поремећаја који су прећени стварањем фибринских наслага на листовим перикарда, и својим међусобним трењем стварају шумове. Хидропнеумоперикардни шум, манифестује се појавом звука сличног бућкању. Звук је металног призвука и сличан је звуку који се јавља код хидропнеумоторакса. Овај звук настаје код продирања ваздуха или накупљања течности (перикардијални излив) или гноја у срчаној кеси, најчешће након повреда, обично оружјем, инфекција или малигних тумора које се са плућа шире на срчану кесу. Перкусија: код већих излива и тампонаде срца, добија се потмуо звук са проширеним перкуторним границама срца. Срчана тмулост има облик троугла када болесник седи или стоји. Врх троугла срчане тмулости (код израженог излива) налази се у другом међуребарном простору. Срчана тмулост се протеже надоле до шестог међуребарног простора и са горњом границом јетре гради туп угао. Граница релативне тмулости срца се изједначава са границом апсолутне тмулости, јер растегнута срчана кеса потискује плућа.
Дијагностичке методе, Приступљено 16. јануара 2010. {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f5f5f0; border: 2px #52524d solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" |+ Метода НалазРендген срца и плућа Код сувог перикардита налаз је обично негативан Перикардијални излив приказује проширења срчане сенке (ако излив прелази 500 мл) која добија изглед крушке, застој у плућима (дискретан плурални излив јавља се у 1/4 случајева), проширење силуете великих крвних судова срца (или оне потпуно недостају. Након пункције перикардног излива ствара се пнеумоперикард (појава ваздуха) Код хроничних случајева и сумње на констриктивни перикардитис, ради се ангиографија срца.Електрокардиограм.250px|мини|Електрокардиографским знацима на ЕКГ манифестују се промене уобичајеног ритма срца које могу да укажу перикардитис. Приказује промене уобичајеног ритма срца који могу да укажу перикардитис. У око 60 - 80 процента, болесника са перикардитисом, срчани ритам је измењен у свим облицима запаљењског пертикардитиса. Најчешће испољавање промена је у конвексној елевацији С-Т сегмента у стандардним и другим деривацијама, коју прати ниска волтажа. Ова слика је обично краткотрајна и не прати је слика у огледалу као код коронарне болести. *Промене у виду инверзног Т-таласа присутне су знатно дуже... Ехокардиографија Приказује функције срца и евентуално присуство течности око срца (манифестује се раздвајањем простора око срца). Може показати класичне знаке констриктивног перикардитиса које се у налазу манифестује као задебљање срчане марамице и поремећај покрета срца. Недостатак раздвајања не елиминише перикардитис ако је количина излива мала.-{MR}--томографија -{CT}-- томографија Приказује вишак течности у перикардијуму. Приказује знаке запаљењског процеса око срца, које прати задебљање перикарда и знаци компресије срца.Катетеризација срца Пружа информације о притисцима који владају у шупљинама срца у току њиховог пуњења, чиме се потврђује дијагноза констриктивног облика перикардитиса.Лабораторијске анализе Примењују се у диференцијалној дијагнози срчаних напада и утврђивању основног узрочника перикардитиса. Најчешћи налаз је убрзана седиментација еритроцита, леукоцитоза са полиморфонуклеарним леукоцитима и увећане вредности -{C}--реактивног протеина (-{CK}-) (као маркера запаљења).. Појава леукопеније код туберкулозног перикардита. Други лабораторијски тестови могу се користити у дијагностици перикардитиса изазваног аутоимуним болестима.
Диференцијална дијагноза Болести • Дисекција аорте • Гастритис (акутни) • Коронарни артеријски вазоспазам • Инфаркт срца • Руптура једњака • Пептички чир (улкус) • Спазам једњака • Плућна емболија • Езофагитис
Остали симптоми које треба имати у виду• Бол у грудима • Исхемије миокарда
Терапија Терапија акутног перикардита углавном је усмерена на етиолошко лечење, ако је познат узрочник или основна болест и на сузбијање симптома;
Суви перикардитис () углавном не захтева посебно лечење, изузев примене аналгетика, антитусика и антипиретика. У току лечења овог облика потребно је стално пратити болесника, јер се суви перикардитис може претворити у ексудативни, туберкулозни или реуматиски.
Ексудативни перикардитис (), је знатно сложенији за лечење и састоји се у следећем; Строго мировање уз редовну контролу температуре, крвног притиска и венског притиска, како би се евентуално на време открили знаци тампонаде срца, која може угрозити живот болесника. Дијагностичка пункција, обично се ради код сваког ексудативног перикардитиса како би се након прегледа ексудата, поставила дијагноза и спровело етиолошко лечење. Пункција и дренажа, је апсолутно индикована, ако постоје знаци срчане тампонаде као што су; набрекле вене врата, парадоксални пулс, тахикардија и пад крвног притиска. Пункција се може понављати више пута, а према потреби може се поставити и „стална“ дренажа, у трајању од неколико дана.