250п|Лузитанија први пут стиже у Њујорк 13. септембар 1907.Лузитанија први пута стиже у Њујорк 13. септембар 1907. Лична карта 48п|British Blue EnsignЗемља:Велика БританијаВласник:Израда:Бродоградилиште Џон Браун & Ко. Лтд, Клајдбанд, Шкотска Капетан:Регистрована лука: Ливерпул, Енглеска Почетак изградње: Покренут: Крштен: Леди ИнверклидПрво путовање: 7. септембар 1907. Судбина: торпедован и потопљен од немачке подморнице У-20. 7. маја, 1915. 1,959 путника и посаде на броду, (1,198 погинулих и 761 преживјелих). Олупина лежи 11 km од светионика Олд Хед оф Кинсале, Ирска, на дубини од 140 мТренутни положај: Опште карактеристикеУкупна тежина: -  тонаЗапремина: 44,060  дужних тонаДужина: 239.88  метара (882 стопе и 9 инча)Највећа висина: - метара (92 стопе и 6 инча)Висина од палубе до нивоа мора: - метара (34 стопе и 7 инча)Снага:Погон:25 котлова, 4 Парсонс парне турбине без редуктораБрзина:25 km/h (21 чвор) (24.5 миља/ч)Највећа брзина:Број путника (прво путовање): Прва класа: Друга класа: Трећа класа: Посада: 850 људи

РМС Лузитанија () био је британски прекоокеански брод изграђен 1907. године. Заједно са својим близанцем РМС Мауретанија, тада највећи и најбржи брод на свету. Торпедован је и потопљен од стране немачке подморнице У-20. крај ирске обале 7. маја 1915, што је био повод за улазак Сједињених Америчких Држава у Први светски рат.

Изградња Изграђен је у бродоградилишту Џон Браун & Ко. Лтд, у Клајдбанду, Шкотска, за компанију Кунард Лајн, у доба велике међународне трке великих поморских компанија из Велике Британије и Немачке за освајањем Плаве врпце, признања за најбржи путнички брод. Назван је по римској провинцији Лузитанији, која се налазила у данашњем Португалу. Почетком 20. века најбржи прекоокеански бродови били су немачки, те се Велика Британија настојала вратити у трку. Истовремено амерички финансијер Џ. П. Морган планирао је купити све северноатлантске бродарске компаније, укључујући и британску Вајт Стар Лајн. 1903. председник Кунард Лајна Лорд Инверклуд искористио је те претње да би код британске владе испословао субвенције за изградњу нових бродова. лево|170п|мини|Поринуће Лузитаније Влада је такође пристала исплаћивати годишње субвенције за одржавање бродова у стању ратне спреме те за одржавање поштанске службе. Већ на пробним вожњама, Лузитанија обара све дотадашње рекорде постављене у поморској индустрији, те је откривено да велика брзина ствара снажне вибрације на крми. Након потребних модификација брод је испоручен 26. августа 1907.

Рана каријера До увођења у промет близанца РMC Мауританија касније исте године, највећи је и најбржи брод на свету. Већ на свом првом путовању из Ливерпул а за Њујорк преотима Плаву врпцу за западни прелазак немачком трансатлантику Дојчланд, а у септембру исте године и за источни од брода Каисер Вилхелм II.

лево|250п|мини|Лузитанија у пловидби Након двогодишњег надметања са својим близанцем за наслов најбржег брода, Мауританија трајно осваја наслов 1909. У току осмогодишње службе обавио је 202 прелазака Атлантика. 1909. учествује у Њујорку на прослави Хадсон-Фултон, поводом 300 година од путовања Хенрија Хадсона по реци која носи његово име, и 100 година првог пароброда Клермонт, Роберта Фултона.

Рат и потапање Иако је 1913. прилагођен за ту намену, по избијању Првог светског рата, брод није заплијењен за превоз трупа, ради велике потрошње горива и превеликих димензија, те наставља редовну линијску пловидбу између Европе и Северне Америке. За време рата ради штедње горива, број путовања је смањен на једно месечно и брзина је смањена на . лево|250п|мини|Потапање Лузитаније (цртеж) Иако је и при тој брзини то био најбржи брод на свету, чак бржи од подморница, предузета је серија мера предострожности: име је избрисано, традиционално црвени димњаци су офарбани у црно, није носио заставе, и др. 4. фебруара 1915. Немачка проглашава подручје око британских острва ратном зоном, и да ће након 18. фебруара бити потопљени сви савезнички бродови без упозорења. Упркос томе и упозорењу које је немачка амбасада у Вашингтону објавила 22. марта , Лузитанија наставља са редовном пловидбом, те последњи пут испловљава из Њујорка 1. маја 1915. Торпедован је и потопљен од немачке подморнице У-20. 7. маја, 11 до 15 -{km}- јужно од рта Олд Хед оф Кинсале. Потапање брода 1915, окренуло је јавно мишљење против Немачке, те је било један од главних разлога каснијем уласку САД у рат. Недавно откриће муниције у олупини отвара могућност да је брод био легитимни ратни циљ. Потапање Лузитаније сматра се другом најпознатијом поморском катастрофом након потонућа Титаника.

Референце

Спољашње везе

theblueriband.com/ maritimequest.com lusitania.net atlanticliners.com ocean-liners.com/ rmslusitania.info/

Категорија:Бродови