Клеомен III (старогрчки Κλεομένης ο Γ') (око 260. п. н. е. - 219. п. н. е.) био је 31. по реду спартански краљ из краљевске породице Агијада, који је владао Спартом од 235. п. н. е. до 222. п. н. е. Клеомен III је остао упамћен по покушају да поврати Спарти снагу и моћ у хеленском свету, коју је изгубила током тебанске и касније македонске доминације.Famous Men of Greece by John H. Haaren and A. B. Poland Клеомен је наставио стопама убијеног Агиса IV, упркос томе што се његов отац Леонида II оштро супростављао Агисовим реформама. Клеомен је међутим наставио промене у спартанском систему, отклонио своје непријатеље, повратио Спарти Ликургову агогу и водио је ратове против Ахајског савеза који је тада био водећа сила у јужној Грчкој. У првим ратним годинама Клеомен је имао много успеха, поразивши више путе Ахајски савез, међутим на крају су га у бици код Селасије, 222. п. н. е. поразиле комбиноване македонско-ахајске снаге под командом краља Македоније, Антигона III Досона. Клеомен је после тог пораза побегао у Птолемејски Египат код краља Птолемеја III Еуергета. Након убиства Еуергета, Клеомен је дошао у сукоб са новим египатским краљем, Птолемејом IV Филопатором, да би убрзо окончао свој живот самоубиством. Клеомен се данас сматра најважнијим спартанским краљем после пропасти спартанске владавине над Грчком, и човеком који је за неколико година повратио Лаконску државу на стазе старе славе.The reforms of Agis and Cleomenes, Paul Cartledge Клеомен се сматра највећим револуционаром старог века и човеком који се одлучно сукобио са дуготрајном декаденцијом своје државе, као и декаденцијом хеленског света. Клеомен III се сматра последњим великим ликом не само античке Спарте, осим можда Филопемена, и целе античке Грчке.A dictionary of Greek and Roman biography and mythology William Smith, Ed.
Младост мини|лево|Краљ Агис пред судом у Спарти, гравира од Валтера Крејна (-{Walter Crane}-).|200px Клеомен се родио негде између 265. и 260. п. н. е. Његов отац је био спартански краљ Леонида II, из краљевске династије Агијада, а његова мајка је била Кратисиклеја, која није била спартанске крви, а можда ни чисте грчке, већ је потицала са двора Селеука. Упознали су се у време Леонидовог боравка, као плаћеника, на том двору. Верује се да је била кћерка Селеука I Никатора.Sarah B. Pomeroy Spartan Women. стр. 87. У време Клеоменовог рођења, Спарта је била у на путу декаденције и пропасти Ликурговог система. Иако је задржала политичку слободу, Спарта је током друге половине 4. века и прве половине 3. века п. н. е. изгубила важну улогу на политичкој позорници у Грчкој. Године 242. п. н. е. Леонида II је био протеран из Спарте. Већ следеће године се вратио уз помоћ ефора и његових политичких савезника. После намештеног суђења Агису IV, који је погубљен, због великих броја противника његовим радикалним реформа у Спарти. После погубљења Агиса, око 241. п. н. е. Агисов брат Архидам је побегао, али је остала његова удовица Агијатида са њеним сином Еудамидом у рукама Леониде, његовог горког политичког противника.-{Laconian proffesionals. The Kings of Sparta}- приступљено 16. марта 2010.Plut. Cleom.}- 1.1 Тада је Леонида, једини краљ Спарте, натерао сина Клеомена да се ожени са Агијатидом, кћерком и богатом наследницом Гилипа. Према Плутарху, она је била чувена и по својој лепоти међу женама у Грчкој.-{Plut. Cleom. 1.1 У почетку Агијатида није волела Клеомена, због смрти свог мужа, међутим временом га је заволела и подстакла да настави са Агисовим реформама доласком на спартански престо.Plut. Cleom. 1.2 Можемо додати да је Клеомен у младости учио стоичку филозофију од Сфера, који је једно време боравио у Спарти.Plut. Cleom. 2.2A dictionary of Greek and Roman biography and mythology William Smith, Ed.-{[a]}-
Долазак на престо Клеомен је имао око 25 година када је ступио на спартански престо након смрти Леониде -{II}- 235. п. н. е.-{Plut. Cleom.}- 3.1 Спарта је у то време била у веома лошој политичкој и економској ситуацији. Ликургова агога је била запуштена, град су освојили обичаји хеленистичког Блиског истока који нису били у складу са некадашњим строгим карактером дорске Спарте. Све богатство је било власништво шачице великих земљопоседника, док је сам Клеомен био краљ само на папиру, а права моћ је била у рукама ефора.-{A dictionary of Greek and Roman biography and mythology William Smith, Ed.}- Осим од своје супруге, Клеомен је подстицан на промену облика владања и од његовог љубавника Ксенареса. Ксенарес му је често говорио о Агису и о томе какав је био краљ, али није му пружио суштинску подршку.-{Plut. Cleom}-. 3.3-{A dictionary of Greek and Roman biography and mythology William Smith, Ed.}- 3.5 Клеомен је сматрао да ће лакше спровести реформе у време рата а не у време мира, тако да је одлучио да зарати против Ахајског савеза који је и сам имао агресивне циљеве.-{Plut. Cleom.}- 3.4 У Ахајском савезу, Мегалопољац Лидијада, је упозоравао да постоји могућност опоравка лаконске државе од декаденције, и зато је саветовао да треба прво да се нападне Спарта. Међутим према лексикографу Вилијему Смиту, Арат који је био стратег Ахајског савеза, није се обазирао на Лидијадове савете.
Клеоменова владавина Почетак рата
Арат из Сикиона, ахајски стратег, сматрао је Клеомена младим и неискусним краљем, тако да је одлучио да пљачком Аркадије изазове Спарту да уђе у рат.Plut. Cleom.}- 3.5 Ефори су онда послали Клеомена да заузме храм богиње Атине у месту Велбини, на граници Спарте и Мегалопоља. Клеомен је то и учинио 228. године п. н. е.-{A dictionary of Greek and Roman biography and mythology William Smith, Ed. Онда је Арат покушао без успеха да заузме градове Тегеју и Орхомен који су у међувремену постали спартански савезници заједно са Мантинејом и Кафијом.-{Plut. Cleom.}- 4.1-{[b]}- Тада је Арат покушао да сакрије свој неуспех у Тегеји и Орхомену, али у томе није успео, па му је Клеомен упутио писмо у ком га је иронично питао зашто да му верује да није стварно покушао да заузме те градове.-{Plut. Cleom.}- 4.2 Арат се насмејао када је примио Клеоменово писмо али га је Дамократ, Спартанац у егзилу, озбиљно упозорио да не потцењује свог младог противника.-{Plut. Cleom.}- 4.3 Онда је Клеомен кренуо у Аркадију са неколико коњаника и око триста пешака али због опасности да сукоб добије много веће размере, ефори су позвали Клеомена да се врати у Спарту.
Друга година рата
мини|Границе Спарте (зелена боја) и Ахајског савеза (црвена боја) око 229. п. н. е.|лево Следеће 227. године п. н. е. Арат је заузео Кафију, и онда су ефори послали Клеомена са 5.000 војника да опустоши арголиску равницу, он је то и учинио и успут је заузео град Метидријум. Стратег Ахајског савеза, Аристомах из Арга са 20.000 пешака и 1.000 коњаника срео је Клеомена код места Палантија, где му је овај пружио битку, али упркос бројној супериорности Аристомах је одлучио да се не упушта у битку са Лакедемоњанима после савета Арата да би тако нешто било исувише ризично.Plut. Cleom. 4.4 Тај догађај је значајно повисио морал Спартанаца. Онда је Клеомен са његовом војском кренуо да помогне Елиђанима које је Арат нападао. Спартанци су срели Аратову војску код планине Ликеј, Маја. 227. п. н. е. где су потпуно разбили ахајску војску. Ахајска катастрофа је била толика да се причало да је чак и Арат настрадао у тој бици, међутим он је то вешто искористио да би изненадним нападом заузео Мантинеју.Plut. Cleom. 5.1Hammond, A History of Macedon Volume III: 336-167 B.C. стр. 345.
Када је малолетни еурипондитски краљ Спарте-{[c]}- Еудамида умро, Клеомен је према Плутарху одлучио да позове из Месеније Архидама, брата погубљеног Агиса IV, који је био прави наследник за еурипондитски трон. Тиме је он сматрао да ће моћи да повећа свој утицај у Спарти и да смањи моћ ефора који су имали превелика овлашћења и огроман утицај у спартанској држави.Plut. Cleom. 5.2 Међутим у Спарти бивши противници погубљеног Агиса су се уплашили да би могли бити кажњени због убиства Агиса, уколико би Архидам приступио на власт. Да би избегли њихово потенцијално кажњавање за убиство Агиса, они су убили Архидама када се он вратио у Спарту. Антички извори се не слажу о тачном току тог догађаја, док Полибије оптужује Клеомена као организатора тог убиства, Плутарх одбија ту тврдњу.Plut. Cleom. 5.3Polybius 5.37
Клеомен учвршћава власт
Губитак Мантинеје је изазвао незадовољство ефора који више нису били сложни да Клеомен преузима нове војне кампање. Према Паусанији ефори су после губитка Мантинеје покушали да склопе примирје са Ахајцима.Paus. 8.27.10 Онда је Клеомен пронашао плаћенике да би најзад могао да почне са његовим планираним реформама и омогући нове кампање које би он предводио.Plut. Cleom. 6.1 У томе му је помогла и његова мајка Кратисиклеја, која и ако није желела да се поново уда, она је ипак то учинила како би се уздигао углед и репутација њеног сина. Те 227. године п. н. е. Клеомен је предводио своју војску код Леуктре, утврђења код Мегалопоља, где је опет поразио Арата, уништивши му готово целокупну војску због трагичне грешке Лидијаде из Мегалопоља који је у тој бици настрадао, јурећи са својом коњицом на положаје Спартанаца упркос наређенима Арата да то не чини. Ту је Клеомен према Плутарху, после битке, узео мртво тело Лидијаде, завио га у љубичасту тканину и поставио круну над завијени леш, желећи да испоштује свог мртвог противника.Plut. Cleom. 6.4
Клеоменов преврат После ове победе Клеомен је убедио свог очуха Мегистона, да уколико смакну ефоре са власти онда ће моћи да потпуно спроведу његове планиране реформе, које су биле исувише радикалне да би их они прихватили. Мегистон се сложио са Клеоменовим планом и придобио је још двојицу или тројицу својих пријатеља да пруже подршку Клеоменовом пројекту.Plut. Cleom. 7.1 Плутарх наводи да Клеомен је сањао да четири од пет столица где су седели Ефори, су биле празне и да један глас из храма Фобоса му је говорио да је то боље за Спарту.Plut. Cleom. 7.2 Онда је Клеомен одлучио да крене у поход против градова, Хереа и Алсеа, који су били чланови Ахајског савеза, водећи са собом све своје политичке противнике. Када је заузео та два града и са дугим маршевима уморио своје противнике, Клеомен их је оставио у Аркадији и изненада је покренуо натраг у Спарту заједно са својим плаћеницима који су били лојални искључиво њему. Циљ му је био да ухвати ефоре на спавању.Plut. Cleom. 7.4 Стигавши у Спарту, Клеомен је послао као гласника свог брата Еуриклида да нешто јави ефорима. Истовремено два пријатеља Клеомена, Терикион и Фебис, заједно са двоје хелота су напали мачевима и убили четири ефора, док је пети успео да побегне у мали храм Фобоса и следећи дан Клеомен му је поштедео живот.Plut. Cleom. 8.2
Клеоменове реформе После потпуног преузимања власти око 226. п. н. е. Клеомен је направио списак од осамдесет грађана Спарте који су били приморани да напусте град као потенцијални противници његових реформи.Plut. Cleom. 10.1 Краљ је уклонио четири од пет столица резервисане за ефоре и задржао пету за себе, говорећи да нема разлога да се мења систем који је увео Ликург, и да повећава број државних администратора. Да би смањио моћ спартанске герусије, односно већа стараца, увео је у државну администрацију шест патронома (πατρονόμοι) који су сменили ефоре на њиховим дужностима.-{[d]}- Дужности патронома су биле да надгледају спровођење агоге и осталих Ликургових закона који су враћени на снагу. Спартанска герусија је још више изгубила своју моћ када је Клеомен заменио рок дужности на ту функцију са доживотне на једногодишњу службу. Клеомен је непрекидно демонстрирао агогу и идеје легендарног законодавца Спарте, оштро презирући уведене навике из остатка хеленског света, као што је био луксуз, екстравагантност, источњачки обичаји и општа декаденција строгих дорских обичаја. Клеомен је ослободио од дугова мале земљопоседнике и дао је спартанско држављанство великом броју странаца тако да би могао да ојача Спарту, повећа њено становништво и омогући Лакедемонији да избегне демографску пропаст.Plut. Cleom. 10.6