Радомир Костадиновић (Брод, Црна Трава, 29. септембар 1930 — Црна Трава, 5. фебруар 1987) био је српски етнолог, хроничар и историчар родног краја.
Биографија Школовао се у родном месту, Лесковцу и Неготину, где је завршио Вишу педагошку школу. Од 1952. године ради као наставник у основним школама у Броду, Златанцу и Црној Трави. Једно време био је и директор матичне школе у Црној Трави. Уз то, бавио се и организовањем културног живота у Црној Трави – основао општинску библиотеку и биоскоп. Интензивно се бавио проучавањем историје и етнологије свога завичаја, објављујући радове у листовима и часописима: „Градина“, „Расковник“, „Лесковачки зборник“, „Политика“ „Борба“, „Вечерње новости“ и другим. О свом завичају написао је монографију „Црна Трава и Црнотравци“, која је и данас, готово пола столећа од настанка, незаобилазна литература у проучавању историје и етнологије овог изузетно депопулациног краја југа Србије. Но, без обзира на сав труд који је улагао у проучавање и истраживање историје Црне Траве и Црнотраваца, познатих српских неимара, није наилазио на разумевање општинских власти, па су се тако, када је био предложен за Вукову награду, оне успротивиле, политички га дисквалификујући као неподобног.
Објављене књиге Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968, Просветно-културна еволуција Црнотравског краја, Лесковац, 1970, Револуцинарне песме црнотравског краја, Лесковац, 1971, Лазаричке песме црнотравског краја, Лесковац, 1972, Црнотравске легенде, Лесковац, 1972,
Референце Симон Симоновић Монка, Људи мога завичаја, живот и дело познатих Црнотраваца, 2000,
Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 1987. Категорија:Црнотравци Категорија:Српски историчари