мини|десно|300п|Дабарско поље Дабарско поље је пространо крашко поље у Источној Херцеговини, смјештено на подручју општина Берковићи и Билећа у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Име је добило по средњовјековној жупи Дабар, која је представљала важан историјски и економски центар овог дијела Херцеговине.
Географија и морфологија Дабарско поље се простире у правцу сјеверозапад—југоисток, пратећи динарски правац пружања рељефа. Дужина поља износи око 21 километар, док му ширина варира између 2,2 и 3,5 километара, обухватајући укупну површину од око 30 km². Смјештено је на надморској висини између 470 и 560 метара.
Поље је тектонски формирано, а касније обликовано интензивним крашким процесима (корозијом кречњака). Окружено је планинским масивима — са сјевероистока га затварају падине Трусне и Кука, док га са југозапада омеђују Сњежница и Кубаш. Дно поља је прекривено плодним алувијалним и делувијалним наносима, што га чини главном пољопривредном базом у регији.
Највеће насеље у пољу је Берковићи. Овуда протичу двије рјечице — Опачица и Вријека. Пољем пролази и пут Столац—Билећа.
Хидрографија и крашки феномени Хидрографски систем Дабарског поља је изразито сложен и карактеристичан за фосилне и активне крашке регије. Поље има изражен периодично плавни карактер; током јесењих и зимских обилних падавина, подземни водоносни хоризонти се нагло пуне, што узрокује плављење најнижих дијелова поља.
Главни површински водоток је ријека Опачица, понорница која се спушта из сусједног Трусинског поља градећи истоимени водопад висок преко 150 метара на сјеверном ободу поља. Воде Опачице, заједно са другим периодичним потоцима (попут Вријеке), теку дуж поља и нестају у бројним понорима и еставелама смештеним на југоисточном рубу (најзначајнији су понор Пониква и Кутске јаме).
Природним путем, ове воде кроз подземне крашке канале теку ка изворима Брегаве и систему ријеке Требишњице, демонстрирајући хидрографски феномен подземне бифуркације.
Пројекат Горњи хоризонти У оквиру хидроенергетског пројекта „Горњи хоризонти”, Дабарско поље заузима централно мјесто. Изградњом бране „Пошћење” и формирањем вјештачке акумулације Невесињско језеро у мјесту Биоград, воде се тунелом преводе у Дабарско поље, гдје је изграђена Хидроелектрана Дабар (ХЕ Дабар). Изграђеним доводним и одводним каналима кроз поље, ове воде се даље техничким тунелима усмјеравају преко Фатничког поља право у Билећко језеро, чиме је значајно измијењен природни водни режим овог подручја.
Историја и археологија Простор Дабарског поља био је насељен још од праисторијског доба, о чему свједоче бројне илирске градине и тумули (громиле) на ободима поља. У античком периоду, туда је пролазио важан римски пут. У средњем вијеку поље је представљало срце жупе Дабар, која се помиње у историјским списима још од 10. вијека (у дјелу цара Константина VII Порфирогенита Де администрандо империо). Из овог периода сачуван је велики број некропола са стећцима, међу којима се истичу оне у мјесту Потком.
Види још Општина Берковићи Опачица Крашко поље Хидроелектрана Дабар Гатачко поље Попово поље
Литература
Енциклопедија Југославије (1956), књига 2, ЈЛЗ, Загреб; pp. 639.
Референце
Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. . Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. . Родић, Драган (1987). Географија завичаја — Источна Херцеговина. Београд: Научна књига.
Категорија:Географија Берковића Категорија:Крашка поља у Републици Српској Категорија:Билећа