Пасјане

Пасјане ( или ) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Овде се налази Основна школа „Миладин Поповић”.

Географија По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Партеш.

Село Пасјане смештено је у Горњој Морави, на друму који из Гњилана води у Прешево. Пасјане је насеље у општини Гњилане на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Пасјане површине 1.527 -{ha}-. Село је пре 20 година имало 2.600 становника, а сада има око 1.000 становника. Познато од старина, први пут је поменуто у даровној повељи кнегиње Милице хиландарском пигру Св. Василија, а затим у једном запису из 17. века као пети конак на путу из Новог Пазара у Цариград (помиње -{Пасїань}-). Током своје дуге историје село је преживљавало тешке тренутке, као и остала села која су пала под турску власт. Било је великих притиска од стране Турака и Арнаута да тадашњи житељи промене веру, али је упркос томе остало насељено српским православним живљем. Једнобродна црква „Светог Преображења“Црква Св. Преображења spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs подигнута је трудом мештана 1861. године и током турске владавине више пута је рушена, паљена и обнављана. Зидно сликарство у техници „ал секо“ и иконостас потичу из 19. века. У цркви је било сачувано неколико старијих икона из 17. и 18. века.

Историја У турском катастарском попису — дефтеру из 1455. године помиње се под именом Пасјан и наводи се да у селу има 94 домаћинства са српским становништвом, на челу са попом.Oblast Brankovića — Opširni katastarski popis iz 1455. godine, strana 183 i 184 (Orijentalni institut Sarajevo, Sarajevo 1972.)

Милош Милојевић је у 19.веку од Златка Кусчанина (или Кушчевића) добио неколико свадбених песама и од Смиљане Павичевић је добио једну жетелачку песму ("Шетала се, џанум, дилбер-Стана"). Записао их је учитељ Зафир Поповић из Гњилана. У књизи "Песме и обичаји укупног народа српског, књига 2, песме сватовске" село Пасјане се помиње под именом "Посијане"

У селу је 1900. године прослављена школска слава Св. Сава. Након литургије у цркви коју је обавио поп Трајко Антић, литија са народом дошла је у српску школу. Домаћин школске славе (кум) био је мештанин Илија Бојић. Светосавску беседу изговорио је учитељ Илија Поповић. Током ручка свирале су гајде."Цариградски гласник", Цариград 1900. године

Сестре Даница и Љубица Јанковић су у својој књизи "Народне игре, 6. књига" објавиле неколико игара (кола, ора) са текстом песама из Пасјана.

Демографија Насеље има српску етничку већину.

Број становника на пописима: попис становништва 1948. године: 1325 попис становништва 1953. године: 1448 попис становништва 1961. године: 1508 попис становништва 1971. године: 1845 попис становништва 1981. године: 1974 попис становништва 1991. године: 2030

Попис становништва (по српским подацима) pop-stat.mashke.org Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org

Попис по националној припадности

Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат

Порекло становништво по родовима Подаци из 1929. годинеАтанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 203, 204 и 205 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.):

Српски родови: Дивинци (6 кућа, слава Св. Арханђео), староседеоци. За време неке „давнашње битке“ много се њихових домова иселило у Шумадији. Имају презиме Јовић и Пауновић. Костићи (8 к., Митровдан), врло стари досељеници из околине Косовске Митровице. Костићи су старији од албанског досељавања у Горњу Мораву. Шошићи (2 к., Св. Никола); старином из Прилепа. Приликом сеобе кренуло је њих четири брата, па се један задржао у Пасјану, а остала три брата отишла у Аустроугарској. Рајчићи (1 к., Св. Арханђео) су старином од Крагујевца. Исељени у првој половини XVII века у Белановце код Куманова, доцније због албанског зулума пређу у Горњу Мораву. Мало су живели у Ђелекару код Витине, па опет због зулума прешли у Пасјане око 1770. године. Бугарци (2 к., Св. Никола) су старином из Штипа, тадашњег Турског царства, а данашње Македоније. Они су због притисака били принуђени да напусте Штип и населе се у Пасјану око 1860. године. Камишевићи (9 к., Св. Ђорђе Алимпије); старином су из рода Камишевића, чија им је старина у Доњој Шипашници. Нису били „мирни“ па су због тога западали у крв и постајали слуге, да би добили заштиту јачих господара. Живели су у Петровцу и Доњем Кусцу, а око 1810. године су се задржали у Пасјану као слуге у Амит-спахијиних из Гњилана. Живковићи (2 к., Св. Никола); пресељени из Коретишта око 1810. године. Липовчани (6 к., Св. Врачи); пресељени из Липовице око 1810. године кад су им се рођаци „потурчили“. Они су се како причају, још у Липовици заједно са Дивинцима и Костићима из Пасјана, „кад је некад била овде битка“, борили с Турцима и пошто су Турци поново оосвојили земљу. Доскоро су чували и неку „дугачку историју". Манџукевићи (5 к., Св. Никола); старином од Крагујевца. До око 1830. године су живели у Горњем Ливочу, па су као слуге прешли у Пасјане. Рајковићи (1 к., Св. Врачи); пресељени из Липовице око 1830. год. на имање Албанаца из Подграђа. У Липовици им Албанци „заузели“ имање, а кажу да су били богати као господари Џинићи. Симебојковићи (5 к., Св. Врачи); пресељени од зулума из Липовице око 1830. године за слуге у Пасјану на имању Албанаца из Подграђа. Карафиљци (3 к., Св. Никола); пресељени из Липовице око 1830. године као слуге. Презиме им је по некој Баби Карафиљки. Дрндарци (4 к., Св. Никола); пресељени из Липовице око 1830. године. Бојићи (8 к., Св. Никола); старином су из Мозгова код Гњилана. Живели су у Зебницу и Паралову. а око 1830. године прешли у Пасјане за слуге у Сулејман-спаијиних, доцније у приштевачких бегова. Нешто имање су купили још за време Турака. У Мозгову су се презивали Вулин, а у Пасјану им је дато ново презиме по некој њиховој баби Боји. Гуџурци (4 к., Св. Арханђео); досељени око 1830. године из Робовца као слуге. Гужвићи (5 к., Св. Никола); пресељени из Бинача око 1830. године за слуге у Џинића. Матропазовићи (11 к., Св. Арханђео); пресељени око 1830. године из Пожарања за слуге. Презиме им је по неком предку Пави, који је говорио као матрапаз. Јанцићи (4 к., Св. Никола); пресељени из Влаштице за слуге. Врањци (6 к., Св. Никола); пресељени из Великог Ропотова од истоименог рода око 1850. године као слуге. Старином су из врањског округа. Гадалци (1 к., Св. Петка); пресељени са Врањцима из Великог Ропотова из рода Паунића за слуге. Баљинци (10 к., Св. Петка); пресељени из Великог Ропотова са Гадалцима. Моравци (4 к., Св. Ђорђе); пресељени из Доње Мораве око 1850. године као слуге. Аџи-Перци (5 к., Св. Ђорђе); пресељени због зулума из Носаља као слуге око 1850. године. Баштованци (2 к., Св. Никола); око 1810. године исељени из Доњег Кормињана у Гњилане, живели и у Доњој Будризи: у Пасјану прешли око 1870. године као слуге. Ђорђијини (3 к., Св. Никола); досељени око 1870. године из Мигановца. Старо им је презиме Мутавџијини. Казак (1 к., Св. Јован); старином из Доње Будриге, живео у Владову, а око 1890. године прешао у Пасјане на купљено имање. Жегранови (2 к., Св. Ђорђе); пресељени из Жегре око 1890. године за слуге. Крчкозини (2 к., Св. Врачи); старином из Липовице. И раније су због зулума напуштали имање и пресељавали се у Пасјане и Владово, за слуге, па се поново враћали у Липовици. Најзад настањени у Пасјану око 1900. године за слуге на имању Албанаца из Подграђа. Презиме им је, кажу, дошло што су их некада ухватили где им је украђена коза „крчка“ у лонцу. Керић (1 к., Св. Петка); пресељени око 1900. године из Владова. Цветанци (1 к., Св. Тодорица); пресељени из Жегре на купљено имање 1911. године. Крстић (1 к., Св. Врачи); пресељени из Липовице 1919. године на купљено имање. Манчић (1 к.), доселио се 1925. године из врањског краја. Презимена која се јављају у селу су: Аксић, Алексић, Антанасковић, Антић, Антонијевић, Анђелковић, Арсић, Богдановић, Бојковић, Бујић, Васић, Гужвић, Денић, Димитријевић, Ђорић, Ђорђевић, Живић, Живковић, Илић, Ивановић, Ивковић, Јанцић, Јевтић, Јордановић, Јовановић, Јовић, Керић, Китановић, Костић, Лентић, Макић, Максимовић, Манџуковић, Марковић, Матрапазовић, Миленковић, Младеновић, Николић, Ничић, Нојић, Нотковић, Пауновић, Павловић, Перић, Петковић, Петровић, Рајчић, Ристић, Савић, Серафимовић, Симијоновић, Симић, Симоновић, Станковић, Стевић, Стојановић, Стојковић, Тонић, Трајковић, Филиповић, Цветковић и Шошић.

Види још Борба код Пасјане Света новомученица Босиљка Пасјанска (Босиљка Рајчић)

Референце

Спољашње везе 17 година после: Пасјане (РТК 2) на сајту Јутјуб Пасјане — видео из ваздуха (новембар 2016) youtube.com Пасјане — видео из ваздуха (април 2017) youtube.com Пасјане — видео из ваздуха (у рану јесен, 2017) facebook.com

Категорија:Насељена места у Гњилану Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији