Горње Кормињане () је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Горње Кормињане површине 667 -{ha}-. Налази се истоку Косова у Косовском Поморављу, дуж тока реке Биначке Мораве, у подножју брда Бутка, Шанак и Чука. Од административног прелаза са Србијом — Кончуљ је удаљено 3-4 колометра. Изнад села, у брдима, пронађени су остаци старог насеља. Ту се налази и манастир Изморник, једини у овом делу Косовског поморавља. У близини села се налазила стара српска црква. Данас у селу постоји црква Пресвете Богородице саграђена крајем 18. или почетком 19. века која је проширена средином 19. века и осликана 1870. године.Споменици културе у Србији
Порекло становништва по родовима Подаци из 1929Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник
Вучковићи (3 k., Св. Ђорђе Алимпије), староседеоци из Штицара. Свракићи (1 k.), Матићи (3 k.) и Зајчевићи (9 k.), сви славе Св. Ђорђа Алимпија; и сви су староседеоци из Штицара. Павлићеви (4 k., Св Ђорђе Алимпије) су непознате старине; прихватили их Влајковићи у Доњем Кормињану и оженили: око 1830. године су пресељени из Доњег Кормињана. Камишевићи (6 k., Св. Ђорђе Алимпије). Старином су из Горње Шипашнице, као и њихови сродници Камишевићи у Доњем Кормињану. Досељени су у Штицаре због зулума око 1780. године. Славковци (8 k., Св. Никола), досељени у Штицаре око 1820. године, из врањског краја. Тотићи (2 k., Св. Арханђео), досељени из Витине око 1830. године. С Тотинцима из Доњег Кормињана су заједничког порекла. Ћосићи (4 k., Св. Никола), пресељени из Ранилуга око 1830. године. Ђурђићи (1 k., Св. Ђорђе). Старином из Добросина; досељени око 1830. године због зулума. Баба-Јањићи (3 k., Св. Никола), пресељени из Ранилуга око 1850. године као слуге. Презиме им је по некој чувеној Баба Јани. Дезићи (1 k., Св. Мина), пресељени из Ранилуга као слуге кад и Баба-Јањићи. Мицковићи (2 k., Св. Никола), пресељени из Ранилуга као слуге од рода Танасковића кад и Баба-Јањићи. Старином су из прилепског краја. Миличићи (3 k., Св. Никола). Досељени из Кололеча око 1870. године. Стојилковци (1 k., Св. Петка), довео их господар за слуге из Доње Шипашнице око 1880. године.
Демографија
Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:
попис становништва 1948. године: 509 попис становништва 1953. године: 529 попис становништва 1961. године: 568 попис становништва 1971. године: 572 попис становништва 1981. године: 545 попис становништва 1991. године: 545
Национални састав
Попис 1981.
Попис 1971.
Попис 1961.
Референце
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Насељена места у Косовској Каменици