Буквик је мјесна заједница у општини Брчко, Дистрикт Брчко, БиХ.

Географија Налази југозападно од Брчког (око 14 -{km}- од центра града). Представља једну од највећих заједница Брчко Дистрикта и покрива подручје од 150 -{km}-2. Састоји се од села Горњи Буквик, Доњи Буквик, Вујчићи, Лукавац и Гајеви.

Историја Буквик је све до 1958. године функционисао као општина која је укључивала 20 села, с центром у Горњем Буквику. Након тога, подручје Буквика улази у састав Општине Брчко, док Горњи Буквик остаје друштвено — економски центар мјесне заједнице за насељена мјеста које га окружују. Асфалтирање и надоградња главног пута током 70-их година је допринело убрзаном развоју заједнице.

Припадници муслиманско-хрватских снага су 1992. у Буквику убили 71 становника српске националности. Напад на Буквик је извршен 14. септембра 1992. Том приликом је са овога продручја ухапшено 2.500 Срба који су одведени у логоре, док је 750 кућа опљачкано и уништено.

Култура и образовање Горњи Буквик је пре рата представљао друштвено — културни и економски центар за околна села и засеоке. Имао је значајан број јавних обеката укључујући и вишенаменску зграду месне заједнице у којој су биле смештене: библиотека, амбуланта, пољопривредна апотека, просторије ПТТ-а, матична служба, полиција, фудбалски клуб, откупна станица за млеко и продавница. Заједница је такође имала Дом културе и храм Српске православне цркве. Наведене просторије и услуге су користили становници свих села на подручју Буквика. Нека од мањих села су такође имала јавне објекте. Међутим, током рата, већина од тих објеката је у потпуности уништено или су значајно оштећени. Данас је вишенаменска зграда заједнице у Горњем Буквику реконструисана с просторијама за амбуланту, матични уред, пошту, салу за састанке, полицију те канцеларију руководства месне заједнице.

У Горњем Буквику се налази „13. Основна школа“ на подручју Брчко Дистрикта, у којој су три од десет учионица реконструисане, као и фудбалски клуб „Задругар“, који се тренутно налази у 4. лиги ОФС-а (Општински Фудбалски Савез).

Храм Светог пророка Илије У Буквику се налази храм Српске правослване цркве посвећен Светом Пророку Илији. Црква је изграђена 1893. а реконструисана 1937. Храм је након Другог свјетског рата претворен у складиште да би 1965. био поново враћен у службу. Уништен је и спаљен у септембру 1992.

Путне комуникације Буквик је лоциран на Регионалном путу Брчко — Горњи Буквик — Церик (Р.460), који представља главну саобраћајну комуникацију између Брчко Дистрикта и Федерације БиХ. Ова саобраћајница (дуга 5,5km) излази на Магистрални пут (М.18); Орашје (на северу) — Тузла (на југу). На подручју заједнице постоји и 40km некатегорисаних макадамских путева. Пруга Брчко — Бановићи пролази и кроз Буквик. Пре рата је представљала основни вид саобраћаја за превоз људи и робе из Буквика, повезујући заједницу; на југу са Тузлом и Винковцима на северу.

Привреда Подручје Буквика се простире на око 2580 ha земљишта класе 2-7 и нешто земљишта прве класе у близини реке Тиње. Око 70% земљишта је у приватном поседу, а једно домаћинство у просеку поседује око 3,3 ha земљишта.

До развоја пољопривреде на подручју Буквика је дошло током 70-их година. У току 80-их је „Зелени план“, програм спроведен на националном нивоу, обезбедио кредите и подстицаје пољопривредницима. Овај програм је довео до повећања пољопривредне производње у Буквику, посебно воћарства.

У прератном периоду око 80% становништва бавило пољопривредом. Од тога се 60% становништва бавило ратарством, 30% воћарством, а сточарством 10%. У Буквику су постојале три задруге, које су откупљивале пољопривредне производе.

Железничка пруга која пролази кроз Буквик обезбеђивала је транспорт производа до купаца и пијаца у суседним градовима, као и регији. Буквик има два подземна извора воде: Стјепковицу и Бријестовац. Стјепковица представља један од три главна извора воде у Брчко Дистрикту и има капацитет око 15 l/s.

Подручје богато са високим ниоом подземних вода. Пре рата се 50% становништва на подручју Буквика снадбевало из приватних бунара. Буквик има повољне услове за пољопривреду, као што су; обрадиво земљиште, повољни климатски фактори, радна снага, добре путне и жељезничке комуникације.

Становништво Националност 1991. Срби 1.186 Југословени 58 Хрвати 22 остали и непознато 29 Укупно 1.295

Националност 1991. Срби 328 (86,77%) Хрвати 9 (2,38%) Југословени 23 (6,08%) остали и непознато 18 (4,77%) Укупно 378

Националност 1991. Срби 192 (90,57%) Хрвати 3 (1,41%) Југословени 16 (7,55%) остали и непознато 1 (0,47%) Укупно 212

Референце

Литература

Масовни злочини септембра 1992, Масовни злочини муслиманских и хрватских снага над Србима, 1992 — 1995, Драгана Гавриловић, Институт за истраживање српских страдања у XX веку, Београд (14. септембар 1992. стр. 6, 7) Књига: „Стратегија развоја заједнице — Буквик“ Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, Статистички билтен бр. 234; Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине; Сарајево. Попис по мјесним заједницама 1991.

Спољашње везе Радио-телевизија Републике Српске: Процесуирати злочи у Буквику, 24. 4. 2012.

Категорија:Насељена мјеста у Брчко дистрикту Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини