Грб Бање Луке је званични симбол Бање Луке и постојан је у три нивоа — као основни или мали, средњи и велики грб.
Бања Лука има доста младу хералдичку историју, чији се почеци назиру у првој половини 20. вијека кад долази до првог неуспјелог покушаја успостављања градског хералдичког знамења. Град први пут добија званично знамење за вријеме Социјалистичке Југославије и оно опстаје све до 1992. године, кад Бања Лука у условима распада државе и рата у БиХ спроводи конкурс, на којем је изнађен нови грб града који је био званични симбол све до 2013. године. Тада је Уставни суд Републике Српске прогласио бањолучки грб неуставним због повреде принципа конститутивности народа и равноправности грађана, а Бања Лука почиње потрагу за новим грбом. Након четири неуспјела покушаја изналажења, почетком 2017. године град је усвојио нови тростепени грб, рад архитекте Драгомира Ацовића и Љубодрага Грујића.
Употреба грба Бање Луке је регулисана статутом града и посебним градским прописима који детаљно уређују и санкционишу употребу грба у различитим приликама и мјестима.
Блазон Грб Града Бања Лука користи се у три нивоа — као основни или мали, средњи и велики грб. Статутом Града Бања Лука, овај симбол града је дефинисан на начин представљен испод.
Основни грб Блазон основног грба:
Средњи грб Блазон средњег грба:
Велики грб Блазон великог грба:
Употреба Употреба и заштита грба Бање Луке је уређена Статутом Града и „Одлуком о употреби симбола Града Бања Лука”. Нормативни оквир за уређивање тематике градског грба представља „Закон о локалној самоуправи” Републике Српске који прописује да „[...] облик, садржај и употреба симбола уређују се статутом јединице локалне самоуправе у складу са законом”.
Према Одлуци о употреби, симболи Града не смију се оштећивати, нити употребљавати непримјерено, недолично, на начин који вријеђа јавни морал и достојанство грађана Бање Луке, и могу се употребљавати само у облику, са садржином и на начин предвиђен Статутом и Одлуком о употреби. За употребу је потребно одобрење надлежног органа и ниједан субјекат не може користити симболе Града, уколико му то није одобрено, на начин прописан Одлуком о употреби. Рјешењем којим се одобрава употреба симбола Града утврђује се, између осталог, и намјена, услов коришћења и рок важења, као и друга ограничења која одговарају употреби симбола Града у конкретном случају. О употреби симбола Града, за правна и физичка лица, као и за разне манифестације које се одвијају под покровитељством или у част Града, одлучују организационе јединице Градске управе Града сходно својој надлежности и дјелатностима које прате у оквиру свог дјелокруга рада.
Против овог рјешења града постоји могућност жалбе, која се подноси Градоначелнику у дефинисаном року у Одлуци. Такође, уколико се утврди да корисник издатог одобрења за употребу грба, употребљава исти супротно утврђеној намјени и условима из одобрења, надлежна јединица Градске управе која се бави надзором над примјеном Одлуке о употреби, може укинути акт којим је одобрено коришћење грба.
Изглед грба у сва три нивоа, за службену употребу ће бити дефинисан еталоном (изворником) израђеним на основу блазона из Статута. Еталон утврђује и прописује Градоначелник и чува га у свом Кабинету.
Забрањена је употреба грба ако је оштећен или је својим изгледом неподобан за употребу. Грб се може изузетно употријебити као саставни дио других амблема и грбова, односно знакова, и то само ако је у изворном облику и на начин којим се осигурава достојанство и углед града. Употреба грба Града Бања Лука у умјетничком стваралаштву и у васпитно-наставне сврхе слободна је, под условом да се не противи добром укусу, друштвеним и моралним нормама, хералдичкој пракси и традицији, Одлуци о употреби, те да не вријеђа углед Града Бања Лука.
Кад је о привредној активности ријеч, регулатива је ту усмјерена ка апсолутној забрани. Тако се грб града не може употребљавати као робни или услужни жиг, узорак или модел, нити као било који други знак за обиљежавање роба или услуга.
Кад је о службеној употреби грба ријеч, Одлука о употреби прописује сљедеће:
Грб може да се користи само у складу са хералдичком, вексилолошком и сфрагистичком праксом, а у Одлуци у употреби је детаљно прецизиран начин и правила како је дозвољено прописано приказивање грба у овом смислу. О спровођењу свих ових изнад наведених правила стара се Одјељење комуналне полиције Градске управе Града Бања Лука, које у случају кршења правила има право новчаног кажњавања преступника. Висина новчане казне је, у зависности о којем је прекршају ријеч, различито степенована и утврђена Одлуком о употреби.
Историја Први покушај дефинисања мини|десно|200п|1. Грб по приједлогу Бојничић—Дујшин У Бањој Луци, слично већини насеља на подручју Балканског полуострва, због непостојања одговарајућег историјског или друштвеног и културног предуслова, није се примила и развила градска хералдичка пракса — све до 20. вијека. Први покушај дефинисања градског хералдичког знамења Бање Луке је предузет у првој половини 20. вијека, у периоду након уједињења Југославије и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ријеч је о приједлогу грба града хрватског хералдичара Виктора Антуна Дуишина који је израдила сликарка Вера Бојничић, иначе кћерка хрватског историчара и хералдичара Ивана Бојничића Книнског. Приједлог је доживио неуспјех и није никада озбиљније разматран. (сл. 1)
Приједлог грба састојао се од сљедећих елемената: основна секвенца боја/метала (плаво—бијело—црвено) која алудира на заставу Југославије, односно на пансловенске боје, таласаста греда као реминисценција на ријеку Врбас, утврђени град као алузија на Кастел (с наглашеном асоцијацијом на тврђаву у грбу Загреба), присуство полумјесеца и звијезде (као двојна алузија на грб Илирије и елемент који прати мотив тврђаве у грбу Загреба). Штит је барокне форме (иако она нема никаквог утемељења у локалној традицији), и бедемска круна чија је структура и конструкција изведена из пређашње угарске хералдичке норме за насељена мјеста. Премда неусвојен, овај приједлог грба је интересантан због неких својих елемената, који су остали актуелни и до данас.
Овај, као и други слични приједлози за муниципалне грбове у мјестима у којима хералдичка пракса није постојала, покренут је првенствено из политичких а не хералдичких разлога; био је дио ширег идеолошког интегративног подухвата након стварања заједничке југословенске државе, којим се покушавао превазићи и норматизовати друштвени раскорак и разлика која је постојала између територија и нација које су се нашле у заједничкој држави, па тако и у домену муниципалне хералдике, гдје је постојала више него очигледна разлика између територија са развијеном хералдичком праксом као што је Словенија, Хрватска или Војводина, и остатка државе гдје је ова пракса била готово непостојећа.
Социјалистичка Југославија — први грб мини|десно|200п|2. Грб општине Бања Лука за вријеме СФРЈ Друга половина 20. вијека доноси прекретницу на плану званичног симболичког обиљежавања града. Формално-правни основ за доношење новог обиљежја је, као и у другим општинама широм социјалистичке Југославије, била статутарна одредба да „Општина има свој амблем”. И Бања Лука је донијела свој. (сл. 2) Тако је у члану 5. Статута Општине Бања Лука из 1974. године, за амблем општине дефинисано сљедеће:
Карактеристика амблема донесених у овом периоду је актуелни дизајнерски приступ у дефинисању обиљежја, ахисторичност композиције и мотив употребе амблема — који није био репрезентативни, већ за својеврсну личну употребу. Архитекта Драгомир Ацовић у својој валоризацији обиљежја Бање Луке из овог периода наводи:
Рат и пораће — од новог грба до одлуке суда мини|десно|220п|3. Неусвојени приједлог Драгомира Ацовића по конкурсу за грб града из 1992. године Драматичне промјене у домену муниципалне хералдике настале усљед распада Југославије и рата у БиХ, одразиле су се и на грб Бање Луке. Одражавајући природу конфликта, у којем су сви национални, вјерски и идеолошки спорови ријешени неком врстом хералдичког тријумфа побједничке стране у датој општини и граду, нови грб из 1992. године био је донијет унутар овог оквира. Наиме, наведене године је у поменутим условима расписан јавни конкурс за грб града. Премда ближи подаци о току и исходу овог конкурса — на којем је између осталог учествовало и Српско хералдичко друштво и Драгомир Ацовић са својим приједлогом тростепеног грба (сл. 3) — нису никад објављени, као коначни побједник се етаблирало рјешење које је уз мања дотјеривања и графичка прецизирања опстало као грб Града све до одлуке Уставног суда 2013. године. (сл. 4 до 7) мини|лево|200п|4. Грб Бање Луке од 1992. до 2013. године Тадашњим чланом 6. Статута Града Бања Лука, овај симбол града је био дефинисан на сљедећи начин:
Званични статус овог грба био је дефинисан Статутом Града из 2005. године, потом Одлукама о употреби симбола и имена Града Бања Лука из 2008, односно из 2010. године, те коначним усвајањем Књиге графичких стандарда 2011. године. Овим се чинило, без обзира на хералдички квалитет рјешења, да је питање коначног хералдичког представљања града као и његове употребе, заувијек ријешено — све до интервенције судске гране власти.
Одлука Уставног суда Републике Српске Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине од 31. марта 2006. године по тужби Сулејмана Тихића, и уз укључивање Мухамеда Филиповића као формалног заступника тужбе, којом су проглашени неуставним, између осталог и, тадашњи грб Федерације БиХ и грб Републике Српске, питање територијалне хералдике је постало предмет интервенције судске власти. Непосредна посљедица судске праксе која је почела са овом пресудом је и пресуда Уставног суда Републике Српске од 20. фебруара 2013. године којом је грб Бање Луке из 1992. године проглашен неуставним.
Наиме, Клуб делегата из реда бошњачког народа у Вијећу народа РС је Уставном суду Републике Српске поднио иницијативу за оцјену уставности и законитости члана 6. Статута Града Бања Лука, прецизније ставова члана којима се специфично дефинише изглед симбола града. Подносилац је аргументовао да поменути ставови члана 6. нису у складу са члановима Устава Републике Српске, којима се утврђује принцип конститутивности и равноправности народа и грађана те недискриминације по било ком основу. Такође је аргументовао да спорни ставови члана градског статута нису у сагласности са чланом Закона о локалној самоуправи, којим је прописано да симбол изражава историјско, културно и природно насљеђе јединице локалне самоуправе.
Скупштина Града Бања Лука доставила је Уставном суду одговор у коме је цитирала одредбе члана Закона о локалној самоуправи, којима се регулише питање симбола, те је у вези с тим указивала на одредбу члана 118. оспореног статута, којим је прописано да је изглед симбола из спорног члана привременог карактера те да ће се утврдити посебном статутарном одлуком — након провођења законом прописаног поступка.
Као већ поменуто, на сједници одржаној 20. фебруара 2013. године, Уставни суд РС је утврдио да оспорени ставови члана 6. овог статута нису у сагласности са Уставом РС и Законом о локалној самоуправи. У својој одлуци суд је, између осталог, закључио сљедеће:
Трагање за новим грбом Пресудом уставног суда је отпочео процес тражења и изналажења новог грба за град Бању Луку. У садржинском аспекту, пресуда је суштински одредила његову будућност, чинећи темељ интерпретације и обима права сваког покушаја да се хералдички дефинише заједница. Прије него што је Бања Лука добила свој данашњи грб претходила су четири неуспјела покушаја његовог изналажења. мини|десно|180п|8. Први неусвојени приједлог грба Бање Луке, који је израдила стручна комисија љета 2013. године; према наводима медија, један од разлога његовог неусвајања је био тај што је лист кестена у грбу поједине људе асоцирао на лист љиљана — национални симбол Бошњака