мини|300x300пиксел|
Панславизам или свесловенство је национални, политички, друштвени и културни покрет који се у својим раним облицима почео појављивати већ током раног нововековног периода, а потом је током 19. века прерастао у организовани идејни и политички покрет за обједињавање свих Словена путем међусобне сарадње и узајамног помагања у циљу ослобођења оних словенских народа који су у то време још увек били под страном влашћу, на шта се надовезивало и залагање за опште културно и политичко уједињење словенских народа и њихових држава у пансловенски, односно свесловенски савез или заједничку државу (замишљена Панславија). У оквиру панславистичког покрета постојале су разне струје и идеолошка усмерења, што је дошло до посебног изражаја по питању равноправности између великих и мањих словенских народа.
Поријекло Панславизам је почео свој успон као и пангерманизам, који је такође растао са високим и јаким осјећањем националног јединства унутар етничких група под доминацијом Француза током Наполеонових ратова. Панславизам је појачао дјелатности словенских интелектуалаца и научника из области историје, етнографије, филологије и фолклора. Најчешће коришћени симболи панславизма cу пансловенске боје (плава, бијела и црвена) и пансловенска химна „Хеј, Словени“. Ова химна писана и компонована за Свесловенски конгрес у Прагу 1848. и била је химна словенству и словенским језицима, па су сви Словени имали своју верзију – препев текста.
Први свесловенски конгрес скуп свих представника Словена у Хабзбуршкој монархији. Одржан је од 2. до 12. јуна 1848. године у Прагу и представљао је важан корак у развоју панславизма и идеје словенског јединства и националне солидарности. На конгресу се тражио крај угњетавања словенских народа и једнакост свих народа без обзира на њихову политичку моћ или величину. Ово је била важна тема јер је указивала на неку врсту јединства међу свим словенским народима Европе.
Идеологија Идеологија панславизма је нераскидиво повезана са историјом западних и јужних словенских племена, њихово кретање, еманципацију, националну и државотворну изградњу и постојање. Чињенично је покрет словенске солидарности као метод очувања етно-културног идентитета, у јуришу германских племена на исток. Аутори (Поспишил и Обшуст) који су се бавили идеологијом панславизма и друштвено-политичким феномена словенства, истичу да треба разликовати следеће појмове: словенство као аморфну плазму свега, што показује интересовање, афинитет и симпатије ка проблематици Словена са евентуалним преклапањем са контурама неке идеологије; славофилство јасно емотивно обојену љубав ка свему словенском, славјанофилство (славенофилство / словенофилство) као руска варијанта словенске идеје у себи садржи обрисе руске доминације, словенску узајамност која представља концепцију узајамне подршке словенских народа и не мора бити усмерена против неког другог, и панславизам као концепцију реалног или потенцијалног словенског културног, литерарног и политичког јединства, често грађеног против идеологије пангерманизма.
Историја формирања и развоја Панславизма
Рађање панславизма Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли хрватског језуитског мисионара Јураја Крижанића и словачког адвоката и писца Јана Херкела. Термин панславизам је први пут 1826. у Чешкој предложио словачки адвокат и писац Јан Херкел. Политичке ставове, идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у Аустроугарској Павел Јозеф Шафарик, Јан Колар, Људевит Гај и Вук Стефановић Караџић.
Раст утицаја Руске Империје у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за национално ослобођење Словена, средње и југоисточне Европе. Овај пут коначно је узео облик стереотипне перцепције тзв. „руског" Колоса, као зле силе, која тежи за уништењем немачко-романске цивилизације уз подршку западних и јужних словенских племена. "Опасност" звана "панславизам" коришћен је у западноевропском друштвеном и политичком новинарству. Касније, ова концепција је трансформисана и добија још један политички и културолошки значај. Дефиниција овог појма варирала је од словенског књижевног «узајамност» (проповјед у културним аспектима) до политичких пројеката оснивања "словенска Аустрија" (аустро-славизма), "Велика Илирије" (Илиризам), "Свесловенске Ограничене" монархије или Федерације, као дијела "Руске Империје".
Види још
Пансловенске боје Међусловенски језик Аустрославизам Еврославизам Словенофилство Антиславизам Југословенство Пансрбизам Хеј, Словени Илиризам Уједињена Словенија
Референце
Литература
Спољашње везе
Пан-славизам у Централној и Југоисточној Европи Official website of the World Slavic Congress Slavic unity
Категорија:Словени Категорија:Идеологије Категорија:Политичке теорије Категорија:Политичке науке Категорија:Паннационални покрети Категорија:Политички покрети Категорија:Политички покрети у Србији Категорија:Политика Краљевине Југославије