Момент пропињања је збир свих аеродинамичких момената око попречне осе, укључујући и производ укупне аеродинамичке силе и њеног крака до тежишта, у равни симетрије авиона. У равнотеженом лету, момент пропињања авиона поништава се са генерисањем аеродинамичке силе на хоризонталном репу или на канару. Та сила делује на краку до тежишта авиона и тако ствара потребни компензујући момент за уравнотежење авиона.
У стационарном хоризонталном и свим осталим уравнотеженим режимима лета авиона, без ротације око „y“ осе, резултујући момент пропињања једнак је нули.
Општа дефиниција Компоненте аеродинамичке силе и момента|десно|мини|250п Аеропрофил је најпогоднији од свих аеро-тела за анализу дејства аеродинамичких сила и момената, због чега је погодан и као модел за разматрање момента пропињања (M).
Свако аеродинамичко тело, па и аеропрофил, имају положај реперне тачке за коју се односи момент, за коју се не мења вредност момента без обзира на положај аеро-тела. Та тачка се назива аеродинамички центар, а обележава се са -{ac}- (приказано на слици десно). Гледано у духу класичне механике, тај непроменљиви аеродинамички момент пропињања има карактер спрега, а обележава се са . На основу претходно изнетог, на аеро-телу дејство аеродинамичких сила и момента пропињања, у равни симетрије, приказује се као на слици десно, са усвојеном нападном тачком сила -{ac}- и уз дејство спрега момента пропињања . На основу тих података се лако, за било коју произвољну тачку у тој равни симетрије, срачунава резултујући момент пропињања. Када се момент пропињања мери у аеротунелу, резултати се приказују у односу на тачку која је на положају 1/4 дужине тетиве, од нападне ивице аеропрофила.
У принципу, момент пропињања у аеродинамичким прорачунима увек је сведен на положај тежишта; то се математички може изразити на следећи начин:-{Osnovi aerodinamičkih konstrukcija, prvi deo, pp. 46, Naučna knjiga, Beograd, 1950.g., Prof. univerziteta Miroslav Dr Nenadović dipl. inž.}-
,
где су: — хоризонтално растојање између аеродинамичког центра и тежишта — вертикално растојање између аеродинамичког центра и тежишта
Коефицијент момента пропињања
Крива момента пропињања у функцији нападног угла, мерено при две различите вредности Рејнолдсовог броја|десно|мини|250п Како се већ све аеродинамичке силе и моменти приказују у бездимензионим коефицијентима, то је случај и са моментом пропињања:
,
где су: — коефицијент момента пропињања — динамички притисак -{s}- — реперна површина -{l}- — дужина тетиве
Резултати мерења у функцији нападног угла илустровани су на слици десно, при две различите вредности Рејнолдсових бројева.
У аеродинамичким прорачунима највише се користи градијент приказане зависности коефицијента момента пропињања у функцији нападног угла, пошто је та зависност у прихватљивој апроксимацији линеарна; посебно у одређеним сегментима важи релација:
.
У статичкој стабилности авиона основни параметар је резерва стабилности .
Доприноси делова авиона
Доприноси делова авиона на момент пропињања практично се одређују и цене у процесу анализе и синтезе статичке стабилности, преко утицаја на резерву стабилности. Доприноси се појединачно процењују и затим се интегришу оквирно од делова:-{Perkins, C.D., Hage, r.E. Aeroplane Performance Stability and Control, page 3-11, John Wiley, New York, 1950.}- крило, хоризонтални реп / канар труп погон стајни органи (за конфигурацију извучених)
На основу овако одређеног збирног доприноса могуће је одредити коефицијент момента пропињања авиона за жељени узгон:
,
где је: — коефицијент момента пропињања при нултом узгону
Види још Аеродинамика Узгон Аеродинамички отпор
Референце
Литература
-{Aerodinamika, Masinski fakultet Beograd,1992.g.,Prof. dr Tomislav Dragović, dipl. inž.}-
Спољашње везе
Категорија:Ваздухопловство Категорија:Аеродинамика