мини|Понтес Понтес, римски каструм, је археолошко налазиште од изузетног значаја, које се налази код села Костол, 5 -{km}- низводно од Кладова. У централни регистар је уписано 1983. године. Сматра се да је период градње 103-105. година. Утврђење је подигнуто ради заштите моста преко Дунава. Насупрот Понтеса, на левој обали реке налазила се Дробета. Археолошка ископавања отпочела су 1979. године, поводом изградње хидроелектране, у оквиру пројекта Ђердап -{II}-. У циљу заштите од повећаног водостаја Дунава заштићени су остаци приступних делова Трајановог моста. Подводна археолошка истраживања остатака моста започела су 2003. године.
Каструм Каструм је био приближно квадратне основе. Његова основна функција је све до 4. века била одбрана лимеса. Поред бедема, кула и капија утврђен је распоред објеката унутар тврђаве. Констатовано је да је почетком 4. века створен нови концепт унутрашњости каструма.
У античком утврђењу и на простору изван њега формирана су средњовековна насеља и некрополе, које се датују у период од 9. до 12, и у 14. век.
Трајанов мост мини|Рељефни приказ моста на Трајановом стубу
Мост, подигнут између 103. и 105, по наредби римског цара Трајана, био је монументална грађевина сиријског архитекте Аполодора из Дамаска. Свечано је отворен 105. године, током Другог похода римског цара Трајана на Дачане. Дужина моста је била 1.097,5 метара и око 1.000 година је важио за најдужи мост икада саграђен у свету. Мост спада у ред најзначајних дела римског грађевинарства. Мост је порушен по наређењу цара Аурелијана (270-275) кад су Римљани због нашада варварских племена морали да напусте тадашњу провинцију Дакију. Други извори говоре да је порушен 20 година након изгрдање по наређењу цара Хадријана (117-138) што је мање вероватно јер су Римљани још владали Дакијом. Трећа претпоставка је да се распао много касније, под утицајем воде.
Са десне стране реке, на којој се налазио Понтес, отривени су остаци четири зидана ступца, који су били лучно повезаних, док је део преко речног корита био премошћен дрвеном решеткастом конструкцијом која се ослањала на зидане ступце. Двадесет стубова се још могло видети 1856. године, када је водостај Дунава био рекордно низак. Године 1906. Међународна комисија за Дунав је одлучила да уништи два стуба који су сметали бродском саобраћају. Остаци 16 стубова Трајановог моста су лоцирани 1932. године. Пола века касније археолози су успели да лоцирају 12, а четири је вероватно у међувремену однела вода. Остаци првих стубова на обе стране и данас се могу видети на обалама Дунава. -{Tabula Traiana}-
мини|десно|-{Tabula Traiana}- на Дунаву, поред Кладова -{Tabula Traiana}- или Трајанова табла је натпис урезан у стену, димензија 4 -{x}- 1.75 метара, посвећен цару Трајану. Украшен је делфинима, ружама и орлом са раширеним крилима и спада у групу споменика везаних за радове на завршетку римског војног пута. Табла се може видети само са воде.
На плочи пише: IMP. CAESAR. DIVI. NERVAE. FNERVA TRAIANVS. AVG. GERMPONTIF MAXIMUS TRIB POT IIII PATER PATRIAE COS IIIMONTIBVUS EXCISI(s) ANCO(ni)BVSSVBLAT(i)S VIA(m) F(ecit)
У преводу:
»Император Цезар, син божанског Нерве, Нерва Трајан Август Германик, победник над Германима, врховни понтифик, заступник народа по четврти пут, отац домовине, конзул по трећи пут, савладавши планинско и дунавско стење, саградио је овај пут«
Види још Трајанов мост Археолошка налазишта од изузетног значаја Литература
Спољашње везе Путеви римских императора: У клисури легионара, РТС Културно - уметнички програма - Званични канал
Категорија:Археолошка налазишта од изузетног значаја у Србији Категорија:Римски споменици у Србији Категорија:Историја Кладова Категорија:Туристичке атракције у Србији Категорија:Древни градови у Србији Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Национални парк Ђердап Категорија:Туризам Ђердапа