Војислав Ђурић (Мало Крчмаре, 17. јануар 1912 — Београд, 27. јул 2006) био је српски историчар књижевности, академик и универзитетски професор. Био је оснивач Катедре за општу књижевност и теорију књижевности на београдском Филозофском факултету (једном од претеча Филолошког факултета) и данашњег Института за теорију књижевности и уметности.
Биографија
Завршио је гимназију у Крагујевцу 1931. године. Завршио је књижевност у Београду (1935), где је и докторирао 1939. године. Радио је на Филозофском факултету у Београду, 1956. године је изабран за редовног професора, а после оснивања Филолошког факултета (1960) прешао је да ради на њему. Оснивач је Центра (данас Института) за теорију књижевности и уметности (1950) и његов директор, у периоду од 1960. до 1966. године.
Дописни члан Одељења литературе и језика САНУ постао је 21. децембра 1961. године, а за редовног члана је изабран 16. децембра 1965. године. Био је на месту секретара Одељења литературе и језика, у периоду од 01.03. 1963. до 19. децембра 1974. године, када је постао генерални секретар САНУ. Ту дужност је обављао до 15. децембра 1977. године, када је изабран за потпредседника САНУ и на том месту се налазио до 19. новембра 1981. године.
Био је члан више одбора Српске академије наука и уметности: одбора за књижевне теорије, као и МАО за југословенске народне умотворине и Хиландарског одбора. Поред тога, активно је учествовао у раду Одбора за критичка издања српских писаца, Одбора за проучавање историје књижевности, као и Одбора за балканске народне умотворине, чиме је дао допринос проучавању и очувању књижевног и културног наслеђа.
Саставио је „Антологију народних јуначких песама“ чије прво издање је било 1947. године. Књига је имала већи број издања, а од 2001. се штампала под називом „Антологија српских народних јуначких песама“. Издању из 2013. године придодат је поговор који је написао књижевник Милорад Ђурић (1937—2013), његов син, чији је то био последњи текст.Драго камење српске епике („Политика“, 7. јун 2013)
Војислав Ђурић је преминуо 27.07. 2006. године у Београду.
Награде Војислав Ђурић је добио низ награда и признања: Седмојулска награда Србије (1969) Плакета САНУ поводом 100 годишњице Изузетна Вукова награда (1994) Награда Српске књижевне задруге (1994) Орден рада са златним венцем (1961) Орден рада са црвеном заставом (1964) Орден Републике са сребрним венцем (1983) Почасни члан српског ПЕН центра (1998)
Види још Српска књижевност
Референце
Литература
Кратка биографија на сајту САНУ
Спољашње везе
Митолошки зборник 15 - академик Војислав Ђурић (2006)
Категорија:Рођени 1912. Категорија:Умрли 2006. Категорија:Академици САНУ Категорија:Рачани Категорија:Српски историчари књижевности Категорија:Доктори књижевности Категорија:Председници Српске књижевне задруге