Пећина Под липом је пећина која се налази на Гласиначкој висоравни, у засеоку Кадића Брдо, село Кнежина, Општина Соколац, Република Српска, БиХ. Устаљени назив пећине међу локалним становништвом је пећина Подлипа. Положај На око седам километара сјеверозападно од Сокоца, регионалним путем Соколац – Олово, одваја се макадамски пут којим се након два километра долази до извора Биоштице. Непосредно уз извор изграђени су инфраструктурни објекти којима се вода користи за водоснабдјевање становништва Сокоца.
Из једног од два већа пећинска отвора, који чине изворишну зону, појављује се вода ријеке Биоштице. До ње постоји уређена пешачка стаза. Отвор је висине око два метра. За време ниског водостаја могуће је ући у пећину у дужини око петнаест метара, након којих се налази језеро.
Недалеко од наведеног, на нешто већој надморској висини, налази се већи пећински отвор. Пећински канал, висине између три и четири метра, након двадесетак метара се рачва у више мањих који су даље неприсупачни. Овај канал је сув а за претпоставити је да је у неком ранијем периоду из њега извирала Биоштица. У пећини се може видјети пећински накит као и пећинска флора и фауна (инсекти и слијепи мишеви).
Истраживање Прво систематско археолошко истраживање локалитета на Кадића Брду, извршено је 1991. године под вођством археолога Зилке Кујунџић-Вејзагић из Земаљског музеја у Сарајеву. У свим сондама откривен је богат археолошки материјал, камене алатке и оруђа односно артефакти који су датирани у доњи, средњи и горњи палеолит. У двије сонде испред пећине, пронађени су остаци пећинског медвједа (-{Ursus spelaeus}-). Палеолитски ловци-сакупљачи у пећини Под липом оставили су урезане знаке у камену који представљају палеолитску умјетност. Ови урези су једини пано са пећинском умјетношћу из палеолита у источној Републици Српској. Пећину је насељавао прачовјек током дужег временског периода, а ово налазиште је од прворазредног значаја за читаву југоисточну Европу. На локалитету Под липом пронађени су остаци неандерталца стари око 40.000 година.
Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро I категорије. Локалитет Геолошка грађа ширег подручја пећине припада структурно-фацијалној јединици Централној офиолитској зони, поред мезозојских карбонатних маса у пећини су заступљени и седименти квартарне старости. Најстарији евидентирани седименти пећине припадају средњем и горњем тријасу. У пећини су присутни тамносиве, сиве, жућкасте и румене боје кречњака. Квартарне творевине у околини ове пећине представљају језерски и ријечни седименти тераса и алувијални наноси мале могућности. Материјал језерских седимената је разнолик. Новија истраживања Новија истраживања пећине Под липом извршена су 2015. године под вођством проф. др Душана Михајловића са Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Заштићена је законом као специјални геоморфолошки резерват Републике Српске.
Галерија
Види још Пећине у Републици Српској Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске
Литература
Спољашње везе Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске: Пећина под липом Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске
Категорија:Географија Сокоца Категорија:Пећине у Републици Српској Категорија:Природна добра Републике Српске Категорија:Географија Источног Сарајева