Патријарх српски Макарије (световно Соколовић) био је архиепископ пећки и патријарх српски у времену од 1557. до 1571. године. Обновио је Српску патријаршију са средиштем у Пећи и обезбедио њено признање и опстанак. Са трона се повукао 1571., а умро септембра 1574. године. Потицао је из породице Соколовић, пореклом из Соколовића. Детаљи ранијег живота патријарха Макарија нису познати. Неки извори наводе да се замонашио у манастиру Милешева, док други наводе да је био игуман манастира Хиландар. Макарије с сматра једним од наших најзначајнијих верских поглавара у историји.
Порекло Његов брат или ближи сродник био је турски велики везир Мехмед-паша Соколовић који је имао заслуге за обнављање Пећке патријаршије. Пре тога овај простор је био под управом Охридске архиепископије. Међутим нису сви прихватили овакво стање, поготово смедеревски митрополит Павле који је у времену између 1526. и 1541. године водио борбу за обнову Српске патријаршије са средиштем у Пећи, у чему је привремено успео, поставши накратко архиепископ пећки и патријарх српски. Иако је његов покрет доживео неуспех, обнављање Српске патријаршије је коначно остварено 1557. године заслугом Макарија Соколовића, чиме су окончани дугогодишњи црквени спорови у српским земљама. Свети Сава је 1219. у Никеји издејствовао одвајање Српске цркве од Орхидске архиепископије, којој је до тада била потчињена. На челу цркве су били архиепископи, да би 1346. била уведена функција патријарха. Како је Србија падала под турску власт, тако су и епархије, махом јужне, опет падале под власт Орхидске архиепископије. Записи кажу да је смедеревски епископ Павле отказао послушност Орхидској архиепископији и покушавао да задржи наслеђено стање, али то је било готово немогуће. Када је Смедерево пало под Турке (1439.), власт Охридске архиепископије се механички проширила и на тај део некадашње Пећке патријаршије. Несређено стање је трајало све до 1557., скоро 100 година, да би те године Српска патријаршија залагањем везира Мехмеда Соколовића била призната и дата на управљање новом патријарху Макарију Соколовићу.
Патријарх Када је кренуо са обновом Пећке патријаршије она је добила нове епархије са седиштем у Будиму, Печују, Сегедину, Араду, Темишвару, Вршцу, манастиру Ораховици, манастиру Рмњу (за Далмацију), а такође и епархије Самоковску, Тетовску и Машку. Простор патријаршије обухватао је поред земаља цара Душана и Уроша Немањића, још и подручја Бачке, Баната, Барање, Срема, Славоније, Босанске крајине, Босне, Лике, Крбаве и Далмације, и имао је више од четрдесет епархија, међу њима и новоосноване: Требињску, Пожешку и др. Пећка патријаршија функционисала је до 1766. када је ферманом султана Мустафе III поново укинута и тај простор потчињен Цариградској патријаршији.
Патријарх Макарије је од султана добио све повластице које је имао цариградски патријарх: управљање црквеном имовином, наплаћивање црквених дажбина, наслеђивање имовине оних који су умрли без наследника, потврђивање правила свих еснафских организација, суђење у брачним споровима и предметима кривичне природе.
За време патријарха Макарија обновљени су манастири Бања код Прибоја, Грачаница, Студеница, Пећка патријаршија, Будисавци на Косову као и многи други манастири и парохијски храмови. У манастирима је оживела иконописачка, златарска и преписивачка делатност. Уметности, књижевност и целокупна српска култура доживљавају тада уједињење и својеврсну ренесансу.
Због болести повукао се са трона 1571. године предајући патријаршијски трон свом синовцу Антонију Соколовићу. Умро је септембра 1574. године.
Српска православна црква га прославља као светитеља 30. августа по јулијанском тј. 12. септембра по грегоријанском календару.
мини|десно|200п|<center>Патријарх Макарије Соколовић, ктиторски портрет из манастира Будисавци код Пећи из 1568. године
Њему је посвећена Црква Светог Макарија Патријарха српског у Паштан Брду.
У Вишеграду, на улазу у Андрићград, 2018. је свечано откривен велики споменик браћи Соколовић. Мехмед и Макарије Соколовић су приказани у братском загрљају – један у одори османског великог везира, други у одежди великодостојника СПЦ. Одбор академика Српске академије науке и уметности га је 1993. Године уврстило на попис сто најзначајнијих Срба.
Види још Патријаршијски двор у Сремским Карловцима Немањићи
Референце
Литература
Војин С. Дабић, "Макарије Соколовић", Српски биографски речник 5, Нови Сад 2011, 757-759.
Спољашње везе Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју
Категорија:Умрли 1574. Категорија:Српски патријарси Категорија:Српски светитељи Категорија:Православни светитељи Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ Категорија:Срби у Босни и Херцеговини