Међусловенски језик (-{меджусловјанскы језык}-, -{medžuslovjansky jezyk}-; до 2011. године: словјански, -{slovianski}-) је словенски међујезик, створен 2006. групом језикотвораца из различитих земаља, на челу са холандским лингвистом Јан ван Стенбергеном. Улога међусловенског огледа се у олакшавању комуникације између представника различитих словенских народа, али исто тако у помагању припадницима страних народа, који не говоре ниједан словенски језик, при комуникацији са Словенима. За ове, међусловенски би могао бити добра основа за учење било којега другог словенскога језика.
Међусловенски се сврстава у полу-вештачке језике. Потиче из старословенског језика и разних импровизованих језика, вековима коришћених од Словена у сврху споразумевања са другим словенским народима, на пример у многонародним срединама или у новије време на интернету.http://steen.free.fr/interslavic/introduction.html -, Приступљено 26 May 2010 Циљ међусловенског је обогаћење истих са научном основом. Дакле, и граматика и речник се заснивају на сличностима и заједничким особинама свих језика словенске скупине. За разлику од словија, једног шематског језика чија се граматика заснива на принципу есперанта, међусловенски је природан језик који избегава сваки вештачки елемент. Његова намена више лежи у разумевању него у лаком учењу.
Међусловенски може да се пише ћирилицом и латиницом.
Повод Забележени су вековима стари напори да се створи један језик који би спајао све словенске говорнике. -, Већина тих напора вуче корене из Пансловенства. Иако је пансловенство изгубило свој значај после распада Совјетског Савеза и Југославије, следбеници истога још постоје, претежно у словенским емигрантским окружењима, те у виртуелним круговима, разним форумима и рачунарским игрицама. Уздизање и омиљеност интернета водили су ка појави нових пансловенских језика.. In: M. Okuka & U. Schweier, eds., Germano-Slavistische Beiträge. Festschrift für P. Rehder zum 65. Geburtstag (München. ). . 2009, .
Оно што је заједничко овим језицима јесте да се заснивају на природним словенским језицима. Већином по претпоставци да су међусобно довољно слични да би омогућили компромисан језик који би отприлике био разумљив сваком Словену. Ипак, мишљења се разилазе по питању граматике. Висок степен поједностављења, својствен већини међујезика, олакшава учење несловенским ученицима али удаљује словјански од природних словенских језика и придаје му један, пре свега, вештачки изглед, што већина говорника сматра маном.. Narodna Pravda, 22 August 2009.
Историјски развој језика Пројекат словјански је започет марта 2006, када је група људи из различитих земаља осетила потребу за једноставним, а природним словенском језиком којег би Словени разумели без претходног учења.Bojana Barlovac, Creation of 'One Language for All Slavs' Underway. BalkanInsight, 18 February 2010. Делимично је подстакнут недостацима словија., најпознатијег словенскога међујезика данашњице, његовим бројним несловенским елементима и превлашћу руског језика у његовом речнику. Циљ стварача је био да створи природан језик који би садржао само материјал постојећи у већини словенских језика, без додатака било каквих вештачких особина.
Пре 2009. словјански је постојао у две варијанте. Тадашњи облик овога језика је претходно био познат као -{Slovianski-N}- започет Јаном ван Стенберген, а даље разрађен Игором Пољаковим). Поједностављени облик језика је био познат под називом -{Slovianski-P}- (започет Ондрејом Речником те разрађен Габријелом Свободом). Разликовали су се по броју падежа. -{Slovianski-N}- је користио падежни систем од шест падежа, док -{Slovianski-P}- - као и енглески, бугарски те македонски - је користио предлоге за изражавање падежних односа у реченици. Осим ових двају разлика (-{N}- стоји за натурализам, -{P}- за пиџин или прост), шематска верзија, -{Slovianski-S}- је био део експеримента, али је био одбачен у раним фазама пројекта.http://steen.free.fr/interslavic/index.html -, Приступљено 14 December 2009
Фебруара и марта 2010. словјански је приближен јавности после објављених чланака на пољском интернет порталу -{Interia.pl}-. Interia.pl, 13 February 2010. и српским новинама Вечерње новости.Marko Prelević, Словијански да свако разуме. Вечерње новости, 18 February 2010. Коначно, интервију с једним од стваралаца словјанскога, је пронађен у новиснкој агенцији -{BalkanInsight}-, а убрзо после тога тај чланак се појавио и у словачким новинама PravdaSlovania si porozumejú. Holanďan pracuje na jazyku slovianski . Pravda, 20 February 2010. , на новинским страницама чешке радио и телевизијске станице ČT24. ČT24, 19 February 2010. , у словеначким новинама Žurnal24En jezik za vse Slovane. Žurnal24, 18 February 2010. , као и у многим другим новинама, те радио и телевизијским станицама широм Чешке, Словачке, Мађарске, Србије, Црне Горе, Бугарске и Украјине.. Deník.cz, 19 February 2010. . Týdeník Školství, no. 2010/09, 3 March 2010. . Z Druhej Strany, 25 February 2010. Péter Aranyi & Klára Tomanová, . Melano.hu, 23 February 2010. . Serbian Cafe, 17 February 2010. Holanđanin pravi slovijanski jezik. PCNEN.com, 17 February 2010. . PlovdivMedia.com, 19 February 2010. . Vseki Den, 19 February 2010. . Marica, 19 February 2010. Язык для всех славян на основе русинского. UA-reporter, 20 February 2010. Slaves de tous les pays, parlez donc le Slovianski !. Le Courrier des Balkans, 1 March 2010. . Reader's Digest Srbija, June 2010, .
Словјански је био значајан и у развићу других, сродних пројеката. Розумио и словиоски су оба били напори да се створи компромис између словјанског и словиа, који су у случају Словиоскога довели до стварања новог језика.http://conlang.wikia.com/wiki/Rozumio -, Приступљено 26 February 2010 -, Приступљено 26 February 2010 Јануара 2010 обелоданио се новословенски језик (-{Novoslovienskij}-), заснован на старословенском, но користи део речника словјанскога језика. (Praha. .), . . Његов аутор је био професор информатике на Чешком техничком универзитету у Прагу, Војтех Мерунка.
У 2011. години словјански, словиоски и новословенски су заједно са неким другим словенским међујезицима укључена у пројекат међусловенски. Сада међусловенски језик има три рода (мушки, женски, средњи) те седам падежа, а глаголи су у потпуности конјуговани. Упркос овим особинама - најчешће избегаваних у интернационалним помоћним (ауксилијарним) језицима - међусловенски свакако садржи велики број поједностављења. Наиме, наставци су једноставни и недвоумични, а неправилности су сведене на минимум. Док је словио, судећи по својим ауторима, словенски парњак есперанту, међусловенски језик би био словенски парњак интерлингвиhttp://steen.free.fr/interslavic/introduction.html#schematicism_or_naturalism -, Приступљено 11 December 2009 Још једна особина словјанскога, коју дели са интерлингвом, јесте да се развијао групом његових корисника у отвореним форумима, те није регулисан ауторитетом тј. субјективним допуштањима и забранама једне особе.. Odessa University. .
Међусловенски језик се до сада користи најчешће на интернету и интернетским новинама, Словјанска ГазетаН. М. Малюга, „Мовознавство в питаннях і відповідях для вчителя й учнів 5 класу", in: (Kryvyj Rih. .), . . Европейский русский альянс, 23 June 2007. и -{Izvesti.info}-. Такође постојинаучни научни часопис на међусловенски под називом -{Slovjani.info}-.
У филму Обојена птица из 2019. године ликови говоре међусловенски, а једну од главних улога игра Харви Кајтел.Jan Lumholdt, Review: The Painted Bird. Cineuropa, 4. septembar 2019.. СРНА, 6. септембар 2019
Писма Главно начело је да међусловенски може да се пише на било којој словенској тастатури.http://steen.free.fr/interslavic/orthography.html -, Приступљено 14 December 2009 Зато што граница између латинице и ћирилице сече словенску територију по средини, оба писма могу бити коришћена. Пошто међусловенски није етнички језик, нема оштрих правила читања ни наглашавања. Из овога разлога правила која следе су само путокази.
+ Међусловенски алфабет Латиница A B C Č D DŽ E Ě F G H I J K L LJ M N NJ O P R S Š T U V Y Z Ž Ћирилица А Б Ц Ч Д ДЖ Е Є Ф Г Х И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Ш Т У В Ы З Ж Изговор
Сугласници могу бити палатализовани када следе є (ě), и (i) или ј. Ипак овакво изговарање није неизостављиво.
Постоји и научни правопис са додатним словима:
Латиница Ę Ų Å Ȯ Ć Đ Ĺ Ń Ŕ T́ D́ Ś Ź Ћирилица Ѧ Ѫ Ӑ Ъ ћ Ђ ЛЬ НЬ РЬ ТЬ ДЬ СЬ ЗЬ Изговор
Граматика Граматика међусловенскога је први и највише навођен разлог зашто је међусловенски природан словенски језик, а такође делимично поједностављен. Она се састоји из елемената припадајућих сваком или бар већини словенских језика.
Именице Именица може да има три рода (мушки, женски, средњи), два броја (једнину и множину), као и седам падежа (номинатив, акузатив, генитив, датив, инструментал, локатив и вокатив). Нема чланова. Компликовани словенски систем класификације именица је сведен на само четири деклинације: именице мушкога рода на сугласник: дом „кућа“ именице женскога рода на -а: жена „жена“ именице женскога рода на меки сугласник: кост „кост“ именице средњега рода на -о или -е): слово „реч“
падеж лице једнине лице множине Н. дом жена кост слово домы жены кости слова А. дом жену кост слово домы жены кости слова Г. дома жены кости слова домов жен костиј слов Д. дому женє кости слову домам женам костам словам И. домом женоју костју словом домами женами костами словами Л. дому женє кости слову домах женах костах словах В. доме жено кости слово домы жены кости слова
Придеви Придеви су увек правилни. Слажу се са именицом коју описују у роду, броју и падежу, и обично су испред ње. На пример: добры „добар, добри":
падеж м. ј. ж. ј. с. ј. мн. Н. добры добра добро добре А. добру Г. доброго доброј доброго добрых Д. доброму доброј доброму добрым И. добрым доброју добрим добрыми Л. добром доброј добром добрых
Прилози могу да се образују додавањем наставка -o на придевску основу: добро „добро“.
Компаратив се образује наставцима -(єј)ши: добрєјши „бољи“. Суперлатив се образује додавањем префикса нај- компаративу придева: најдобрєјши „најбољи“.
Заменице Личне заменице су: ја, ты, он, она, оно, мы, вы, они, оне. Када се са личном заменицом трећега лица једнине и множине користи предлог, тада ће имати пуни облик, тј. н-.
+Личне заменицелице једнинелице множине1.2.3.1.2.3.(м.)(с.)(ж.)(м.)(с./ж.) Н. ја ты он оно она мы вы они оне А. мене (ме) тебе (те) (н)јего (н)ју нас вас (н)јих (н)је Г. мене тебе (н)јего (н)јеј (н)јих Д. мнє (ми) тобє (ти) (н)јему (н)јеј нам вам (н)јим И. мноју тобоју (н)јим (н)ју нами вами (н)јими Л. мнє тобє (н)јим (н)јеј нас вас (н)јих
Друге заменице се мењају исто као и придеви: Присвојне заменице: мој, твој, наш, ваш, свој, као и чиј Показне заменице: тој „тај“, тутој „овај“ и тамтој „онај“ Односне заменице: кторы „који“ Упитне заменице: кто „ко“ и что „шта“ Неодређене заменице: нєкто „неко“, нєчто „нешто“, никто „нико“, ничто „ништа“, либокто „било ко“, либочто „било шта“, всекто „свако“, всечто „свашта“, инокто „неко други“, иночто „нешто друго“
Бројеви Бројеви 1-10 су:Interslavic – Numerals -{ 1 јединjedin 2 дваdva 3 триtri 4четыриčetyri 5петpet 6шестšest 7седмsedm 8осмosm 9деветdevet 10 десетdeset
Виши бројеви се творе додавањем наставка -надсет за бројеве 11-19, -десет за десетице, и -сто за стотине.
Редни бројеви се творе додавањем придевскога наставка -ы основним бројевима, са изузетком првы, другы/вторы, третји, четврты, стоты/сотны, тысечны.
Глаголи Словенски језици иначе имају веома компликоване глаголске промене, конјугације. Међусловенски језик има сличан систем. Примењује се Де Валово правило да би се систем поједноставио на две глаголске основе: прва глаголска основа се користи за градњу инфинитива, прошлога времена, потенцијала, прошлога партиципа трпнога и глаголске именице друга глаголска основа се користи при градњи садашњега времена, заповеднога начина и садашњега партиципа раднога