Марко Марин (Босанска Градишка, 13. марта 1989) бивши је немачки фудбалер. Због добрих организационих способности у игри, Марин је најчешће наступао у предњем делу везног реда, или на левој бочној страни напада.
Марин се, као двогодишњак, из свог родног места преселио у Немачку, где је фудбалски стасавао, а затим и започео своју професионалну каријеру у дресу Борусије Менхенгладбаха. Услед запажених партија за клуб, а након млађих селекција Немачке, Марин је добио позив Јоахима Лева у сениорски састав репрезентације те државе, коју је представљао од 2008. до 2010. године.
У међувремену је потписао за Вердер из Бремена, те је у дресу тог клуба одиграо више од 100 такмичарских утакмица у свим такмичењима, укључујући континенталне наступе у Лиги шампиона и Лиги Европе. Одатле је прешао у Челси, где није задовољио критеријуме стручног штаба, па је након прве године уговора наредних неколико година провео на позајмицама у другим клубовима. Марин је тако два пута узастопно освајао Лигу Европе, у сезонама 2012/13. и 2013/14.
Од 2016. до 2018. године наступао је за Олимпијакос из Пиреја, док је након пласмана Црвене звезде у Лигу шампиона, прихватио понуду руководства тог клуба и потписао уговор са тадашњим званичним шампионом Србије у фудбалу. Пред почетак такмичарске 2019/20, Марин је именован за капитена клуба. Из Црвене звезде је отишао у Саудијску Арабију где је наступао за Ал Ахли и Ал Раед. Једну сезону провео је у Ференцварошу после чега је 2022. године окончао професионалну играчку каријеру током које је наступао за клубове из десет различитих држава. Исте године се вратио у Црвену звезду на место шефа скаутинг службе. Тренутно је ангажован као технички директор тог клуба.
Биографија и каријера Одрастање и фудбалски почеци Марко Марин је рођен у Босанској Градишци од оца Ранка и мајке Борке. Његов отац, који се такође бавио фудбалом, играо је на позицији десног бека за екипу Слоге из Горњих Подградаца. Пред почетак рата у Босни и Херцеговини, његова мајка Борка се пријавила на конкурс за медицинске сестре који је расписао немачки конзулат у Сарајеву. Пошто је испунила услове и добила посао, са мужем Ранком и двогодишњим сином Марком преселила се у место Хехст поред Франкфурта. Тамо је Марко Марин одрастао и почео да се бави фудбалом у школи локалног клуба. Потом је прешао у академију Ајнтрахта из оближњег Франкфурта на Мајни, где у то време полазници најмлађих узраста нису били у обавези да тренирају у опреми са званичним клупским обележјима, па је Марко носио дрес београдске Црвене звезде. Током свог одрастања у Немачкој, Марин је често посећивао свој родни крај, где је проводио празнике.
мини|154п|лево|Марин у опреми Борусије из Менхенгладбаха, 2007. Борусија Менхенгладбах После годину дана проведених у млађим узрастима Борусије из Менхенгладбаха, где је стигао из академије франкфуртског Ајнтрахта, Марину је 2006. године понуђен трогодишњи професионални уговор. Убрзо након договора, Марин је прослеђен развојниом тиму, који се надметао у једној од лига трећег степена фудбалског такмичења у Немачкој. Услед запажених игара за омладински и резервни састав током сезоне 2006/07, Марин је прикључен првој екипи, а свој дебитантски наступ на професионалном нивоу уписао је у ремију са својим бившим клубом, последњег дана марта 2007. Он је у 63. минуту тог сусрета на терену заменио Марвина Компера, док је у претпоследњем минуту регуларног тока утакмице асистирао Федерику Инсуи за коначних 1 : 1 на том сусрету. До краја сезоне играо је и на преостала три кола, те је тако забележио наступе и против Бајерна, Мајнца и Бохума.
По испадању клуба у другу Бундеслигу, Марин је већ током наредне сезоне постао један од носилаца игре екипе Борусије, доприневши освајању првог места на табели и поновној промоцији у највиши степен такмичења с четири гола и двоцифреним бројем асистенција. Наступао је и у Купу Немачке, постигавши једини погодак на утакмици првог кола, за победу на гостовању Оснабрику. У првој Бундеслиги Немачке је поновио идентичан учинак из претходне сезоне, док је свој први хет-трик у каријери постигао у оквиру куп такмичења, када је његов тим остварио победу резултатом 8 : 1 над Фихтеом из Билефелда.
Вердер Бремен мини|180п|десно|Марин као играч Вердера из Бремена, лета 2009. У јуну 2009. године, Марин је променио клуб и постао члан Вердера, за обештећење које је процењено на 8,5 милиона евра. Био је део напада Вердера који су чинили и Арон Хунт, односно и Месут Озил. Током своје прве сезоне у клубу одиграо је укупно 50 такмичарских утакмица и остварио учинак од 7 погодака и 18 асистенција, од чега је у Бундеслиги погађао 4 пута и у 14 наврата упутио додавање за гол. Након одласка Месута Озила у Реал из Мадрида, лета 2010, примећен је пад утицаја у игри Марка Марина, док је један од кључних играча био на сусрету са екипом Фрајбурга у 3. колу бундеслигашког такмичења. Тада је, асистенцијама за Клаудија Пизара, Марка Арнаутовића и Веслија, допринео победи свог тим резултатом 5 : 3.
Једини погодак у Бундеслиги постигао је 18. фебруара 2012, када је утакмицу против Хамбургера отворио голом у 9. минуту игре на Фолкспаркстадиону, када је сусрет окончан победом гостујућег састава резултатом 3 : 1. На својој последњој утакмици, коју је одиграо за клуб, Марин је уписао асистенцију Маркусу Росенбергу, за једини погодак Вердера у поразу од Штутгарта, резултатом 4 : 1, 13. априла 2012. За екипу Вердера, одиграо је 87 бундеслигашких утакмица, док је рачунајући и остала такмичења наступио укупно 116 пута.
Челси Крајем априла 2012, Марко Марин је потписао петогодишњи уговор са Челсијем. Износ обештећења том приликом није објављен. Задужио је дрес са бројем 21, који је претходно носио Саломон Калу, фудбалер који је истог лета потписао уговор са екипом Лила.
У јулу 2012. године, Марин је дебитовао за свој нови клуб у предсезони, на пријатељској утакмици са Сијетл саундерсима, постигавши трећи погодак за Челси у победи од 4 : 2. Нешто касније је пропустио сусрет суперкупа Енглеске, због повреде тетиве. Прва такмичарска утакмица на којој је наступио била је у трећем колу Лига купа, ушавши у игру као резервиста у победи од 6 : 0 против Вулверхемптон вондерерса. Свој дебитантски наступ у Премијер лиги уписао је 28. новембра 2012, ушавши у игру уместо Едана Азара у 82. минуту Дербија Западног Лондона, против Фулама на домаћем терену, који је завршен без погодака. Дана 2. јануара 2013. године, Марин је забележио свој први старт у Премијер лиги, у поразу од локалног ривала, Квинс Парк рејнџерса. Свој први погодак за клуб постигао је 9. фебруара исте године, непосредно по свом уласку у игру и првог додира са лоптом, пред крај утакмице са Виган атлетиком. Због учесталих повреда на почетку сезоне и недовољно добре форме током исте, Марин није успео да се наметне стручном штабу, а до краја сезоне у Премијер лиги је одиграо шест мечева, од тога само два у стартној постави. Поред тога, Марин је за клуб наступао и у свим осталим такмичењима, те је учествовао у освајању шампионског пехара Лиге Европе за сезону 2012/13.
мини|157п|лево|Марко Марин је једну сезону провео у Севиљи, на позајмици из Челсија Позајмица Севиљи У јуну 2013, Челси је потврдио да је договорено једногодишње уступање Марка Марина фудбалском клубу Севиљи. Свој први погодак постигао је на ревијалној утакмици против Манчестер јунајтеда у августу исте године. Нешто касније, истог месеца, Марин је постигао два поготка на првој утакмици последњег кола квалификација за Лигу Европе, 2013/14, у победи над Шлонском из Вроцлава. Стигавши до финала тог такмичења са екипом Севиље, Марин је на последњој утакмици, против Бенфике, у игру ушао са клупе. Након бољег извођења једанаестераца, екипа Севиље је освојила трофеј, те је Марин други пут заредом освојио златну медаљу тог такмичења.
Позајмица Фјорентини Лета 2014, Фиорентина је потрврдила да је договорила једногодишњу позајмицу Марка Марина са опцијом откупа уговора. За ту екипу, Марин је дебитовао на сусрету групе К, Лиге Европе, против Паока. Свој први погодак за италијански клуб, Марин је постигао против екипе Генгана у истом такмичењу, искористивши додавање Алберта Аквиланија за први од два гола своје екипе у победи од 2 : 1. Погодио је и у последњем колу, у поразу од 2 : 1 на домаћем терену од Динама из Минска. Док је у Лиги Европе наступао и имао конкретан учинак, Марин је у Серији А најчешће био на клупи за резервне фудбалере и није забележио нити један наступ до краја календарске године, па је споразум о уступању превремено прекинут.
Позајмица Андерлехту Након неубедљивог периода током позајмице Фјорентини, Марин је отишао у Андерлехт до краја сезоне, уз могућност откупа уговора по завршетку сезоне. Пет дана по свом доласку у Белгију, Марин је дебитовао за Андерлехт у поразу од 2 : 0 од Стандарда из Лијежа, ушавши у игру уместо Максима Колина у 75. минуту игре. Марин је био у стартној постави у финалу Купа Белгије, док је у другом полувремену замењен после повреде потколенице. Андерлехт је изгубио коначним резултатом 2 : 1. Након повреде коју је доживео, што га је удаљило од терена на неколико седмица, Андерлехт је одлучио да не откупи Маринов уговор.
Позајмица Трабзонспору Марко Марин је Трабзонспору приступио на једногодишњу позајмицу из Челсија крајем августа 2015. Дебитовао је у трећем колу Суперлиге Турске, када је ушао у игру ушао у другом полувремену сусрета са Акхисар Беледијеспором. Одмах затим, у следећем колу, Марин је уписао асистенцију Оскару Кардосу за једини погодак и минималну победу над Кајсериспором. Свој први погодак постигао је 26. септембра, у поразу од 3 : 1 од екипе Османлиспора, а до краја сезоне погодио је још и на другој утакмици против Кајсериспора.
У интервјуу који је дао немачком Кикеру, Марин се захвалио Челсију за бригу о његовој каријери, али и изразио сумњу да ће остварити значајан траг у том клубу.
Олимпијакос У августу 2016. је потписао трогодишњи уговор са Олимпијакосом. Износ обештећења које је тај клуб платио Челсију процењен је на три милиона евра. Дебитовао је у трећем колу такмичарске 2016/17. у Суперлиги Грчке, када је забележио две асистенције у победи од 6 : 1 над саставом Верије. До краја календарске године, Марин је углавном наступао у Лиги Европе и куп такмичењу, док га је у шампионату Грчке тренер Пауло Бенто у састав уврстио још само у 7. колу, када је такође уписао асистенцију у победи од 2 : 0 на гостовању Паниониосу. У стартну поставу се вратио почетком наредне године, када је постигао одлучујући погодан за победу од 2 : 1 у завршници сусрета са Астерасом из Триполија. До краја сезоне је постигао још три поготка, а са клубом је по њеном окончању освојио титулу првака државе у фудбалу.
На отварању нове такмичарске сезоне, Марин се нашао у стартној постави своје екипе на првој утакмици трећег кола квалификација за Лигу шампиона, против Партизана у Београду. Он је на том сусрету асистирао саиграчу Бену, за последњи од три поготка своје екипе у победи од 3 : 1. На последњем сусрету квалификационог циклуса, Марин је био стрелац јединог поготка на Стадиону Рујевица, за минималну победу над Ријеком и пролаз у групну фазу Лиге шампиона. Свој први гол у шампионату Грчке постигао је у поразу од атинског Аека, 24. септембра 2017. У периоду с краја 2017. на почетак 2018, Марин је био стрелац неколико погодака, те је тако голом који је постигао на православни Божић, против Ларисе, допринео низу од седам узастопних победа свог тима у првенству. Погодио је и у следећем колу, против Ламије, док је на крају сезоне његова екипа завршила на трећем месту на табели, иза Аека и Паока. Марин је за Олимпијакос одиграо укупно 59 утакмица и забележио 12 голова уз 10 асистенција. Лета 2018. није био део такмичарске екипе, па је нешто касније и напустио клуб.
Црвена звезда Сезона 2018/19: најбољи фудбалер Суперлиге