Desima (), u španskoj poeziji, predstavlja strofu od deset stihova. Njen tvorac je Visente Espinel, španski pesnik XVI veka i po njemu se takođe naziva i desima espinela (). Klasična desima se sastoji od osmeraca, grupisanih u dve redondilje obrgljene rime i dva stiha koja povezuju dve redondilje ponavljajući poslednju rimu prve redondilje i prvu rimu druge redondilje. Prema tome, klasična metrička šema desime je sledeća: abba ac cddc.
U ovoj strofi, tema se najčešće izlaže u prva četiri stiha. Posle pauze nakon četvrtog stiha, u ostatku strofe se dovršava misao. Po savršenstvu forme ova strofa je bila poređena sa sonetom.
Od svog nastanka, izuzetno je popularna pesnička forma i koristi se u najrazličitije svrhe. U španskom baroku je rasprostanjena upotreba u pozorišnim delima. Lope de Vega u svojoj Novoj veštini pisanja komedija govori da su desime odgovarajuće za tužbalice, mada ih je sam koristio i za izražavanje bilo koje druge teme. Poznate su desime u delu Život je san Kalderona de la Barke.
U modernizmu, ovu formu često koristi Ruben Dario, kao i neki pesnici Generacije 27, kao što su Horhe Giljen i Herardo Diego. Za njih je karakteristično da često menjaju broj slogova u stihovima, tako da nailazimo na desime pisane u stihovima od tri, četiri, šest, sedam, devet, deset, jedanaest i više slogova.
Literatura -{Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.}- -{Varela Merino, Elena et al., Manual de métrica española, Editorial Castalia. Madrid, 2005.}-
Категорија:Строфе Категорија:Поезија Категорија:Метрика