мини|Oktava rima, Luzijade. Italijanska oktava ili oktava rima (), na srpskohrvatskom poznata i kao stanca, predstavlja vrstu strofe od osam stihova. Iz italijanske poezije ova forma sa manjim ili većim izmenama prelazi i u druge kao što su španska, engleska, srpska, itd. Klasična metrička šema rime je ABABABCC, a stihovi su jedanaesterci.
Oktava rima u italijanskoj poeziji
U XIV veku Đovani Bokačo u svom delu Tezeide vrši izmene na primitivnoj sicilijanskoj oktavi ukrštene rime (metrička šema: ABABABAB) tako što umesto poslednja dva stiha ubacuje dva stiha koja se međusobno rimuju, dajući joj klasičan raspored rime: ABABABCC. Bokačo koristi ovu formu u kraćim pesmama i u dva od svojih najvećih dela, Tezeide i Filostrato. Ova dva dela označila su dominaciju ove forme u pisanju epske poezije na italijanskom u naredna dva veka. Kasnije je koriste Policiano, Bojardo (u svom remek delu Zaljubljeni Orlando), Lodoviko Ariosto, Torkvato Taso i drugi.
Oktava real u španskoj poeziji
Oktavu rimu ili oktavu real () kao pesničku formu iz italijanske u špansku poeziju prvi prenosi Boskan.
Kasnije ovu strofu koriste Lope de Vega, Kalderon, Alonso de Ersilja i Sunjiga i drugi. Epsko delo Alonsa de Ersilje, Araukana, u celosti je napisano u ovoj pesničkoj formi.
Oktava u srpskoj poeziji
Primer upotrebe oktave ili stance u srpskoj književnosti je pesma Laze Kostića -{Santa Maria della Salute}-. To je duža lirska kompozicija, sastavljena od petnaest oktava, najvećim delom u jampskim jedanaestercima. Kao uzor Lazi Kostiću poslužili su kasni nemački romantičari.
Literatura -{Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.}- -{Varela Merino, Elena et al., Manual de métrica española, Editorial Castalia. Madrid, 2005.}-
Категорија:Строфе Категорија:Поезија Категорија:Метрика
es:octava real pl:Stanze Watykańskie