мини|десно|250п|Аустроугарска 1914. године Куфераши () је био српски колоквијални назив за странце, односно аустроугарске чиновнике у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини у периоду између 1878—1918. године. Овај германизам је у српском језику везиван за аустроугарске државне чиновнике који су најчешће по вјерском опредјељењу били римокатолици, а које је Аустроугарска власт доводила у своју провинцију БиХ ради оданости аустроугарској царевини и ради познавања званичног њемачког језика.Политичке прилике у Босни и Херцеговини / Владимир Ћоровић, Оригинал објављен у Београду, Библиотека „Политика” (1939) Куфераши су најчешће били Хрвати, Словенци, Чеси, Пољаци, Мађари, Нијемци и други народи аустроугарске монархије. Према процјенама, у аустроугарску провинцију БиХ се у периоду 1878—1914 доселило између 180.000 и 200.000 припадника других аустроугарских народа.
Аустроугарска политика насељавања римокатолика мини|десно|200п|Етничка мапа Аустроугарске из 1910. године
Аустроугарска политика је била таква да је у провинцији 62% свих државних службеника било из реда римокатолика, најчеше оних који су доведени из других аустроугарских провинција, чиме је вршено планско насаљавање провинције БиХ римокатолицима. Из реда већинског православног становништва је у аустроугарској државној служби било само 29,92%, а само 8,63% муслимана. Овакав однос није био сразмјеран равноправној заступљености у односу на број становника провинције. Поред насељавања аустроугарских чиновника, Аустроугарска је вршила и планско насељавање читавих области провинције римокатоличким становништвом. Аустроугарске власти су римокатоличко становништво доводиле из других аустроугарских провинција и додјеливале му земљишне посједе. У данашњој општини Челинац, аустроугарске власти 1895. године насељавају Украјинце из аустроугарске провинције Галиције.Историја Јошавке, општина Челинац
Од самог почетка аустроугарске управе 1878. године, бечке власти плански приступају изградњи великог броја римокатоличких цркава. Најпознатији примјер је римокатоличка катедрала у Сарајеву која је започета 1884, а завршена 1889. Катедрала је изграђена у част Франца Јозефа I а мађарског архитекту Јозефа Ванцаша, који је у провинцију доведен 1883. и од исте године у Сарајеву имао звање аустроугарског владиног архитекте, је за њену изградњу 1989. одликовао Франц Јозеф I и папа Лав XIII. Исти архитекта је у име Аустроугарске на подручју провинције пројектовао и изградио 70 римокатоличких цркава.
По изградњи римокатоличке гимназије у Травнику, аустроугарске власти на њено чело 1895. године доводе Аустријанца из Штајерске, језуиту Антона Пунтигама, који је у периоду 1895—1908 вршио звање генералпрефекта и професора гимназије. У овој римокатоличкој гимназији се између осталих образовао и усташки поглавник Анте Павелић, чију породицу су исто тако аустроугарске власти населиле у провинцију. Главни циљ језуите Пунтигама је био стварање конзервативне римокатоличе елите вјерне Хабзбурзима, а која би временом преузела све кључне позиције не само у провинцији БиХ, него и читавом Балкану. Темељ политике аустријског двора се заснивао на идеји да су римокатолици „идеални хришћани, и најпоузданији стални војници цркве и Монархије”, а православци „овце без пастира”. Језуита Пунтигам је оптуживао српске православне свештенике да су главни носиоци „великосрпске пропаганде”. Пунтигам је захтијевао и да се предузму мјере против Срба укидањем ћирилице. Пунтигам је стално упозоравао бечки двор да су Срби главна препрека за ширење римокатоличанства. Када је Аустроугарска 1914. објавила рат Србији, Пунтигам је покренуо акцију у Бечу да се на имања Срба плански насељавају „добри римокатолици, вјерни цару”, са циљем да постану већинско становништво у провинцији, те на тај начин „влади обазбједе успјешан рад”. Језуаита Пунтигам је Србе називао „велеиздајницима”, а од Бечког двора је захтијевао ангажовање на покатоличавању Срба. Сматрао је да је покатоличавање Срба начин да се Аустроугарској обазбједи оданост становништва у провинцији.Српско наслеђе: Све што је српски дисало узето на нишан
мини|десно|150п|Етничка мапа Министар спољних послова Аустроугарске, Ђула Андраши је аустроугарском генералном конзулу у Сарајеву давао још 1872. године инструкције да утиче на османске власти да у Подрињу насељавају римокатоличко и муслиманско становништво. Циљ насељавања римокатолика и муслимана у Подрињу је био прекид српског етничког континуитета уз ријеку Дрину, односно прекидање природне везе Срба источно и западно од Дрине.Историјске и стратешке основе Републике Српске / Милорад Екмечић, НСПМ Анализе Год III, бр. 5-6 (овај рад је представљен на научном скупу „Република Српска — 15 година опстанка и развоја”, који је одржан у Бањалуци 26—27. јуна 2007. године.)
Корјен и поријекло ријечи (етимологија) Ријеч „куфераши” потиче од германизма „куфер” (), који се у српском језику односи на путничку торбу. Тиме се асоцира да се ради о странцима, дошљацима који су са собом донијели само путничку торбу.
Куфераши у литератури У стручној српској историографкој литератури о куферашима и осјећањима народа према њима пише Владимир Ћоровић. Док се у српској књижевности најчешће помињу код Петра Кочића и Иве Андрића.
Ћоровић о куферашима
Кочић о куферашима Петар Кочић у свом дјелу Суданија куфераше описује као чланове „строге и бездушне аустријске бирократске управе”. Кочић куфераше назива дошљацима који представљају аустроугарску власт, а саму аустроугарску управу назива „немилосрдна, туђинска управа и бирократија”.
Види још Попис становништва Босне и Херцеговине 1910.
Референце
Литература
Владимир Ћоровић, Политичке прилике у Босни и Херцеговини / Оригинал објављен у Београду, Библиотека „Политика” (1939)
Спољашње везе Пројекат Растко: Политичке прилике у Босни и Херцеговини / Владимир Ћоровић, Оригинал објављен у Београду, Библиотека „Политика” (1939) Српско наслеђе: Све што је српски дисало узето на нишан Пројекат Растко: Петар Кочић — САБРАНА ДЈЕЛА Жанровска флексибилност Кочићевог дјела — Институт за књижевност и уметност, Београд, Република Србија Успостављање аустроугарске власти Фокус: Угашена српска огњишта у Подрињу и Херцеговини
Категорија:Цивилни службеници из Аустроугарске Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска) Категорија:Германизми