Томас Милер (; Вајлхајм, 13. септембар 1989) њемачки је фудбалер, који тренутно игра за Ванкувер вајткапсе. Милер је свестран фудбалер, који игра на средини терена или у нападу, гдје игра на неколико позиција, као офанзивни везни, други нападач, или као крилни нападач. Због свог позиционирања, тимског рада и константности у постизању голова и стварању прилика за саиграче, хваљен је од стране многих стручњака.

Након што је играо за млађи тим Бајерн Минхена, прикључен је првом тиму у сезони 2009/10, након што је Луј ван Гал постављен за тренера Бајерна. Играо је скоро сваку утакмицу, у сезони у којој је Бајерн освојио лигу и куп и дошао до финала Лиге шампиона 2009/10. Милер је постигао 23 гола у сезони 2012/13, у којој је Бајерн освојио Бундеслигу, куп и Лигу шампиона, побједом у финалу над Борусијом Дортмунд.

За репрезентацију Њемачке дебитовао је 2010, у пријатељској утакмици против Обале Слоноваче, након чега је добио позив за Свјетско првенство 2010, на којем је постигао пет голова, док је Њемачка освојила треће мјесто. Проглашен је за најбољег младог играча првенства, а добио је и златну копачку за најбољег стријелца. На Свјетском првенству 2014. био је један од главних играча у освајању четврте титуле првака свијета; постигао је пет голова, један мање од Хамеса Родригеза и добио је сребрну копачку, за друго мјесто на листи стријелаца. Уврштен је и у идеални тим првенства. Каријеру у репрезентацији завршио је 2024.

Године 2014, по избору Гардијана, Милер је био пети најбољи фудбалер на свијету. У сезони 2019/20, поставио је нови рекорд по броју асистенција у сезони Бундеслиге.

Клупска Каријера Почетак каријере Милер је рођен је 13. септембра 1989. у Вајлхајму, градићу на југу Баварске; у дјетињству је играо за Пехл, док је 2000, са 10 година, прешао у Бајерн Минхен. Напредовао је кроз млађе селекције Бајерна и 2007. године, био је члан тима који је завршио други у Бундеслиги за играче до 19 година. За резервни тим Бајерн Минхена дебитовао је у марту 2008. године, када је ушао у игру умјесто Стефана Фиртснера, на утакмици против Унтерхакинга. На утакмици је постигао гол, док је у сезони 2007/08 наступао на још двије утакмице за резервни тим, а наставио је да наступа и за тим до 19 година. Наредне сезоне, резервни тим се пласирао у новоформирану Трећу лигу Њемачке, у којој је Милер постао један од кључних играча тима, наступао је на 32 од укупно 38 утакмица и постигао је 15 голова; сезону је завршио на петом мјесту на листи стријелаца. Такође, прикључен је и првом тиму први пут под вођством тренера Јиргена Клинсмана, наступио је на пријатељским утакмицама прије почетка сезоне; у Бундеслиги дебитовао је 15. августа 2008. године, када је ушао у 80. минуту умјесто Мирослава Клозеа, на утакмици против Хамбургера. Упркос мишљењу Милера да није био на нивоу, забиљежио је још три наступа у Бундеслиги те сезоне. Исте сезоне дебитовао је и у Лиги шампиона, 10. марта 2009. године, на утакмици против Спортинг Лисабона; у побједи 7:1, ушао је у игру у 72. минуту умјесто Бастијана Швајнштајгера и постигао последњи гол за Бајерн на утакмици.

Бајерн Минхен У фебруару 2009. године, Милер је потписао први професионални уговор за сениорски тим, потписао је двогодишњи уговор са Бајерн Минхен, заједно са саиграчем из резервног тима — Холгером Батштубером.

2009/10. Милер је био спреман да буде позајмљен или чак продат да би пронашао фудбал у првом тиму, али када је Луј ван Гал постављен за менаџера, и Миллер и Батштубер су од почетка сезоне постали чланови у првом тиму Бајерна. У првих неколико мечева, Милер је редовно улазио са клупе, а 12. септембра 2009. године, изведен је против Борусије Дортмунд и постигао је два гола у побједи од 5: 1. Три дана касније постигао је поново два гола, у побједи од 3:0 над Макаби Хаифом, у Лиги шампиона. Заокружио је септембар именовањем за играча мјесеца Бундеслиге месеца и добио је похвале од свог имењака, легендарног бившег нападача Бајерна и репрезентације Њемачке — Герда Милера. Након меча у Хаифи, Милер је био у стартних 11 на скоро сваком мечу, осим само на утакмици против Бордоа у Лиги шампиона, на којем је био суспендован, јер је искључен у претходној утакмици против истог тима.

У фебруару 2010, Милер је потписао нови уговор са Бајерн Минхеном, до 2013. године. Током друге половине сезоне, и даље је углавном био стартер, који је обично играо на позицији централног нападача, због способности других крилних играча — Френка Риберија и Арјена Робена. У априлу 2010. године, постигао је други погодак у побједи од 2:1 против Шалкеа 04, а у претпоследњем лигашком мечу сезоне постигао је први хет-трик у каријери, у побједи од 3:1 над Бохумом, који је ефективно обезбиједио титулу првака за Бајерн. Титула је потврђена недељу дана касније, побједом од 3:1 против Херте, у утакмици коју је Милер играо као стартер.

У сезони је играо у свих 34 меча у Бундеслиги, од којих је стартовао 29, и уписао 13 голова и 11 асистенција. Бајерн и Милер су се вратили у Берлин следеће недеље, у утакмици финала ДФБ Покала (куп Њемачке). Милер је почео меч у којем је Бајерн побиједио са 4:0 и освојио дуплу круну. Милер је постигао четири гола и уписао две асистенције током такмичења, што га је учинило водећим стријелцем у купу. Сезона Бајерна је завршена борбом за троструку круну, у финалу Лиге шампиона 2010. године, против Интера на стадиону Сантијаго Бернабеу у Мадриду. Међутим, поражени су са 2:0, а оба гола је постигао Дијего Милито. Милер је био у стартној постави и имао је кључну шансу одмах након полувремена, при вођству Интера 1:0, али његов ударац је одбранио Жулио Цезар. Милер се осјетио посебно разочарано овим поразом, али је прву сезону завршио као играч првог тима са 52 одигране утакмице и 19 голова у свим такмичењима.

У анкети коју је спровео спортски часопис Кикер, изгласан је за најбољег новајлију у сезони 2009/10, од стране његових колега професионалаца и уврштен је у тим сезоне Бундеслиге. Означио је Ван Гала најзаслужнијим у његовом успону до успјеха. Тренер је стигао са репутацијом промовисања омладинских репрезентативаца, нарочито у Ајаксу, и досљедно је давао Милеру своју шансу у првом тиму, изјавивши једном приликом: „са мном ће Милер увијек играти“. Милер је заузврат описао Ван Гала као "генијалног техничара" који чини играче да се "побољшавају сваки пут".

2010/11. thumb|upright|right|Милер у дресу Бајерна у Санкт-Петербургу у мају 2011. Са паузе након Свјетског првенства 2010, вратио се како би потписао продужетак уговора са Бајерном до 2015. године. Као и већина других фудбалера Бајерна који су играли на Свјетском првенству, пропустио је већи дио предсезонских припрема, док је први меч у новој сезони одиграо 7. августа против Шалкеа, у финалу Суперкупа. Уврштен је у стартних 11 и постигао је први гол у побједи од 2:0. Двије недеље касније, постигао је први гол за Бајерн на отварању сезоне у лиги, у побједи од 2:1 над Волфсбургом. Играо је на свакој утакмици у првом дијелу сезоне, обично као стартер, али како се тим резултатски мучио, Милер није постигао велики број голова као претходне сезоне, због чега је остављан на клупу, а чак је и изведен из игре након што је промашио изгледну прилику у поразу од Кајзерслаутерна 2:0, у августу. Био је у доброј физичкој форми, а након осам лигашких утакмица без гола, постигао је гол у побједи од 4:1 над Ајнтрахт Франкфуром, 27. новембра. Наставио је да постиже голове у лигашким утакмицама, као и у побједи у куп утакмици против Штутгарта, три недеље касније. Стигао је до осам постигнутих голова у свим такмичењима, укључујући и спектакуларан гол за вођство против Роме, у побједи од 2:0 у оквиру Лиге шампиона.

Током зимске паузе, Милер је изјавио да му је прва професионална сезона била готово невјероватна. Други дио сезоне почео је у доброј форми, али је био укључен у расправу са Робеном, који се наљутио након што је Милер исказао незадовољство лоше изведеним слободним ударцем Робена, у побједи 3:1 над Вердером. Поново је играо на свакој утакмици у сезони, постигавши 19 голова, од чега 12 у лиги, али сезона је била мање успјешна за Бајерн, јер је завршио на трећем мјесту у лиги, испао је у полуфиналу Купа од Шалкеа и испао је у осмини финала Лиге шампиона, од Интера; Бајерн је побиједио 1:0 на Сан Сиру, али је изгубио кући 3:2, док је Милер постигао један гол. Менаџер Бајерна, Ван Гал, критикован је због лоше тактике и трансфера и избора стартних 11, након чега је смијењен у наслиједио га је Јуп Хајнкес.

2011/12. У првој утакмици Купа у сезони 2011/12, Милер је проглашен за играча утакмице, након што је изборио два пенала која су постигли Марио Гомез и Бастијан Швајнштајгер, док је Милер постигао трећи гол у побједи 3:0 против Ајнтрахт Брауншвајга. Први гол у лиги постигао је у петом колу, у побједи 2:0 против Шалкеа. Гол је постигао и на наредној утакмици кући. Постигао је први гол у побједи од 6:0 против Инголштада у оквиру Купа, гдје је постигао свој други гол. Нашао се на ужем списку у избору за ФИФА Златну лопту. У пријатељским утакмицама, од 10 до 15. јануара, постигао је три гола на двије утакмице, два гола против репрезентације Индије, коју је Бајерн побиједио 4:0 и један гол у побједи 4:0 против Рот Велс Ефрута. У Купу, уписао је двије асистенције у побједи против Штутгарта. На дан 11. фебруара, постигао је гол главом против Кајзерслаутерна, његов први гол у лиги од 24. септембра 2011. На дан 31. марта 2012, одиграо је своју стоту утакмицу у Бундеслиги, против Нирнберга. На дан 19. маја 2012, постигао је водећи гол против Челсија у финалу Лиге шампиона 2011/12. Ипак, Милер је касније замијењен, а Бајерн је изгубио од Челсија на пенале. Након утакмице, Милер је исказао незадовољство са временом које је провео на терену у последњих неколико утакмица. Истакао је да, упркос томе што је незадовољан, жели да остане у Бсјеену. Током сезоне, постигао је 7 голова на 34 утакмице у лиги, два гола на пет утакмица у Купу и два гола на 14 утакмица у Лиги шампиона.

2012/13. Први гол у сезони 2012/13. постигао је 27. августа 2012, у побједи 3:0 против првака Друге Бундеслиге — Гројтер Фирта. На дан 2. септембра 2012, постигао је гол у побједи од 6:1 против Штутгарта, пред 71.000 гледалаца на Алијанц арени. Допринио је Бајерну да изједначи најбољи старт сезоне, постигавши гол у побједи 5:0 против Фортуне Диселдорф, чиме је Бајерн остварио осму побједу заредом. Три дана касније, постигао је први гол у побједи од 1:0 против Лила, у Француској.

На дан 13. децембра, након добре форме у првом дијелу сезоне, Милер је да је у Минхену код куће и „не постоји клуб у који можете да кскорачите када напустите Бајерн... скоро да не постоји бољи клуб. Шест дана касније, потписао је нови двогодишњи уговор, до 2017. године. До зимске паузе у Бундеслиги, постигао је девет голова и уписао седам асистенција на 16 утакмица, док је постигао три гола у Лиги шампиона, чиме је постигао укупно 13 голова у првом дијелу сезоне, укључујући и гол против Борусије Дортмунд у Суперкупу. Први гол у наставку сезоне постигао је на другој утакмици, у побједи 2:0 на гостовању Штутгарту. У Лиги шампиона, постигао је свој пети гол, у побједи 2:0 против Јувентуса у четвртфиналу, прекинувши низ Јувентуса од 18 утакмица без пораза у европским такмичењима. На дан 23. априла 2013. године, Милер је постигао два гола и уписао асистенцију у побједи 4:0 против Барселоне у првој утакмици полуфинала Лиге шампиона. У реванш утакмици, постигао је гол у побједи Бајерна на Камп Ноуу 3:0, нанијевши тако најтежи пораз Барселони у лиги шампиона, са укупним резултатом 7:0. Играо је битну улогу у побједи 2::1 против Борусије Дортмунд у финалу Лиге шампиона 2012/13, након чега је постигао гол из пенала у побједи 3:2 против Штутгарта у финалу Купа. Сезону је завршио са 23 постигнута гола у свим такмичењима, од чега 13 у Бундеслиги, један у Купу, осам у Лиги шампиона, и један у Суперкупу. This topped off Müller's highest scoring season to date.

2013/14.