мини|270п|<center>Живојин Перић Живојин Перић (Стублине, 3. јануар 1868 — Оберурнен, Швајцарска, 12. септембар 1953) био је српски правник, политичар, дописни члан САНУ. Био је члан Напредне странке.Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine Из политике се повукао 1919.
Биографија Живојин Перић је рођен у врло богатој задружној породици у Кнежевини Србији. Основну школу је започео у родним Стублинама код Уба, а завршио је у Обреновцу. Започео је гимназију у Ваљеву, а завршио је у Београду. Факултет правних наука завршио је 1891. године у Паризу.Мирољуб Симић, "Теорија тумачења права Живојина М. Перића", Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, 320. У државној служби је био запослен од 13. јануара 1893, прво у Министарству Финансија, па у Министарству спољњих послова. Судску каријеру започиње у београдском првостепеном Варошком суду најпре као писар, а потом као судија. Заједно са тадашњим председником Варошког суда и пријатељем Василијем Симићем допринео је реформи ове институције. Са места секретара у Министарству правде Краљевине Србије биће изабран најпре за ванредног професора грађанског судског поступка и међународног приватног права у Великој школи, а 1. априла 1901. за редовног професора на истој катедри. Од 4. марта 1905. редован је професор грађанског права на Универзитету у Београду.
Слободан Јовановић је био професор и ментор Перићу и за њега је имао многе речи хвале. Ђорђе Тасић је био ученик, а касније и колега Живојина Перића.
Уз Андру Ђорђевића, Живојин Перић је био водећи и многострук правни писац из области грађанског права, грађанског судског поступка, међународног приватног права, јавног права и коначно филозофије права.
Перић је био и аутор бројних правних расправа и чланака у бројним српским, југословенским и иностраним стручним часописима.
Од 1908. до 1919. активно је учествовао у политичком животу Краљевине Србије.
По њему је названа основна школа у Обреновцу.
Одликовања и признања Орден Светог Саве V и III реда Орден Књаза Данила Првог трећег степена Медаља за успомену четрдесетогодишњице велике Светоандрејске скупштине и признања заслуга стечених за Дом Обреновића Медаља I степена румунског Министарства трговине и индустрије Медаља и диплома Универзитета Коменског у Братислави
Дела Аутор је великог броја дела из правне тематике и то:
"Задружно право", I и II (1920) "О уговору о продаји и куповини" I, II, III, (1920—1921) "О сукобу закона у међународном приватном праву" (1926) "Границе судске власти" (1899) "О попису за извршење одлука судских", (1902) "О првенственом праву наплате између државе и хипотекарних поверилаца" (1901) "Један поглед на еволуционистичку правну школу" (1907) "О школама у праву" (1921) "Приватно право" (1912) "Принципи стечених права" (1920) "Политичке студије" (1908) "Грађански судски поступак" I, (1912), коаутор са Драгољубом Аранђеловићем
Чланства и почасна звања Дописни члан Српске Краљевске Академије наука; Члан друштва за упоредно право Француске, Немачке и Енглеске; Члан удружења за приватно право (председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије; Члан Југословенског удружења за међународно право (председник); Члан Удружења за упоредно право (председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије; Члан Удружења правника Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије; Члан Криминалистичког удружења Краљевине СХС; Члан Историјског друштва, Београд; Члан Удружења Ваљеваца и Ваљевки у Београду; Члан Правничког друштва, Загреб; Члан Друштва „Правник”, Љубљана; Члан Православног братства Св. Саве; Члан Друштва за упоредно законодавство, Париз (почасни члан); Почасни доктор Правног факултета у Лиону; Почасни доктор Правног факултета у Београду; Председник Надзорног одбора удружења правника Југославије; Председник Сталног правничког одбора при Врховном државном правобранилаштву Југославије; Почасни грађанин града Оберурнена, Швајцарска; Члан Друштва пријатеља Универзитета у Лиону; Члан Међународног удружења за правну и привредну филозофију, Берлин; Члан Међународног удружења за правну и социјалну филозофију; Члан Међународног удружења за уједначавање правне науке и народне економије; Члан Белгијског института за упоредно право, Брисел; Члан Међународног института за социологију, Париз; Члан Немачко-југословенског друштва за унапређење културног и привредног зближавања, Берлин.
Референце
Литература
"У част Живојина М. Перића", група аутора in Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1938, стр. 1-36. Мирољуб Симић, "Теорија тумачења права Живојина М. Перића", Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, 319-337.
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1868. Категорија:Умрли 1953. Категорија:Обреновчани Категорија:Српски политичари Категорија:Српски правници Категорија:Дописни чланови САНУ