мини|Спомен музеј приликом освештавања 7. септембра 2019. године. Покољ у Старом Броду и Милошевићима, познат као Крвави младенци се десио током прољећа 1942. године, углавном на обалама ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, општина Вишеград. Усташе су у овом покољу убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Дио људи су били приморани да изврше самоубиство ронећи у Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942.
У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. Освештано је од стране митрополита дабробосанског Николаја и владике милешевског Филарета. У плочама од камена су уклесана имена убијених.ЗЛОЧИН У СТАРОМ БРОДУ Ко није знао да плива - запливао је у вечност Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.
Као знак сећања на ове српске мученике 7. септембра 2019. године је у Старом Броду освештан Спомен-музеј за који је пројекат урадио архитекта Новица Мотика из Зворника.
Извршиоци Извршилац злочина је била Црна Легија под командом Јуре Францетића, у којој је било и локалних муслимана. Учествовале су и снаге муслиманске милиције.
Жртве Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.У Старом Броду на Дрини одслужен парастос за преко 6.000 српске нејачи коју су убиле усташа 1942. године
Дешавања Током прољећа 1942. усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске милиције.
У таквим околностима су људе нагомилане на обали нападали усташе, убијали их, мучили, силовали жене и бацали у воду.
Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942. По изјавама свједока, дио народа су од убијања спасили Нијемци и недићевци.Стој Дрино, водо 'ладна
Изјаве свједока покоља Милош Башовић, рођен 1930, из Бранковића, Борике код Рогатице:
Милован Бакмаз, рођен 1931, из Соколовића код Сокоца:
Ристо Боровчанин, рођен 1932. у мјесту Жуљ, 2010. у Педиши код Сокоца:
Љубица Планинчић, рођена 1920, из Сељана, 2010. у Гучеву код Рогатице:
Објављена дјела Након Другог свјетског рата, власт Комунистичке партије Југославије је заташкавала овај као и друге злочине геноцида Независне Државе Хрватске над Србима. Момир Крсмановић је 1970-их година написао роман „Тече крвава Дрина“, због којег је био прогањан од стране комунистичких власти. У новембру 2008. је представљено дјело групе аутора „Заборављени злочин - Стари Брод“, коју је издало Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна и издавачка кућа „Дабар“.
Референце
Литература
Спољашње везе Опширни чланак о покољу Немци као спаситељи: најодвратнији усташки покољ скриван пола века Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства („Вечерње новости“, 14. фебруар 2016)
Категорија:Историја Вишеграда Категорија:Злочини усташа у Другом светском рату Стари Брод и Милошевићи Стари Брод и Милошевићи Стари Брод и Милошевићи Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској Категорија:Историја Рогатице Категорија:Историја Кладња Категорија:Историја Олова Категорија:Историја Сокоца Категорија:Историја Хан Пијеска Категорија:Историја Пала Категорија:Босна и Херцеговина у Другом светском рату Категорија:Босна и Херцеговина у 1942. Категорија:Историја Источног Сарајева