Мелентије (световно Љубомир Вујић; Осеченица, 27. јул 1857 — Света гора, 7. новембар 1921), познат и као Мелентије Хиландарац, био је епископ тимочки, хиландарски подвижник и српски богословски писац.

Биографија Љубомир Вујић, потоњи епископ тимочки и подвижник хиландарски Мелентије, рођен је у селу Осеченици код Ваљева 1857. године, од оца Живојина и мајке Ане. Основну школу завршава у Крчмару, а гимназију у Београду. Одмах после гимназије се замонашио (25. јуна 1877) у манастиру Враћевшници и добио монашко име Мелентије. Као монах завршава Београдску богословију 1883. године. На позив митрополита Михаила, изгнаног тада у Русију, одлази као питомац у Кијевску духовну академију, коју завршава 1887. По повратку постављен је за ректора у Призренској богословији. На предлог митрополита Михаила, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве у Краљевини Србији изабрао га је за тимочког епископа и посветио 10. октобра 1891. године.

мини|лево|усправно|Гроб владике тимочког Мелeнтија Вујића на Хиландару

Као тимочки владика преосвећени Мелентије радио је више од 20 година. Упркос слабом здрављу, неуморно се трудио на подизању духовне свести у народу, нарочито против празноверица. Особито се трудио да побољша духовно, просветно и материјално стање свога свештенства. Настојао је да свештенство материјално обезбеди укидањем незгодног начина наплате свештеничке зараде, али у томе није успео. После 22 година рада затражио је умировљење (пензионисање), што му је одобрено 15. јуна 1913.Сава Вуковић: „Српски јерарси од деветог до 20. века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Мелентије (Вујић) епископ тимочки 1891-1913“, pp. 311-312. Године 1913, одмах по разрешењу, одлази на Свету гору. Одлазећи са епархије, дао је следећу изјаву: „Одлазим са управе епархије стога што нисам био у стању да испуним своју дату реч парохијском свештенству за преуређење његовог материјалног стања. А одлазећи у Свету гору да тамо послужим манастиру Св. Хиландару, дајем своју српску владичанску реч да се нећу вратити на владичански положај све дотле док не чујем да је свештеничко стање обезбеђено на поузданој материјалној подлози“.Епископ Мелентије Хиландарац, „Духовна градина“, Београд 1981, 311.

Преосвећени Мелентије није се више вратио на епархију, остао је у Светој гори. Свети владика Николај Велимировић описује његов живот на Светој гори као троструки подвиг: „на послу око исправљања самога себе, на послу око исправљања братства Хиландарског, и на послу писања поучних списа за Српски народ“. Међу свештенством и народом је запамћен као благ и правичан човек.

После краће болести умро је 7. новембра 1921. године. Покопан је на хиландарском манастирском гробљу.

Национални рад Процес формирања националне државе, у XIX веку, пратила је и борба за националну црквену организацију. Црквена јерархија Кнежевине Србије активно је учествовала у национално-државном раду и управо је националном давала примат. Исту делатност црквена јерархија је водила и у источној и јужној Србији где је народ био несрпског порекла или национално неопредељен.

Најзначајније национално деловање Цркве, на територији Краљевине Србије, било је у њеном источном делу, у Тимочкој епархији, што изгледа није директно одобравано од стране власти. На тој територији, коју у великом броју насељава влашко становништво, црквена активност је била слабо развијена. По свом доласку у епархију, чије се средиште налазило у Зајечару, 10. новембра 1891, епископ Мелентије је започео активан национални рад. Затечено стање му није одговарало. У борби за остварење српске националне политике и тежећи да се стане „на пут ширењу влаизма" он пише 1895. краљу Александру Обреновићу и предлаже читав низ мера. Епископ Мелентије је имао подршку и од краља Петра Карађорђевића који се залагао да се на подручју Тимочке епархије концентрише рад свештеника, учитеља и полиције.

Уз епископа, и игуман манастира Вратне, Филарет, јавно се залагао за активну националну политику на подручје Тимочке епархије. Он је у Веснику Српске цркве негативно писао о сликарставу Манастирице за које је сматрао да је из доба „кад су Власи комотно могли не само свог Св. Никодима у позитури влауштине намалати у Манастирици, него и по свим црквама, Крајинског и Црноречког округа, књиге свога језика натурити“. И свештенство је прихватило правац епископовог рада зато што је Тимочка епархија „на тромеђи трију туђих народности, које теже и делају супротно нашем духовном и националном јединству дакле супротно нашем опстанку“.

Епископ Мелентије је у цркви у Михајловцу, приликом каноничне визитације 1892, наишао на иконостас на коме су се налазиле иконе на „туђем језику“ (влашком). Током 1896, када је дошло до полемике са Ђорђем Крстићем поводом распореда икона на иконостасу, епископ је у образложењу свог плана истакао да „не само икону Светог Симеона но и Светог Саве с лепим српским (подвучено) натписом треба ставити где год на другом за народ приступачнијем и уочљивијем месту. Ово због наших националних (подвучено) интереса јер имамо у виду народ и место у коме се Михајловачка црква налази“. Овај предлог био је и усвојен од представника Министарства просвете. Епископ Мелентије је кориговао и нацрт за живопис цркве манастира Букова. Уз обиман национални програм, он се сложио са архимандритом Гаврилом да „позади над западним вратима, која су само прост улаз и нису део цркве... да (се) с једне стране цар Душан, а да се са друге стране кнез Михаило наслика али само без нимба“.

Овај репертоар српских светитеља и композиција из националне историје изведен је у монументалним димензијама, а натписи су јасно истакнути. Намера наручиоца је сигурно била активно дејство на посетиоца коме је српска историја, приказана кроз националне светитеље и најзначајније догађаје, визуелно презентована и вербално истицана приликом беседа на богослужењима. „Ми, који смо имали у нашој историји и велике умове и чврсте карактере, као што су: Стеван Немања, Св. Сава, Краљ Милутин, Цар Душан Силни, Кара-Ђорђе, Милош и Михаило Обреновићи, који су својим радом учинили те је Србија била моћна и виђена у Европи“. Слика и реч заједно су деловали и служили формирању и одржавању националне свести.

У спровођењу националне политике у Тимочкој епархији истакао се и Раденко Анђелковић. Он је 1897. постављен за намесника среза кључког округа Крајинског. Како је срез „био неуређен“ епископ Мелентије је захтевао да се „све у ред доведе“. Тада је Раденко Анђелковић покупио „заостале неке влашке Антинимсе“ по кључком срезу. Зато је био изведен пред Духовни суд али није био кажњен. Следећи корак „предузимљивог“ намесника био је да се на иконостасима промене иконе. „По наређењу Господина Епископа, предузео сам, да се све влашке иконе избаце из српских цркава среза кључког“, као и да се иконостаси поправе и позлате. За овај рад он се договорио са црквеним туторима (старатељима) и са фирмом Витомира Марковића и Павловића, која је увозила и продавала црквена одела, иконе, књиге и друге богослужбене предмете, закључио је уговор. Овај уговор му није одобрио Духовни суд, већ је позвао Милисава Марковића који је коначно и извео читав рад. Старе „влашке“ иконе су скидане и нове, рад Милисава Марковића, намештене су у црквама Сипској, Кладушничкој, Грабовичкој, Великоврбичкој, Маловрбичкој, Ртковачкој и Вајушкој.

Богословски рад

Владика Мелентије је и пре Хиландара, написао и објавио више пастирских, духовних, богословских и историјских радова, као што су: „Пастирске и празничне Посланице и Беседе"; „О Часном Крсту и крсном знаку"; „О Св. Тајнама по учењу Православне цркве са кратким разматрањем погрешних мишљења"; „Историјска заслуга Српског свештенства оба реда у служби Св. Православља и народа свога“, и др. У Хиландару је оставио иза себе приличан број дела у рукописима.

Његово најпознатије дело је књига „Духовно злато којим се небо купује“, која је до данас објављена у четири издања (1924, 1926, 1967, 1981). Књига је у ствари збирка мудрих изрека за духовни живот, понајвише од светих отаца. Издање из 1981. године објављено је под именом „Духовна градина ", у редакцији и са поговором епископа Атанасија Јевтића.

Референце

Литература

Епископ Мелентије Хиландарац, „Духовна градина“, Београд 1981. Sakralna-topografija-Negotinske-Krajine.pdf

Спољашње везе

епископ Мелентије: Духовно злато којим се небо купује Предавање хиландарског игумана Методија о Епископу Мелентију тимочком (6. октобар 2021)

Категорија:Рођени 1857. Категорија:Умрли 1921. Категорија:Мионичани Категорија:Епископи тимочки Категорија:Срби на Духовној академији у Кијеву Категорија:Манастир Хиландар