Биохемијска потреба кисеоника (БПК) се може дефинисати као кисеонични еквивалент садржаја биоразградиве органске материје у отпадној води, односно као број милиграма кисеоника који се утроши на биохемијску оксидацију органске материје присутне у 1 литру воде, под одређеним условима.
Одређивање овог параметра заснива се на чињеници да већина органских материја може служити као храна различитим микроорганизмима. При томе органске материје бивају оксидисане и минерализоване, односно угљеник преведен у угљен-диоксид, водоник у воду, азот у нитрате, сумпор у сулфате и фосфор у фосфате.
Одређивање БПК вредности Одређивање БПК вредности се састоји у припремању смеше отпадне воде, микроорганизама и раствореног кисеоника и њеног стављања у специјалну затворену посуду тачно познате запремине – БПК-боцу и мерењу утрошене количине кисеоника у функцији времена.Технологија припреме воде за пиће, Виша политехничка школа, Београд
Када промена концентрације раствореног кисеоника са временом постане једнака нули као резултат се добија потпуна или укупна БПК (БПКП).
Главне компоненте микробиолошке популације при одређивању БПК су бактерије и протозое, при чему се ове друге првенствено хране бактеријама, односно имају улогу секундарних потрошача.
Биохемијска оксидација органске материје је врло спор процес и теоријски би било потребно бесконачно дуго време да се она потпуно заврши. Међутим, за 20 дана бива оксидисано 95 до 99% првобитно присутне органске материје. Пошто је и то, са практичне стране гледишта, врло дуг временски период усвојено је да инкубациони период при стандардном одређивању БПК буде 5 дана, при чему се, на температури од 20°-{C}-, оксидише 60-70% првобитно присутне органске материје (БПК5).
Референце
Спољашње везе Особине загађених вода БПК на -{www.ysi.com}-
Категорија:Индикатор Категорија:Индикатори квалитета воде Категорија:Анаеробно варење