Фудбалски клуб Текстилац Оџаци је фудбалски клуб из Оџака који се тренутно такмичи у Првој лиги Србије, другом такмичарском нивоу српског фудбала.
Клуб је основан 1919. године као Оџачки спортски клуб и од 1925. укључује се у такмичење Суботичког ногометног подсавеза. Пет година раније 1920. Оџачки СК није добио дозволу за такмичење у првој сезони СНПаII/B разред Суботичког ногометног подсавеза иако је на јесен жребанНебојша Јаковљевић - Фудбалска такмичења јужних Словена, 1873-1941 (2018). У пролеће 1941. године клуб је иступио из Југословенског Ногометног Савеза и приступио Немачком фудбалском савезу на тлу Бачке у коме се за време рата такмичио. Након Другог светског рата поново се вратио фудбалском савезу Југославије и наступао у трећем нивоу такмичења. Након распада Југославије, клуб је наступао у такмичењима Фудбалског савеза Војводине. Највећи успех је остварио 2024. године када се пласирао у Суперлигу Србије.
Када је основан Оџачки спортски клуб, боје клуба су биле црвена и црна (као и већини клубова који су долазили из места насељеним Подунавским Швабама), касније је променом имена у Текстилац уследила и промена клупских боја у плаву и белу. Прве утакмице клуб је играо на Вашаришту, а од 1928. године игра на садашњем стадиону који сада носи назив Градски стадион.
Историја Оснивање клуба 250px|thumb|right|Фудбалери Оџачког спортског клуба Оџачки спортски клуб је основан заслугом радника и фудбалских ентузијаста Фабрике ужарије и канапа Јохана Ертла, угледног индустријалца и посланика у првом сазиву парламента Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 19. априла 1919. године. Играчи и бројни навијачи клуба су били запослени у фабрици која је у то време била позната широм Европе по преради конопље. Јохан Ертл је одмах изградио и одржавао игралиште на Вашаришту, место на коме се данас налази стадион Фудбалског клуба Оџаци., Stevan Miler, Kosmo, 23. децембар 2016. Приступљено 15. августа 2018.
Фудбалски клуб се брзо развијао захваљујући добрим условима. Шест година након смрти Јохана Ертла 1928. године, његов син, који је преузео вођење фабрике, изградио је на плацу фабрике нови модеран стадион са свлачионицама, купатилом и тушевима. Као део фудбалског стадиона отворени су тениски терени тако да су у то време тенисери из Оџака заузимали важно место на југословенској тениској сцени.„Прва ноћна утакмица у Војводини одиграна у Оџацима“, Стеван Милер, Дневник, 24. јул 2017. Приступљено 15. августа 2018. 275px|thumb|left|Фудбалери Оџачког спортског клуба
Са такмичењем у Краљевини Југославији почео је 1925. године у III разреду Суботичког ногометног подсавеза који се тад одигравао по Куп систему само једну утакмицу. У првом колу у Оџацима домаћи Оџачки СК је 11. октобра 1925. године поражен 1:3 од апатинског Аматера. Наредне сезоне 1926/27. Оџачки СК се укључује у Други разред СНП-а лигу Дунавског округа - група Ц, где ће у конкуренцији пет клубова, Станишићког АК, Аматера (Апатин), Сомборског Гимнастичарског Друштва и ЖАК-а (Сомбор) са 11 бодова заузети друго место.
Оџачки спортски клуб је најбоље резултате у предратној Југославији остварио у сезони 1935—36. када је био другопласиран са 6 освојених бодова у Завршној лиги за првака, прво место је освојио ЖАК са 12 бодова и у сезони 1936—37. када је заузео 4. место у Завршној лиги за првака, а те године је првак била Бачка. Последњу сезону у Краљевини Југославији клуб је одиграо у Групи провинција и заузео је 4. место.. Лета 1940. године из Суботичког ногометног подсавеза клуб заједно са 20 клубова прелази у новоосновану Сомборску жупу у којој остаје до пролећа 1941. године када иступа из Југословенског Ногометног Савеза и приступа новооснованом Немачком фудбалском савезу (НФС) на тлу Бачке. Те године су сви њихови резултати обрисани из Југословенске фудбалске лиге и они нису жребани за пролеће, које се због ратних догађаја није ни одиграло.
За време Другог светског рата Оџачки спортски клуб мења име у Hodschag sport club и лета 1941. године такмичи се у Оџачкој фудбалској групи НФС (играла се од јула до септембра 1941. године) која је била најбројнија са седам клубоваHodschag SC (Оџаци), „Olimpia“ (Ратково), FC Batsch (Бач), Milititsch SC (Српски Милетић), Schönau (Гајдобра), Wekerledorf (Нова Гајдобра) и Oberndorf (Обровац). У сезони 1941/42. у конкуренцији девет клубова, оџачани се за бодове боре у најјачем такмичењу НФС тзв Првој класи. Увидевши да је Прва класа која је обухватала фудбалске клубове из места са већинским Немачким живљем у читавој Бачкој ипак велики залогај и издатак у времену великих ратних збивања, челни људи савеза после одиграних неколико кола (септембар и октобар 1941. године) прекидају такмичење, након чега се поново клубови у НФС деле на четири среза (Нови Сад, Сомбор, Оџаци и Врбас).
Пролећа 1942. године клуб из Оџака поново мења име овога пута у Аlemannia (латински назив за Немачку. Све романске земље је тако зову). Познато је да су фудбалери оџачке Аlemanniе као прваци Оџачког среза августа 1942. године играли двомеч са прваком сомборског среза Fußball Club Аdler (нем. Орао) из Станишића.Deutsches Volkblatt, 20. август 1942.
Друга ноћна утакмица у Војводини 250px|thumb|right|Фудбалери Рапида и Оџачког спортског клуба Фудбалери Рапида из Беча играли су 1936. године седам пријатељских утакмица са клубовима из Југославије, шест утакмица су одиграли у Србији и једну у Хрватској. Утакмица у Оџацима 25. јула има посебно значење, јер је одиграна у девет сати увече и то је постала друга ноћна фудбалска утакмица одиграна у Војводини., Stevan MIler, Kosmo, 23. децембар 2016. Приступљено 15. августа 2018.. Прва ноћна фудбалска утакмица је одиграна четири године раније (1932) у Новом Саду.
Пошто су метеоролози предвиђали да ће тог дана бити веома сунчано, Ертл је најавио ноћну утакмицу. Улазнице су желели многи из околних места, па чак и из Новог Сада и Суботице, чији се клубови нису састајали те године са Рапидом. Тада је одлучено да се утакмица не одигра на новом стадиону, већ на пространијем Вашаришту. Уследиле су припреме терена, али је највећи проблем представљало осветљење. Ертл је ангажовао инжењере из своје фабрике да реше проблем како да несигурна градска енергетска мрежа издржи додатних неколико хиљада сијалица које су мајстори поставили на стубове око самог терена.
Све је било спремно за почетак меча. За Рапид су наступали: Рафтл, Џестраб, Таушек, Зицемски, Песар, Скумал, Мајстер, Смистик, Биндер, Вагнер, Ауридни и Остерман, тренери су били Шунекер и Бауер. Играчи који су за Оџачки спортски клуб започели утакмицу били су: Катона, Хорват, Вајс, Лесмајстер, Зутер, Јеркович, Руприх, Месарош, Пос, Геслер и Шмит. Судија је био Нестор Сегедински из Суботице.
Рапид је после 10 минута игре постигао први погодак, стрелац је био Јохан Мајстер. Оџачани су имали неколико прилика да дођу до изједначења, али је ипак прво полувреме завршено резултатом 1:0. У другом полувремену фудбалери Рапида су показали да су квалитетнији тим. Прво је Франц Биндер у 65. минуту постигао други погодак за госте, а последњи гол на мечу постигао је Јохан Остерман у 87. минуту. Утакмица је завршена резултатом 3:0 за Рапид.
Пре ове утакмице одигране су само три ноћне утакмице у Југославији — једна на стадиону Грађанског у Загребу и једна у Београду на стадиону БСК-а.
Период након Другог светског рата до распада Југославије 300px|thumb|right|Некадашњи голман Текстилца Алфонз Хорватич Након завршетка Другог светског рата, под утицајем комуниста клуб је променио име из Оџачки спортски клуб у Текстилац. Поново је формиран Фудбалски савез Југославије и да би се одредили учесници Прве савезне лиге Југославије у сезони 1946—1947. организована су првенства Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Војводине. Првенство Војводине је било подељено у две групе, Север и Југ. Текстилац је играо утакмицу за попуну Северне групе против Јединства из Сенте. Текстилац је у оба меча поражен. У првом сусрету Јединство је победило резултатом 4:0, а у другом 7:2 и пласирало се у Северну групу првенства Војводине.
Текстилац се наредних десет година такмичио у Сомборском округу, а свој први пласман у Војвођанску лигу обезбедио је 1958. године. Већ наредне године је, као претпоследњи клуб са 17 освојених бодова, испао из лиге. Једини клуб који је био лошије пласиран од Текстилца био је Раднички из Новог Сада.
У првој половини шездесетих година за Текстилац су наступали млади фудбалери који су касније постали важни играчи и прволигашких екипа. Голман Алфонз Хорватич, који је након шест година у Текстилцу наступао за Вележ и Марибор. Слободан Јованић и Анте Бачић, фудбалери који су помогли Црвенки да се 1970. године пласира у Прву лигу Југославије. Влатко Шимек, један од најбољих играча Радничког из Пирота и Хајдука из Сплита. Одмах након што су изборили повратак у Војвођанску лигу 1962. године остварили су најбољи пласман. Заузели су друго место у Војвођанској лиги са 40 освојених бодова. Исти број бодова је освојио Раднички из Сомбора, али је због боље гол разлике обезбедио пласман у Источну групу Друге лиге. Раднички је постигао 84 поготка, а примио 37, док је Текстилац постигао 65, а примио 40. У наредној сезони остварен је такође добар резултат. Текстилац је заузео четврто место. Након одласка ових фудбалера, Текстилац је пао и углавном првенства до краја шездесетих година завршавао на средини табеле. 150px|thumb|left|Слободан Јованић у дресу Црвенке
Седамдесетих долази до успона и падова. На самом почетку седамдесетих, Текстилац је заузео четврту позицију, да би само три године касније 1974. године завршио као шеснаести тим и испао из лиге. Први пут након дванаест година. После једне сезоне проведене у нижем рангу, вратио се у Војвођанску лигу, где је поново бележио одличне резултате и завршавао на четвртој и петој позицији. Након две добре сезоне, по први пут, Текстилац је изборио пласман на завршницу Купа Југославије. У шеснаестини финала противник је био винковачки Динамо. У купу се тада играла само по једна утакмица и домаћин је био Динамо. Винковачки клуб је повео погоцима Радића и Богдана, а једини погодак за Текстилац постигао је Фегер. Резултатом 2:1 Динамо је прошао у осмину финала у коме је изгубио од Ријеке, освајача купа те године. На крају седамдесетих, после скраћивања лиге на шеснаест чланова 1979. године, Текстилац је испао из лиге.
Значајних резултата није било током осамдесетих година. Прву прилику да се врати у Војвођанску лигу Текстилац је пропустио 1983. године. У квалификацијама за Војвођанску лигу Текстилац је играо против првака Подручне А лиге Зрењанина, Полета из Накова. У првој утакмици двомеча Текстилац је био домаћин и славио је резултатом 3:1, да би у другој утакмици Полет победом од 4:1 обезбедио учешће у Војвођанској лиги наредне сезоне. Ипак, 1987. године Текстилац се вратио у трећу лигу и, иако је заузео последње место те године, остао је у лиги. Разлог је било формирање нове Међурепубличке лиге Север у којој су чланови постали АИК, Бачка, Врбас и Динамо. Наредне сезоне, такође, заузима последње место и овога пута испада из лиге.
Трећелигаш и повратак у нижи ранг После дванаест година, 1999. године, Текстилац је успео да поново постане трећелигаш и у Српској лиги Војводина је остао све до 2015. године када је испао у Бачку зону, данас Војвођанска лига Север. На почетку двадесетпрвог века Текстилац је имао добро резултате, био је на средини табеле на крају сваке сезоне, у два наврата је играо утакмице за завршницу купа 2002. и 2008. године.