Доњецк, ( , ), раније познат као Александровка, Јузовка (или Хјузовка по оснивачу Џону Хјузу), Стаљин и Стаљино, је индустријски град у источној Украјини који се налази на реци Каљмијус у Доњецкој области. Међутим, град је дефакто под управом Доњецке Народне Републике (ДНР), која га сматра својим главним градом. Становништво је процењено на 905.364 (процена из 2021. г.), у језгру града, са преко 2 милиона у метрополитанској области (2011. г.). Према украјинском попису из 2001. године, Доњецк је био пети по величини град у Украјини.
Административно, Доњецк је био центар Доњецке области, док је историјски незванични главни град и највећи град већег економског и културног региона Доњецког басена (Донбас). Доњецк се налази у близини другог великог града Макијевке, и заједно са другим околним градовима чини велико урбано ширење и конурбацију у региону. Доњецк је био велики економски, индустријски и научни центар Украјине са високом концентрацијом тешке индустрије и квалификованом радном снагом. Густина тешке индустрије (претежно производња челика, хемијска индустрија и вађење угља) довела је до изазовне еколошке ситуације у граду. У извештају УН 2012. године Доњецк је рангиран међу градове са најбржом депопулацијом на свету.The 28 Fastest-Shrinking Cities In The World
Првобитно насеље на југу европског дела Руске Империје се први пут помиње као Александровка 1779. године, за време царице Катарине Велике. Године 1869. велшки бизнисмен Џон Хјуз основао је челичану и неколико рудника угља у региону, а град је у његову част назван Хјузовка или Јузовка (рус. Юзовка) (Јуз је руска апроксимација Хјуз). Током совјетске ере, градска индустрија челика се проширила. Јузовка је 1924. преименована у Стаљин. Године 1929. Стаљин је преименован у Стаљино, а 1932. град је постао центар Доњецке области. Преименован у Доњецк (такође Доњецке, према Харковском правопису) 1961. године, град је и данас центар за експлоатацију угља и индустрију челика.
Од априла 2014. Доњецк и његова околна подручја били су једно од главних попришта борби у текућем рату у Донбасу, док се проруске сепаратистичке снаге боре против украјинских војних снага за контролу над градом и околним подручјима. Током целог рата, град Доњецк је био под управом проруских сепаратистичких снага као центар Доњецке Народне Републике (ДНР), са периферним територијама Доњецке области подељене између две стране. Међународни аеродром Доњецк био је епицентар борбених дејстава са скоро једногодишњом борбом која је довела до огромних жртава међу цивилима и скоро потпуног уништења северозападних четврти града.
Од јула 2021. ДНР има пуну контролу над градом, а украјинске и снаге ДНР и даље учествују у борбама ван града.
Историја Оснивање мини|лево| Ова зграда је раније била школа за Британце у Јузовки мини|лево| Пијаца у главној улици Нови свет, Јузовка. (1887)
Једно од раних рударских насеља на територији Доњецка била је Александровка. О постојању Александровске сведочи козачка слобода из 1779. године."Дату основания Донецка нужно вести минимум с 1779 года – историк", Radio Liberty На крају је тамо отворен Александровски рудник угља.
Град Доњецк је основан 1869. године када је велшки бизнисмен Џон Хјуз отворио челичану и неколико рудника угља у Александровки. Радничко насеље у фабрици се спојило са Александровком и место је добило назив Јузово, касније Јузовка (), по Хјузу.Јуз је руска апроксимација за Хјуз У свом раном периоду примао је имигранте из Велса, посебно из града Мертир Тидфил. До почетка 20. века Јузовка је имала око 50.000 становника,The population included mostly migrants from neighbouring Russian territories а статус града је добила 1917. године. Главни округ Јузовке носи назив Енглеска колонија, а британско порекло града огледа се у његовом распореду и архитектури.
Совјетски Савез мини|лево|Споменик ослободиоцима Донбаса, посвећен војницима који су ослободили Донбас од нацизма током Другог светског рата. Када је избио Руски грађански рат Јузовка је била део Доњецко-Кривојрошке Совјетске Републике од проглашења независности 12. фебруара 1918. Република је распуштена на 2. Свеукрајинском конгресу Совјета 20. марта 1918. када је проглашена Украјинска Совјетска Република. Међутим није успела да добије признање, ни међународно ни од стране Руске СФСР, и укинута је Брест-литовским миром.
Године 1924, под совјетском влашћу, име града је промењено у Стаљин. Те године у граду је живело 63.708 становника, а следеће године 80.085. У периоду 1929–1931. име града је промењено у Стаљино. The history of the city of Donetsk Град није имао систем пијаће воде све до 1931. године, када је изграђен систем дужине . У јулу 1933. године град је постао административни центар Доњецке области у Украјинској ССР. Године 1933. постављен је првих канализациони систем, а коришћење гаса је почело следеће године. Неки извори наводе да се град накратко звао "Троцк" — по Лаву Троцком— неколико месеци крајем 1923. мини|На немачкој мапи града из 1943. види се да су све улице добиле немачка имена. На почетку Другог светског рата, становништво Стаљина је било 507.000; после рата 175.000. Инвазија Трећег рајха готово је потпуно уништила град. Окупирале су га немачке и италијанске снаге и био је део Рајхскомесаријата Украјине између 16. октобра 1941. и 5. септембра 1943. Углавном је обновљена у великим размерама након рата.
Године 1945. младићи и девојке од 17 до 35 година, из подунавских швапских (нем. Schwowe) заједница у Југославији, Мађарској и Румунији (Бачка и Банат), насилно су послати у Русију као савезничка ратна одштета, и присиљени на ропски рад да обнове Стаљино и да раде у његовим рудницима. Услови су били толико лоши да су многи умрли од болести и неухрањености.
Током другог таласа дестаљинизације Никите Хрушчова у новембру 1961. године, град је преименован у Доњецк, по реци Северски Доњец, притоци Дона како би се уклонила веза са бившим вођом Јосифом Стаљином.
Године 1965. основана је Доњецка академија наука као део Академије наука Украјинске ССР.
Независна Украјина Након тешког периода 1990-их, када је био центар ратова банди за контролу над индустријским предузећима, Доњецк се брзо модернизовао, углавном под утицајем великих компанија.
Године 1994. одржан је референдум у Доњецкој и Луганској области, на ком је око 90% гласача подржало признавање руског као службеног језика уз украјински, и да руски и да руски буде једини службени језик на регионалном нивоу. Међутим, кијевска влада је поништила референдум.
Током 1990-их и 2000-их, на стотине рудара је погинуло у урушавањима у рудницима угља у Доњецку и региону. То укључује колапс рудника угља у Украјини 2008. године, катастрофу рудника Засјадко 2007. и катастрофу рудника Засјадко 2015. године. Украјина је имала много рударских несрећа од распада Совјетског Савеза 1991. године, са једним разлогом који се наводи као повезивање плата рудара са производњом, што је подстицај да се игноришу безбедносне процедуре које успоравају производњу.
На самиту у Москви 2008. године, Доњецк је препознат као најбољи град у Заједници независних држава због имплементираних стратегија развоја; 2012. и 2013. Доњецк је препознат као најбоље место за пословање у Украјини.
Иако је добио похвале за свој пословни потенцијал, Доњецк је такође добио критике због јаке мафијашке повезаности његове растуће олигархије и због све веће стопе сиромаштва. Неки аналитичари су упозорили на дугорочни колапс доњецке економије; и да би могао да подели суморну судбину Детроита због неуспеха у борби против криминала и сиромаштва.
Доњецка Народна Република (2014–данас) мини|лево|Референдум који су организовали побуњеници. Ред за улазак на бирачко место, 11. мај 2014. мини|лево| Подизање руске заставе у Доњецку, 1. март 2014. Након што је председник Јанукович побегао из Украјине и затражио азил у Русији, браниоци које подржава Русија преузели су Обласну државну администрацију (ОДА), главну зграду владе, у Доњецку. Полиција није пружила отпор. Касније током недеље, власти Доњецка су забраниле референдум о статусу региона а полиција је поново заузела зграду ОДА у Доњецку. Доњецк је постао један од центара проруске побуне у Украјини 2014. године.
Дана 7. априла 2014, проруски активисти су преузели контролу над Доњецком ОДА и прогласили Доњецку Народну Републику, тражећи руску интервенцију.
У Доњецку је 11. маја 2014. одржан референдум о статусу Доњецка 2014. на којем су бирачи могли да изаберу политичку независност. Шеф изборне комисије самопроглашене Доњецке Народне Републике Роман Љагин изјавио је да је скоро 90 одсто оних који су гласали у Доњецкој области подржало политичку независност од Кијева. Украјина не признаје референдум, док су ЕУ и САД изјавиле да је гласање било незаконито.
Тешко гранатирање од стране украјинске војске и паравојних јединица изазвало је смрт цивила у Доњецку."Ukraine crisis: Shells hit Donetsk amid Russia convoy row ". BBC News. August 14, 2014." Kyiv's troops surround separatist stronghold Donetsk, civilian casualties high ". Euronews. August 12, 2014. Хјуман рајтс воч је позвао обе зараћене фракције да престану да користе невођене ракете БМ-21 Град у насељеним подручјима и навео да је употреба ових оружаних система кршење међународних хуманитарних закона и да би могла представљати ратни злочин. Такође је позвао побуњенике да избегавају њихово распоређивање у густо насељеним подручјима."Ukraine: Unguided Rockets Killing Civilians Stop Use of Grads in Populated Areas ". Human Rights Watch. July 24, 2014.
Светско првенство у хокеју на леду 2015 — Дивизија I, група А, требало је да се одржи од 18. до 24. априла 2015. у Доњецку, али се Украјина повукла као домаћин због сукоба који је био у току. Уместо у Доњецку, турнир је организован у пољском Кракову. На крају, Украјина је била коорганизатор Светско првенство у хокеју на леду 2017 — Дивизија I, поново Групе А, али у њеној престоници, Кијеву.
Географија Доњецк лежи у степском пејзажу, окружен разбацаним шумама, брдима, рекама и језерима. Северна периферија се углавном користи за пољопривреду. Река Каљмијус повезује град са Азовским морем, које је јужно, и популарно је рекреативно подручје за оне који живе у Доњецку. Широк појас пољопривредних површина окружује град.
Град се простире на од севера ка југу и од истока ка западу. Постоје 2 оближња вештачка језера: Нижњекаљмијус (60 ха), и "Доњецко море" (206 ха). Кроз град протиче 5 река, укључујући Каљмијус, Асмоливка (13 км), Черепашкина (23 км), Скоморошка и Бахмутка.
Клима Клима Доњецка је умереноконтинентална (Кепен: Dfb). Просечне температуре су у јануару и у јулу. Просечан број падавина годишње износи 162 дана и до 556 милиметара годишње.
Влада и административне поделе мини|Рејони Доњецка на територији Доњецке градске општине:
десно|мини|Градски центар
Од 7. априла 2014. Доњецком дефакто управља Доњецка Народна Република. Доњецка Народна Република није међународно призната и све државе чланице Организације уједињених нација признају град као украјински. Јужна Осетија, још једна држава са ограниченим признањем, признаје Доњецку Народну Републику као суверени ентитет и Доњецк као њен главни град.
Територија Доњецка је подељена на 9 административних области (округа), чијом локалном управом управљају рејонски савети, који су подређени Градском већу Доњецка.
# Рејони Површина Популација1 Буђонијев рејон25 km²100,3002 Ворошиловов рејон 10 km²97,3003 Калињински рејон 19 km²109,7004 Кијевски рејон33 km²143,7005 Кировов рејон 68 km²171,7006 Кујбишевов рејон 51 km²120,8007 Лењинов рејон37 km²107,8008 Петровски рејон 57 km²88,6009 Пролетерски рејон58 km²102,800
Демографија
мини|Дан победе 9. мај 2013. Доњецк је имао популацију од преко 985.000 становника 2009. године и преко 1.566.000 становника у метрополитанској области 2004. Био је пети по величини град у Украјини.