мини|десо|300п|Распрострањеност сами језика (Финска, Норвешка, Русија и Шведска) Лапонски или самски језици су група језика којом говоре Лапонци на северу Европе. Ови језици су често сматрају дијалектима једног језика, што у ствари није тачно.
Класификација Сами језици спадају у уралску језичку породицу. Традиционално се третирају као огранак угро-финске групе језика и да су најсроднији балто-финским језицима. Међутим, ова теорија је доведена у питање. thumb|right|250px|Мапа распрострањености сами језика:1. Јужни сами2. Уме сами3. Пите сами4. Луле сами 5. Северни сами6. Сколт сами7. Инари сами8. Килдин сами9. Тер сами Сами језици се могу поделити на западне и источне огранке. Ти огранци се могу поделити и на мање целине и, на крају, на посебне језике. Неки језици чине дијалекатски континуум у коме постоји извесно разумевање између говорника суседних језика, али између удаљенијих језика разумевање није могуће. Ипак, постоје и оштрије разлике: говорници северног самија, сколт самија и инари самија се не могу споразумети међусобно.
Западни огранак: северни сами (око 20.700 говорника) луле сами (2.000) уме сами (20) пите сами (20) јужни сами (600)
Источни огранак: инари сами (300) сколт сами (420) килдин сами (500) тер сами (скоро изумро) кеми сами (изумро) акала сами (изумро)
Број говорника је приближан.
Подручје Сами језици се користе на северу Европе, од јужних делова централне Норвешке и Шведске, преко севера Финске до полуострва Кола у Русији, а границе тог подручја не прате политичке границе. Некада су се ови језици говорили на још већем подручју него данас.
Писмо Сви сами језици користе латиницу. Килдин сами користи и ћирилицу.
Није редак случај да један језик има два правописа, зависно од земље до земље.
Статус У неким деловима северне Норвешке имају званични статус, док су у Шведској и Финској признати мањински језици.
Остало Већина језика ове групе спада у аглутинативне језике; ипак, у некима од њих, нпр. у сколт самију, дошло је до делимичног приближавања фузионим језицима (слична појава присутна је и у естонском језику, са којим су сами језици у далеком сродству).
Види још
Википедија:Транскрипција са скандинавских језика
Референце
Литература
Fernandez, J. 1997. Parlons lapon. - Paris. Itkonen, T. I. 1947. Lapparnas förekomst i Finland. - Ymer: 43–57. Stockholm. Koponen, Eino 1996. Lappische Lehnwörter im Finnischen und Karelischen. - Lars Gunnar Larsson (ed.), Lapponica et Uralica. 100 Jahre finnisch-ugrischer Unterricht an der Universität Uppsala. Studia Uralica Uppsaliensia 26: 83-98. Saarikivi, Janne 2004. Über das saamische Substratnamengut in Nordrußland und Finnland. - Finnisch-ugrische Forschungen 58: 162–234. Helsinki: Société Finno-Ougrienne.
Wilbur, Joshua. 2014. A grammar of Pite Saami. Berlin: Language Science Press. (Open access)
* Категорија:Језици Норвешке Категорија:Језици Шведске Категорија:Језици Финске Категорија:Језици Русије