Мала сова, сова врапчарка или мали ћук (), врста је птице која припада реду сова (-{Strigiformes}-), породици правих сова (-{Strigidae}-). Ова врста је најмања европска сова, која је једва нешто већа од чворка. Врапчарка је смеђег перја с белим тачкицама. Гнезди се у напуштеним дупљама детлића, а храни малим птицама и глодарима које лови претежно у сумрак. Мала сова је на листи строго заштићених врста птица у СрбијиПрилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива, Приступљено 12. 4. 2013.. Живе 6-7 година у дивљини, а у заточеништву и дуже.
Опис врсте Мала сова је покривена меким перјем које је на леђима тамне боје док је на стомаку са бело тамним пјегама. На глави има велике жуте очи и кљун. Има кратке ноге и реп дуг неколико центиметара. Женке су нешто веће од мужјака, дужине тела 17,4 до 19 -{cm}- и могу бити тешке од 67-77 грама, док су мужјаци велики 15,2 до 17 -{cm}- и тешки 50-65 грама.
Начин живота Исхрана Лови ноћу и дању. Мали ћукови углавном се хране глодарима: пацовима, леминзима и мишевима. Лови и мање птице, гуштере, шишмише, рибе и пчеле. Кад је зима, једе чак и друге ћукове.
Размножавање Женка у гнездо дрвета снесе 4-7 јаја величине 25x10 -{mm}- у априлу или мају и на њима лежи четири недеље. Касније се излегу птићи дуги неколико центиметара који након неколико дана имају црнкасто перје.
Распрострањеност Мале сове су распрострањене на територији Средње северни Европе и Сибира. Најчешћи су у тајгама, па имају способност да могу издржати велике хладноће. Углавном живи у црногоричним шумама и у планинама. Такође је распрострањена у Скандинавији и на Алпама.
Галерија
Види још Сова Мала ушара Списак заштићених врста птица у Србији
Референце
Спољашње везе
Категорија:Glaucidium Категорија:Птице Србије Категорија:Птице описане 1758. године