Гвидо Тартаља (Загреб, 25. јануар 1899 — Београд, 29. децембар 1984) био је српски књижевник, песник, преводилац.Жељко Ђурић, Гвидо Тартаља и италијанска књижевност, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 2003, вол. 51, бр. 1-2, pp. 171–179. Познат је по књигама за децу, често називан „Змајем савремене српске књижевности за децу”.Времеплов, 29. децембар 2009. Објавио је преко тридесет књига, међу којима су „Песма и град”, „Лирика”, „Зачарани круг”, „Срмена у граду птица”, затим песме за децу „Оживела цртанка”, „Шта месеци причају”, „Од облака до маслачка”, „Дедин шешир и ветар” и друге.

Део његове заоставштине налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, у оквиру породичне Збирке породице Тартаља.

Биографија Рођен је 25. јануара 1899. године у Загребу, у уваженој и старој грофовској породици Тартаља (хрв. -{Tartaglia}-, од : муцати, тепати), једној од последњих породица са том титулом на Балкану.Tartaglia, Siniša "Obitelj Tartaglia i Split, neraskidive veze : 1150-2010", Književni krug, Split, 2011 Изворно породично презиме забележено у 15. веку било је Јаковлић, потом промењено у Тарталић, а напослетку у Тартаља. Титулу грофова породици је доделио млетачки дужд 1444. године.

Основну и средњу школу Гвидо је завршио у Сплиту, а након положене велике матуре 1916. године радио је као хемичар асистент у једној фабрици.Хронологија живота и рада Гвида Тартаље (саставио Драган Лакићевић), стране 141-145, у књизи Гвидо Тартаља „Приредба“, 2011. Дошао је 1920. године у Београд на студије права и дипломирао је на Правном факултету Београдског универзитета 1923. године.

Књижевношћу је почео да се бави 1917. године. Сарађивао је у великом броју књижевних и других публикација. Током 1921. године сарађивао је у Српском књижевном гласнику и „Мисли“. У периоду између 1920. и 1930. године Гвидо Тартаља је пратио збивања у савременој италијанској књижевности и објавио је велики број прилога, превода и приказа. По сопственим речима на њега су имали утицаја Владимир Назор као лирски песник и Јован Јовановић Змај као дечји песник, а извесног утицаја је имао и Тин Ујевић кога је слушао 1919. у Сплиту како чита своје песме.текст „Гвидо Тартаља“, стране 356-359 у књизи Драгослав Адамовић: „Разговори са савременицима: ко је на вас пресудно утицао и зашто?“, Београд, 1982.

Од завршетка Првог светског рата скрасио се у Београду. Као Србин католик славио је католички Божић."Правда", Београд 25. децембар 1935. Био је запослен пре Другог светског рата у Народној банци у Београду."Правда", Београд 19. новембар 1933. По завршетку Другог светског рата посветио се сав култури и радио у издавачком предузећу Просвета, где је као уредник приређивао дела Иве Ћипика, Змајеве песме, путописе Мике Аласа итд. Његова књига „Колико је тежак сан“ била је школска лектира и имала је највише издања и тираж од преко 150 хиљада примерака. Тартаља спада у ред оних наших књижевника који искрено воле децу, разумеју дечју душу и дају своје драгоцене прилоге нашој младој послератној дечјој литератури."Правда", Београд 18. децембар 1932. Био је изузетно плодан и свестран дечји писац који је не само писао књиге, већ свакодневно објављивао литерарне написе у новинама. Давао је пре свега у београдској "Правди" песме и забавне прилоге (попут ребуса), изводио радио-журнале за децу"Време", Београд 9. октобар 1933. на Радио Београду, отварао изложбе дечјих и деце сликара и друго. Добио је 1960. награду „Младо поколење“ за животно књижевно дело намењено деци. Добитник је Повеље Змајевих дечјих игара 1978. године.

Током 15. и 17. фебруара 1980. био је гост Другог програма Радио Београда у емисији коју је водио Милош Јевтић.аудио снимци емисија у Каталогу: ,

Његов рођени брат био је сликар Марино Тартаља, а син професор књижевности Иво Тартаља.

Збирка породице Тартаља

мини|200пиксел|Писма која је Црњански слао Тартаљи, изложена на Сајму књига у Новом Саду 2019. године; део збирке у „Адлигату” Велики део заоставштине Гвида Тартаље налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, у оквиру породичне Збирке породице Тартаља. Збирку је формирао његов син, Иво Тартаља, који је током година у неколико наврата Удружењу поклањао разне породичне предмете, рукописе, књиге и друга културна добра, данас изложена у оквиру Музеја српске књижевности на Бањици.

Библиографија

Посебна издања: Na raskrsnici, pesme, izd. „Raskrsnica“, Split, 1919. Песма и град, изд. „Раскрсница“, Београд, 1923. Лирика, с предговором Јована Дучића, изд. „Вук“, Београд, 1924. Зачарани круг, поема, изд. „Вук“, Београд, 1924. Саблазан са духовима, приче, изд. „Геца Кон“, Београд, 1931. Дечја књижевност, чланци, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1934. Поема о прузи, циклус песама, изд. „Ново поколење“, Београд, 1946. Песме, изд. „Просвета“, Београд, 1952. Пред-ратне песме, изд. „Плато“, Београд, 2013.

Књижевност за децу: Срмена у граду птица, изд. С. Б. Цвијановић, Београд, 1927. Царство мале Срмене, песме, изд. С. Б. Цвијановић, Београд, 1929. , II изд. 1937. Чобанска фрула, песме, изд. „Скерлић“, Београд, 1933. ; II изд. 1934; III изд. 1937. Весели другари, приче и песме, изд. „Скерлић“, Београд, 1934. Шарена књига, са М. Матовићем и П. Богдановићем, изд. „Скерлић“, Београд, 1934. Шкољке, приче, изд. Џелебџић, Београд, 1935. Младо дрво, приче и песме, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1936. Варјача, царев доглавник, прича, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1936. Мали глумци, монолози, дијалози, рецитације, позоришне сцене, хорске песме, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1938. Наша позорница, монолози, диалози, позоришне сцене, хорске песме, изд. Ј. Џелебџић, Београд, 1941. Оживела цртанка, поема, изд. „Просвета“, Београд, 1946. Приче о радним бригадама, стихови, изд. „Просвета“, Београд, 1948. Naše more, poema, izd. „Prosveta“, Beograd, 1948. Наше море, поема, изд. „Просвета“, Београд, 1948. Шта месеци причају, стихови, изд. „Ново поколење“, Београд, 1949. Загонетке, стихови, изд. „Дечја књига“, Београд, 1953. Дечји пријатељи, песме, изд. „Народна књига“, Београд, 1953. Прве трешње, песме за малу децу, изд. „Дечја књига“, Београд, 1954. Колачићи, песме за малу децу, изд. „Дечја књига“, Београд, 1957. Весела зоологија, песме, изд. „Просвета“, Београд, 1957. Врабац у забавишту, песме за малу децу, изд. „Народна књига“, Цетиње, 1958. У шетњи, песме, изд. „Свјетлост“, Сарајево, 1959. Дедин шешир и ветар, песме, изд. „Просвета“, Београд, 1960. Мој брат близанац и ја, песме, изд. „Графички завод“, Титоград, 1964. Гусарска дружина, циклус песама, изд. „Младо поколење“, Београд, 1964. Од облака до маслачка, песме, изд. „Просвета“, Београд, 1965. Животиње - наши пратиоци, изд. „Вук Караџић“, Београд, 1965. Колико је тежак сан, песме, изд. „Младо поколење“, Београд, 1967. Од куће до школе, песме, изд. „Интерпрес“, 1968. Две приче, песме, изд. „Борба“, библиотека „Жар-птица“, 1968. Први лет, песме, изд. „Графос“, 1973. Опет је ту пролеће, изд. „Вук Караџић“, 1974. Фи-фо-фу, мале сцене, изд. „Дечје новине“, Београд, 1974. Сјатиле се песме, избор и поговор Душан Радовић, изд. „Српска књижевна задруга“, Београд, 1974. Мој часовник није као други, песме, са поговором Милована Данојлића, изд. „БИГЗ“, Београд, 1976. И ово и оно, песме, избор Невзета Османбеговић, изд. „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1976. I ovo i ono, pesme, izbor Nevzeta Osmanbegović, izd. „Veselin Masleša“, Sarajevo, 1976. Koliko je težak san, izd. „Veselin Masleša“, Сарајево, 1976. Колико је тежак сан / Дедин шешир и ветар, изд. „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1976. Мале песме, сликовница, изд. „Завод за уџбенике“, Београд, 1979. Тајанствено перо, изд. „Нолит“, Београд, 1980. Mačji kašelj in živali, prev. Miha Mate, izd. „Mladinska knjiga“, Ljubljana, 1980. С оне стране дуге, изд. „Нолит“ - „Просвета“ - „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд, 1980. Mi rešavamo zagonetke, izd. „Delta press“, Beograd, 1981. Снови и играчке, приредио Владимир Миларић, Нови Сад, 1980. ; 1982. Mama žaba in žabčki, prev. Ivan Minati, izd. „Mladinska kniga“, Ljubljana, 1983. Vesela zoologija / stara i nova, sa pogovorom Slobodana Stanišića, izd. „Delta press“, 1985. S one strane duge, izd. „Nolit“, Beograd, 1986. Seholsincs állattan, na mađarskom jeziku, izd. „Forum“, 1988. Колико је тежак сан / Дедин шешир и ветар, изд. „Другари“, Сарајево, 1989. Svetilka kraj moreto, prev. Hristo Popov, Sofija 1990. Весела зоологија, 1 - 6, изд. „Интерпрес“, Београд, 1997. Цветови и гусари, приредио Драган Лакићевић, изд. „Bookland“, Београд, 2007. Приредба, мале сцене и рецитације за децу, изд. „Bookland“, Београд, 2011. Весела зоологија, изд. „Креативни центар“, 2013. Насмејана лица, изд. „Пчелица“, Чачак, 2013. Необични дечак Миша, Мој издавач, Београд, 2015. Дечија позорница, Мој издавач. Београд, 2015.

Избор критика

Пржић, Илија, Једна интимна књига: Гвидо Тартаља, Песма и град, Београд 1923. Препород, 1923, бр. 267. Алексић, Драган – Гвидо Тартаља: Песма и град, Slobodna tribuna, 7. XII 1924. Дучић, Јован, Предговор у књизи: Гвидо Тартаља, Лирика, Београд, 1924. Хамза Хумо, Лирика Гвида Тартаље, Мисао 1924. Станислав Винавер /bez naslova/ Време, 31.VII 1924. Кашанин, Милан /М.К./ Гвидо Тартаља Лирика, Српски књижевни гласник, 1.IX 1924. Цуцић, Сима / Срмена у граду птица, Српско Косово, 1927. Јаша М. Продановић, Срмена у граду птица, Српски књижевни гласник, књ. XX, бр.4, 16. фебруар 1927. Младен Лесковац, Срмена у граду птица, Летопис Матице српске, књ. 311, св.1-2, 1927. Борисав Михајловић, Гвидо Тартаља Песме, издање Просвете , 1952. Др Слободан Поповић/ Лирске интроспекције и емоције Гвида Тартаље, Књижевност, 1954 бр. 7-8, pp. 136 136-145. Никола Дреновац, Ретко успело дело за децу, Борба, 30, VI, 1964. Слободан Марковић/ Један врло тихи човек, Борба, 31. мај 1969. pp. 9. Слободан Ж. Марковић, Гвидо Тартаља – Разноврсност поетског света, Записи о књижевности за децу, 1971. Бранко В. Радичевић, Повратак Гвида Тартаље, Гвидо Тартаља, Опет је ту пролеће, (поговор) Београд, 1974. Воја Марјановић, Песничка повеља, Борба, 21. XII 1974. Драгутин Огњановић, Мозаик Тартаљиних слика, Повеља октобра, 1975, 1 Mileva Čičulić, Sud kritike o stvaralaštvu za decu Gvida Tartalje, Stav, Kikinda, 1976, br. 2, pp. 49–64 Милован Данојлић, Песме за најмлађу децу, Гвидо Тартаља, Мој часовник није као други, поговор, Београд, 1977. Slobodan Stanišić, Dugovečnost knjige, Gvido Tartalja, Vesela zoologija – stara i nova -, pogovor, Beograd, 1985. Жељко Ђурић, Гвидо Тартаља и италијанска књижевност, Зборник матице српске за књижевност и језик (2003, св.1-2, pp. 171–179. Драган Лакићевић, Песничко царство, Гвидо Тартаља, Цветови и гусари, поговор, Београд, 2007.

Галерија

Референце

Литература

Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929. др Драшко Ређеп, Енциклопедија Југославије, ЈЛЗ Загреб 1971. том pp. 8 320.

Спољашње везе Ризница српска - Гвидо Тартаља Предраг Спасојевић: Гвидо Тартаља

Категорија:Рођени 1899. Категорија:Умрли 1984. Категорија:Загрепчани Категорија:Срби католици Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци