Дабрица

Дабрица је насељено мјесто у општини Берковићи, у регији Источна Херцеговина, унутар ентитета Република Српска, у Босни и Херцеговини. Насеље географски припада сјеверозападном дијелу општине Берковићи

Након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године, за разлику од многих околних насеља која су подјељена међуентитетском линијом, бивше предратно насеље Дабрица је у потпуности издвојено из састава општине Столац и интегрисано у састав новоформиране општине Берковићи у Републици Српској.„Расподјела насеља и измјене граница општина: Берковићи”, статистика.ба.

Географија Насеље обухвата укупну површину од 48,79 км², што га чини једним од просторно највећих сеоских атара у општини Берковићи. Подручје Дабрице карактерише специфична супмедитеранска клима са врућим, сувим љетима и изразитом хидрографском оскудицом током љетних мјесеци, због чега локално становништво користи каптаже и чатрње. По тлу преовладава сиромашна пашњачка заједница погодна за узгој ситне стоке (оваца и коза), те мање увале плодне црвенице у којима се традиционално узгаја дуван, воће и ране пољопривредне културе. Налази се на 413-680 метара надморске висине површине 4,86. Дабрица је удаљена око 25 км од општинског центра у Берковићима. Сједиште је мјесне заједнице Дабрица. Разбијеног је типа, а засеоци су: Брачићи, Бријег, Дабрица, Коритник, Маричин гај и Миљановица. Смјештено је сјеверозападно од Дабарског поља, између планина Сњежница и Хргуд и кањона ријеке Радимље. Атар је богат изворима. На подручју села постоје налазишта боксита.

Историја На неколико локалитета на подручју Дабрице пронађени су остаци праисторијске и античке керамике, као и римски царски новац, међу којим и новац из доба Марка Аурелија (II вијек нове ере), што свједочи о раном континуитету живота на овом простору. Локалитет Коштун (Коштур), на коме се налазе праисторијска градина и касноантичко утврђење из византијског периода (VI вијек), проглашен је 2004. године националним спомеником Босне и Херцеговине одлуком Комисије за очување националних споменика.„Национални споменици у БиХ — Стари град Коштун у Дабрици”, Комисија за очување националних споменика БиХ. Средњовјековне некрополе са стећцима сачуване су у засеоцима Дабрица (168 стећака), Бријег (21) и Коритник (14).

Културно-историјско насљеђе Дабрица посједује изузетно богато археолошко и историјско насљеђе које свједочи о континуитету живота од античких времена до средњег вијека:

Стари град Коштун (Каштел) На планинском узвишењу изнад Дабрице налазе се остаци монументалног касноантичког/раносредовјековног утврђења Стари град Коштун (у народу познат и као Каштел). Ова тврђава, грађена техником мегалитских сувозида са кулама, потиче из византијског периода (6. вијек, вријеме владавине цара Јустинијана I). Служила је као војни контролни пункт за надзор саобраћајних праваца кроз Херцеговину. Комисија за очување националних споменика БиХ прогласила је археолошко подручје — Стари град Коштун у Дабрици националним спомеником Босне и Херцеговине.„Национални споменици у БиХ — Стари град Коштун у Дабрици”, Комисија за очување националних споменика БиХ.

Послијератни период и повратак Током ратних дејстава у БиХ деведесетих година, Дабрица је претрпјела огромна разарања, а већи дио становништва се био раселио и избјегао. Већ почетком 2000-их година, Дабрица је постала један од најуспјешнијих примјера руралног повратка расељених лица у Источној Херцеговини, гдје су и српске и бошњачке породице заједно радиле на обнови кућа.„У селу Дабрица све више повратника”, Званична страница Општине Берковићи. Кроз међународне донације и залагање локалне самоуправе извршена је електрификација села, те дјелимична санација локалних путева.

Вјерски и културни објекти Џамија Сефер-аге Беговића, грађена 1610-1611, и гробље Околиште из турског периода поред ње, проглашени су 2003. националним спомеником Босне и Херцеговине. На подручју села постоје и муслиманска гробља Харем поље и Бријег-Зеница. Црква Рођења Пресвете Богородице у засеоку Дабрица саграђена је 1970. године. Код цркве се за Петровдан одржава народни сабор. Православна гробља су: Црквине у засеоку Дабрица, Селиште и Барино гробље у Брачићима, Уметаљка, Михића гробље и Здрацина у Коритнику. Католичка гробља су Бориште, са капелом, и Папчево гробље.

Основна четворогодишња школа отворена је 1932, а 2016. радила је као подручно одјељење Основне школе "Његош", Берковићи.

Становништво У дефтеру из 1475/1477. помиње се село Дабрица, са 37 домаћинстава и хришћанским становништвом. У њему су зими боравили власи из катуна Доброја Рајковића. Помиње се и село Брачићи, данашњи заселак Дабрице, такође са хришћанским становништвом. Село је 1879. имало 84 домаћинства и 566 становника (247 православаца, 212 муслимана и 107 католика); 1910. - 994 становника; 1921. - 1.045; 1948. - 853; 1971. - 842; 1991. - 475; 2013. - 38 домаћинстава и 112 становника (79 Срба и 33 Бошњака). Породице Буквић, Михић, Медан, Муратовић славе Јовањдан; Вуковић - Илиндан; Вукосав, Ивковић, Смиљанић - Никољдан; Гордић - Мратиндан; Ђурица - Трифундан; Ивеља, Хербез - Аранђеловдан; Јелачић - Светог Климента; Пудар, Радишић - Ђурђевдан. Бројније бошњачке породице које су живјеле у селу су: Бајгорић, Беговић, Жугор, Зукановић, Кларић, Маце, Медар и Мравић, а хрватске: Марјановић, Папац и Превишић. Из Дабрице је Славко Гордић, доктор књижевности.

Привреда Прије Другог свјетског рата у Дабрици се експлоатисао боксит (руда из које се добија алуминијум).Рудник је отворен 1938. године. Године 1972. „ОУР Бокситни рудници Столац“ почињу са експлоатацијом боксита са свега неколико радника, а до 1992. и посљедњег рата та се фирма развија у једног од носилаца привредног живота у општини Столац, а нарочито у Дабрици. Стална радна мјеста, солидна примања, отварање амбуланте, асфалтирање пута доводи до престанка миграције становника из Дабрице у околне градове која је нарочито била изражена у годинама послије Другог свјетског рата. Рудник је престао са радом 1992. године Након тога, на мјесту ископавања формирано је вјештачко језеро. Највише становништва радило је у руднику. Послије рата 1992-1995. мјештани се углавном баве пољопривредом. Село је добило електричну енергију 1971, а телефонске прикључке 2005. године.

Референце

Види још Општина Берковићи Источна Херцеговина

Категорија:Насељена места у Берковићима Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини