Виктор Орбан (; Стони Београд, 31. мај 1963) мађарски је политичар. Од 2010. до 2026. обављао је функцију председника Владе Мађарске, коју је претходно држао од 1998. до 2002. Такође је од 1993. председник странке Фидес, с кратком паузом између 2000. и 2003.
Орбанова друга влада спровела је велике уставне и правне реформе у Мађарској. Позиционирао се као чврст заговорник суверенизма, у неколико наврата је долазио у сукоб са Европском унијом. Током свог мандата, посебно је ојачао односе између Мађарске и Русије.
Противи се илегалној миграцији. Његова влада је, као одговор на европску мигрантску кризу, изградила жичану ограду на граници између Мађарске и Србије. Мађарски грађани су на референдуму одбацили план Европске уније о мигрантским квотама, који би омогућио распоређивање избеглица на територији земаља чланица.
Због свог умереног евроскептицизма, популистичке реторике и пропагирање концепта илибералне демократије, Орбан је постао један од најутицајнијих лидера у Европској унији.
Детињство и младост Рођен је 31. маја 1963. године у Стоном Београду. Дипломирао је право 1987. године на Универзитету у Будимпешти, а неко време је студирао и на Универзитету у Оксфорду. Иако протестант, познат је по свом добром односу са вођама свих већих религија у Мађарској.
Политичка каријера Један је од оснивача странке Фидес (што је скраћеница за Алијансу младих демократа), које је основана 30. марта 1988 године. Постао је познат по говору који је одржао 1989. године на тргу Хероја у Будимпешти на коме је тражио одржавање слободних избора и одлазак совјетских трупа из Мађарске.
мини|десно|Орбан и Габор Фодор, 1993. године. Од 1990. године постаје посланик у Мађарском парламенту и председник Фидеса, који из либералне претвара у конзервативну партију. У октобру 2002. године Орбан постаје потпредседник Европске народне партије (ЕПП, ).
Прва влада (1998—2002)
Фидес побеђује на изборима 1998. године и осваја 42% гласова, и улази у коалицију са Мађарским демократским форумом, обећавајући измене здравственог система као противмеру програму штедње који је спроводила бивша влада Социјалистичке партије и Алијанса слободних демократа. Са 35 година, Виктор Орбан постаје други најмлађи премијер Мађарске.
Орбанова економска политика огледала се у смањењу пореза и социјалног осигурања, што је смањило инфлацију и незапосленост. Влада је најавила намеру да настави са програмом социјалистичко-либералне владе којим би се БДП повећао за 4,5%. Бивша влада је скоро завршила цео програм приватизације друштвених предузећа и створила нови пензиони фонд. мини|лево|Орбан и амерички председник Џорџ Буш, 2001. године. Нова влада је одмах покренула радикалне реформе државне администрације, реорганизовала министарства и створила супер-министарство економије. Према немачком моделу, Орбан је ојачао кабинет премијера, и именовао министра који би пратио рад кабинета премијера. мини|десно|Орбан 2010, након формирања његовог другог кабинета. Мађарска, заједно са Пољском и Чешком, постаје чланица НАТО-а 1999. године. Мађарска је одмах морала да учествује у операцијама НАТО-а против суседне Југославије.
Економски успех прве Орбанове владе, огледао се у смањењу инфлације од 15% 1998. године на 3,8% 2001. године. Такође у то време постојали су реални изгледи да Мађарска постане и чланице Еврозоне 2009. године. Међутим, преговори око уласка Мађарске у Европску унију успорени су у јесен 1999. године када је ЕУ одлучила да прими још шест држава.
Многобројни политички скандали током 2001. године довели су до распада коалиције. Скандал око примања мита у фебруару довео је до подизања оптужница против Независне странке закупаца (FKGP). Ова афера довела је до смењивања Јожефа Торгиања и са места председника ФКГП-а и министра пољопривреде.
Ниво подршке политичким партијама почео је да стагнира, чак и за време парламентарних избора 2002. године Фидес и њихов највећи противник Социјалистичка партија, били су раме уз раме, готово целе године, обе странке имале су око 26% гласова подршке. Према Галуповом истраживању из септембра 2001. године. Фидес би добио подршку 33% гласача, Социјалисти 28%, а остале опозиционе партије свака по 3%. Међутим, ФКГП, је спао са 14% у 1998. години на 1% у 2001. године. Након што су социјалисти изабрали Петера Међешија, за свог кандидата за премијера, опозиционе партије добиле су већу подршку.
Мађарска је привукла пажњу страних медија због доношења закона по коме су преко три милиона грађана мађарске националности који живе у суседним земљама (Румунија, Словачка, Србија, Хрватска, Словенија и Украјина) добили двојно држављанство, чиме су такође и добили право на бенефиције у здравство, образовању и запошљавању у матичној земљи. Тиме је Орбанова влада покушала да санира по Мађарску штетне ефекте Тријанонског уговора из 1920. године.
Избори 2002. године били су проглашени за најважније у Мађарској. Орбанова коалиција изгубила је од опозиционе Социјалистичке партије и њених савезника либералне Алијансе слободних демократа. Излазност је била рекордних 73,5%.
Осим ове три партије у парламент је ушао само још Мађарски демократски форум, док су Орбанови коалициони партнери, популистичке Независна партија закупаца и Мађарска партија правде и живота остале без заступника у парламенту.
Опозиција 2002—2010.
На парламентарним изборима 2006. године Орбан је такође био кандидат партије Фидес, али обзиром да је Фидес поражен и на овим изборима, Орбанова политичка будућност била је доведена у питање. На изборима за Европски парламент 2009. године Фидес на челу са Орбаном односи убедљиву победу са освојених 56,36% или 14 од укупно 22 места које има Мађарска. Овакав резултат је претпостављао и убедљиву победу на изборима за мађарски парламент 2010. године на којима партија Фидес у првом кругу осваја 206 места, укључујући и свих 119 појединачних места. После другог круга освојили су укупно 263 од укупно 386 места у парламенту.
Нова Орбанова влада одмах је наставила са радом на доношењу закона о двојном држављанству, у чему им је највећи противник била словачка влада на челу са бившим премијером Робертом Фицом.
Међутим Словачки парламент одобрио је закон у мају 2010, али са одредбом да сваки грађанин Словачке који узме држављанство неке друге земље губи право на словачко држављанство.
Друга влада (2010—2026)
Већина коју је Орбан Фидес освојио на изборима 2010. обезбедила му је довољан број гласова у парламенту за промену устава. Сходно томе, уставним изменама, у мађарски устав унет је члан који афирмише традиционалан брак.Kontroverzni Ustav stupio na snagu: Mađarska, Bog i brak Блиц, 1. 1. 2012, Приступљено 4. 12. 2016. Током свог другог мандата, Орбанова влада доноси многе нове законе, укључујући и контроверзну реформу изборног система којом је смањен број посланика у парламенту са 386 на 199.Mađarska usvojila sporne promene ustava Вести.рс 12. 3. 2013. Приступљено 4. 12. 2016. мини|лево|Орбан на састанку са руским председником, Владимиром Путином, 2014. године, Кремљ. Други Орбанов мандат обележио је сукоб са Европском унијом, и честе Орбанове изјаве у којима осуђује идеју федералне европе. Орбан се позиционирао као пропонент јаке националне државе, очувања Хришћанске културе и традиционалних вредности, истовремено се противећи Нео-Либерализму у економији.
Орбанове монетарне мере имале су за циљ већу независност Мађарске од Европске централне банке (ЕЦБ) али и смањивање јавног дуга, који се драстично повећао у периоду између 2009. и 2012.
Орбанова влада увела је пропорционални порез на лични доходак, са пореском стопом од 16%.
На Мађарским парламентарним изборима 2014. Орбанов Фидес освојио је апсолутну већину, захваљујући измењеном изборном систему, чиме је Фидесу припало 133 од укупно 199 места у мађарском парламенту. Иако је Фидесу припало више места у парламенту у поређењу са изборима из 2010, Фидес је 2014. освојио 44,54% гласова, док је 2010. освојио 52,73%.Na izborima u Mađarskoj pobedila partija premijera Orbana Блиц, 6. 4. 2014. Приступљено 4. 12. 2016. Током свог другог мандата, Орбан је на мети критичара због идеје илибералне демократије коју заговара, а коју његови опоненти, како у земљи тако у иностранству карактеришу као покушај ауторитарне владавине.
На парламентарним изборима 2018. Фидес је поново освојио већину у парламенту. Фидес је освојио 49,27% гласова бирача и задржао исти број места у Мађарском парламенту.ORBANOV TREĆI MANDAT Vladajuća partija osvojila polovinu glasova na izborima u Mađarskoj Блиц, 8.4.2018, приступљено, 21.11.2018.
Одговор на мигрантску кризу
Након ескалације Европске мигрантске кризе 2015. године, Орбан постаје један од најгласнијих критичара европске политике према мигрантима и имиграционе политике немачке канцеларке Ангеле Меркел. У својим изјава и јавним наступима, Орбан често наводи потребу очувања националних граница, као и своје противљење неконтролисаној миграцији. Орбан се истовремено залаже за очување мађарског националног идентитета. Орбанова влада наложила је изградњу жичане ограде на граници Мађарске и Србије, са циљем заустављања прилива илегалним имиграната који су преко Балканске руте (Грчка, Македонија, Србија) улазили у Мађарску, на свом путу ка Немачкој и осталим земљама западне Европе.Orban: Zid iznuđen potez, nije uperen protiv Srbije Блиц, 1. 7. 2015. Приступљено 4. 12. 2016. мини|десно|Орбан на самиту земаља Вишеградске групе и Јужне Кореје у Прагу, 2015. године.
Односи са Русијом
Током свог другог мандата, Орбан постаје један од главних савезника руског председника Владимира Путина унутар Европске уније. Економски односи Мађарске и Русије у сталном су успону, а Орбан и Путин састали су се неколико пута, што је довело до протеста у Будимпешти.Thousands protest in Hungary against pro-Putin policy of Viktor Orban Фајненшал Тајмс Орбан такође заговара укидање санкција које је Европска унија увела Русији због кризе у Украјини, а један је од главних пропонената изградње гасовода Јужни ток чији је један крак требало да пролази кроз Мађарску.ORBAN POTVRĐUJE REŠENOST DA SE S RUSIJOM GRADI JUŽNI TOK Балкан Магазин, 5. 11. 2014. Приступљено 4. 12. 2016. Ипак, Орбан је путем билатералних споразума са Русијом обезбедио снабдевање руским гасом, које је од виталног значаја за Мађарску, будући да та земља већину својих потреба за природним гасом задовољава увозом из Русије.
Почетком 2014. године, Орбан је са руским председником уговорио значајно проширење мађарске нуклеарне електране Пакш.Putin i Orban dogovorili proširenje mađarske nuklearke Pakš Блиц, 14. 1. 2014. Приступљено 4. 12. 2016.
Односи са Србијом
У односима са Србијом, Орбан подржава европске интеграције Србије, а током последњих неколико година, Србија и Мађарска бележе изузетно добре међусуседске односе.Vučić i Orban danas u Subotici: Mađarska je pravi prijatelj Srbije Блиц, 13. 4. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.
Орбан се у Нишу састао са српским премијером Александром Вучићем где је одржан заједнички састанак две владе.Orban: Niš je pogodan da u njemu Mađari izraze poštovanje prema Srbima Јужне Вести, 21. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016.Vučić i Orban prošetali centrom Niša B92, 20. 11. 2016. Приступљено 4. 12. 2016. Орбан је подржао настојања Србије да се придружи Европској унији, али и најавио могућност мађарских инвестиција у Србији. Двојица премијера разговарали су о заједничкој енергетској политици две државе као и о мигрантској кризи.VUČIĆ I ORBAN U NIŠU Odnosi odlični, Mađarska ima kapital i hoće da uloži u Srbiju Блиц 21. 11. 2016, Приступљено 4. 12. 2016.
Референдум о мигрантским квотама
Орбан је 24. фебруара 2016. објавио да ће Мађарска влада иницирати одржавање референдума о прихватању обавезних мигрантских квота за размештање миграната које је прописала Европска унија. Неслагање Орбанове владе са мигрантском политиком Брисела нагнало је Орбана да одбаци мигрантске квоте. Орбан је рекао да ће влада позвати грађане да гласају против мера ЕУ на референдуму.