мини|250x250п|Сареско језеро алт=Завојско језеро|мини Урниско језеро, такође и урвинско језеро, је тип језера које настаје при јачим земљотресима или под утицајем човека, када долази до клижења велике масе земље, које притом прегради речни ток. Вода нема куд да отиче па се ујезерава. Таква језера су се формирала на Сави 1737. и на Западној Морави код Овчара 1896. године. Најпознатије језеро овог типа на свету је Сареско које се налази у долини реке Мургаб на Памиру и настало је између 8. и 9. фебруара 1911. године након катастрофалног земљотреса и урниса.
Урвинска језера у Србији
Завојско језеро
Најпознатија урвинска катастрофа у Србији у 20. веку, која је за резултат имала формирање језера, десила се у долини реке Височице, десној притоци Нишаве. Крајем фебруара 1963. године са Мртвачког брда склизнуо је земљано-стеновити материјал запремине од око 1,5 милиона m3 и преградио долину Височице на 568 m н.в. Природна земљана брана од склизнутог материјала брзо је достигла висину од 35 m, док је њена дужина у правцу речног тога износила око 550 m. Она је била узрок ујезеравању и издизању нивоа речне воде па је врло брзо потопљено село Завој, које се налазило 3 km узводно од места преграђивања долине Височице. Језеро је добило име по овом потопљеном селу - „Завојско”. Завојско језеро је данас вештачко језеро. Брана је ојачана и надзидана људском руком, прокопан је тунел који одводи воду од језера до Пирота, чиме су створени услови да проради мања хидроцентрала.
Јовачка језера
У ноћи између 17. и 18. фебруара 1977. године на територији Општине Владичин Хан десила се једна од највећих природних катастрофа у некадашњој Југославији. Са околних планина вулканског порекла Грот (1327 m) и Облик (1310 m), кренула је клизна маса од 150 милиона m3, довољна да испуни 65.000 олимпијских базена или 150 фудбалских стадиона. Клизиште је захватило село Јовац и део суседне Островице. Клизиште је трајало неколико дана и збрисало је са лица земље 11 од укупно 16 тадашњих махала. Ова катастрофа је резултирала стварањем 6 језера. Највеће је Јовачко језеро, док су мања Жилевје, Русимово, Црквено, Мало и Живково језеро. Јовачка језера су, због своје реткости по начину настанка, уврштена у Инвентар геонаслеђа Србије, као значајни хидролошки објекти националног нивоа вредности. Због свог значаја, децембра 2014. године, одлуком Скупштине општине Владичин Хан стављена су под заштиту, као Споменик природе II и III степена. Црквено језеро је типичан пример урвинског језера.
Види још Клизиште у Јовцу 1977. Земљотрес Језеро Клизиште
Литература
Дукић, Д. и Гавриловић Љ. (2006): Хидрологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Референце
Категорија:Типови језера