Српска рамонда, колачић или цвет феникс () је ендемска биљка централног Балкана из породице -{Gesneriaceae}-. Биљку је открио Јосиф Панчић 1874. године на обронцима планине Ртањ изнад Сокобање. -{Ramonda serbica}- је остатак суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци -{Ramonda nathaliae}- и сматра се да се од ње полиплоидијом одвојила током терцијара у самосталну врсту.Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. & Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515.
Опис биљке мини|210п|лево|-{Ramonda serbica}- — цртеж објављен 1918. године у енглеском ботаничком часопису „-{Curtis's Botanical Magazine}-” Ово је вишегодишња, зимзелена, зељаста биљка.
Листови су јој скупљени у приземну розету, ромбични до елиптично-ромбични. По ободу су неправилно и крупно назубљени.
Цветна дршка је без листова, висока је до 15 cm и на њој се налази 1—3 цветова, а код старијих примерака до 6 цветова. Цветови су смештени у вршној разређеној цвасти. Крунични листићи код цветова су бледо љубичасте боје са жутом основом. На цвету се најчешће налази 4-5 круничних листића, а ређе 3 или 6. Прашници су љубичасте боје.
Плод је чахура са пуно браонкастог семена.
Број хромозома је -{2n}- = 144.
За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода -{Ramonda}- само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе (-{Haberlea rhodopensis}- и -{Jankaea heldreichii}-).Чланак о -{Ramonda serbica}- у Блицу (28.03.2010)
Станиште и распрострањеност мини|200п|десно|Српска рамонда у Лазаревом кањону Станиште ове биљке су пукотине кречњачких стена, најчешће у заштити шумске вегетације. Живи у клисурама и нижим планинским гребенима на надморској висини од 150—1800 m. Чешће се налази у брдском и нижем планинском региону на надморским висинама од 300 до 1000 -{m}-. Насељава само северно експониране стене. -{Ramonda serbica}- са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице од којих су најзначајније -{Ceterachi-Ramondaetum serbicae}- и већи број заједница типа -{Musco-Ramondetum serbicae}-. Такође на стаништима где се преклапа са -{Ramonda nathaliae}-, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију -{Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae}-.Стевановић, В., Никетић, М., Стевановић, Б. 1987. Фитоценолошке карактеристике симпатричких ендемо-реликтних врста -{Ramonda serbica Panč.}- и -{Ramonda nathaliae Panč. et Petrov.}- Гласник Института за ботанику и Ботаничке баште Универзитета у Београду 21: 17–26.
-{Ramonda serbica}- је ендемит централног дела Балканског полуострва. Насељава следеће земље: Албанију, Бугарску, Грчку (Епир), Северну Македонију, Србију, Црну Гору. Ареал се карактерише бројним дисјункцијама од којих се издвајају две највеће. Једна у источној Србији и северозападној Бугарској и друга, већа, од Црне Горе, преко јужне Србије (Косово и Метохија), Северне
Македоније, Албаније до Грчке.
Угроженост Због неприступачности највећег дела станишта, није примећено опадање бројности популација ове биљке. Међутим приступачни делови станишта (стене поред путева) као и мале локалне популације су у великој мери смањене и на ивици су нестанка због експлоатације од стране сакупљача. Према истраживањима у источној Србији (Сићевачка клисура, Јелашничка клисура, клисуре северних падина Шар планине) бројност популације на 5 m² варира од 10-350 јединки. У узрасној структури претежно се јављају репродуктивни адулти. Млађе узрасне класе су честе у заједницама са маховинама.
Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања. Биљка је такође угрожена и уништавањем природне шумске вегетације чиме се мењају микроклиматски услови, као и изградњом хидроакумулација у кањонима.
У Србији је -{Ramonda serbica}- заштићена као природна реткост.
Галерија
Види још Наталијина рамонда
Референце
Категорија:Gesneriaceae Категорија:Хортикултура Категорија:Флора Србије Категорија:Ендемити Категорија:Ендемити у Србији