Балнеотерапија (), је метода лечења која се заснива на примени минералне воде, лековитих гасова, и блата (пелоида). Ефекти балнеотерапије се базирају, пре свега, на хемијском и минералном саставу сатојака и њиховој апсорпцији. Минералне воде су природне воде температуре преко 20 °C, које у себи садрже више од 1 -{g/l}- растворених минералних материја (силицијум, сумпор, селен, радијум итд) и имају мале количине материја са јаким физиолошким деловањем (радиоактивни радон, јод). Поред терапеутских учинака код разних болести и повреда, балнеотерапија помаже психофизичком опуштању и релаксацији њених корисника укључујући ту и промену климе, средине, дијететски режим исхране (редукциона исхрана), активни и пасивни психофизички одмор. Развој савремене технологије данас је омогућио да све већи број људи ужива у предностима балнеотерапије у својим кућама које су њени корисници опремили потребним системима и минералним водама.dr Aleksandar Dimić Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti , Приступљено 02/2016.
Историја мини|"После купања"(Вилијам-Адолф Бугро) - 19. век Благодети термалних вода човеку су одавно биле познате, а њима су се навелико служили Римљани, Грци и Египћани. Хипократ (460. п. н. е.-375. п. н. е.) први је поучавао лековите учинке морске воде и морских крајева на острву Кос, на архипелагу Додеканесос у Егејском мору.
Употреба лековите глине (пелоида) у народној медицини сеже у праисторијско доба. Најстарији докази о примени пелоида датирају из праисторије у области Каламбо водопада на граници између Замбије и Танзаније. Калцијумом богате бела глина пронађена је поред костију Хомо хабилиса (непосредног претходника Хомо сапиенса). Аутохтони народи широм света и даље користе глину за лечење многих болести. Прва забележена употреба глине у медицинске сврхе сеже до античког доба и Месопотамије 2500. п. н. е., Приступљено 08/2010.
У Египту, Клеопатра је користила пелоид да се сачува њен тен, а фараонови лекари су користили пелоид за лечење разних запаљењских процеса и као антисептик. Пелоид је откривен и као састојак у импрегнацији мумија.
Француски научник -{René Quinton}- који је проучавао морску воду 1897. дошао је до закључка да је људски организам аналоган морској води јер има једнак састав минерала. Ова истраживања он је1906. објавио у књизи "Морска вода, органски медиј", у којој је указао на хемијску сличност између крвне плазме и морске воде.
Клод Бернар је открио да се људско тело састоји од 70% воде, а заједнички са -{René Quinton}- они су проучавали састав крви, међућелијске течности и лимфе. мини|Бањско лечилиште из 1647. Балнеотерапија је била врло популарна током Ренесансе. Мишел Ејкем де Монтењ (; 28. фебруар 1533 — 13. септембар 1592), француски мислилац, моралиста, политичар и књижевник из доба Ренесансе, на пример, често је путовао и у лековитим водама лечилишта ( у Италији лечио његове проблеме са каменом у бубрегу.Histoire de la médecine, 2. édition, Masson.
Балнеотерапија своју експанзију као медицинска метода лечења почела је у 18. веку и исту наставила у 19. веку и 20. веку, све до 80 и 90 година када балнеотерапија доживљава врхунац развоја. Због бројних недостатака у лечењу тога доба и фармакомедицинских непознаница, скоро све болести без посебног третмана лечене су на исти начин, па је било доста нежељених дејстава балнеотерапије. Данас то више није случај, с обзиром на велики напредак фармакологије у 20. веку. Тренутне, индикације за примену термалних вода су много јасније. Данас, балнеотерапију не користе само болесни и старије особе, већ у балнеотерапију све више примењују и млађе особе и спортисти који ову врсту терапије користе за опоравак организма, одмор, и очување здравља.
Механизми балнеотерапије {| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5" | style="text-align: left;" | Није потребно да сте болесни или да сте стари да би ишли у бању. Свакодневни живот нас толико окупира и исцрпљује, што доводи до сталног стреса. Зато се саветује најмање једном годишње да балнеотерапијом ослободимо наше тело напетости и побољшамо наше здравље., Приступљено 08/2010. |} Балнеотерапија представља комплекс надражаја организма болесника природним факторима. Одговор организма је реактивни процес који он испољава у фазама. Реактивни процес у организму након балнеотерапије, се не завршава на ефекторном апарату, већ продужава своје трајање након завршетка деловања природног фактора, у који се сукцесивно укључују поједини функционални системи организма, до ћелијског и молекуларног нивоа. Овај сложени комплекс реакција организма започиње након примарног контакта балнеофактора са нервним и другим ћелијским структурама у ткивима и органима на површини организма. У ћелијама ових органа се одвијају локални биохемијски процеси који претварају енергију природних фактора у нервни процес. Ова реакција може бити позитивна и негативна, што зависи од односа између реактивних способности организма са једне и физичко-хемијских својстава и дозе примењеног природног фактора.
Балнеотерапијска доза Балнеотерапијска доза је детерминисана следећим факторима: интензитетом надражаја; температуром купке, интензитетом механичког дејства и концентрацијом минералних елемената растворених у води, трајањем процедуре; хладне купке се примењују неколико минута, док је интервал за топле купке веома променљив и креће се од 15-60 минута и површином тела; која углавном зависи од стања кардиоваскуларног система, при чему се могу применити делимичне, половинске, трочетвртинске и целе купке.
Балнеотерапија у етапама Балнеотерапија код реуматских болести, а посебно у њиховој запаљенској фази, спроводи се поступно кроз следеће етапе (фазе):
Фаза поштеде; траје првих неколико дана лечења (1-5 дана), када су све процедуре краћег трајања и слабијег интензитета, односно балнеотерапијска доза треба да буде поштедна (температура воде максимално 35-36 °C, концентрација минералних материја нижа а дејству процедура излаже се мања површина тела).
Фаза пуне балнеотерапијске дозе; која траје (5-7-15 дана, у зависности од укупне дужине трајања балнеотерапијске куре), у којој се примењује пуна балнеотерапијска доза лечења.
Фаза консолидације или завршна етапа коју карактерише смањење свих елемената балнеотерапијске дозе, како би се болесник припремио за повратак у средину из које је дошао. 400px|центар
Врсте лековитих вода мини|Боце са минералном водом из 1928. мини|Термалне воде Нишке Бање у себи садрже и радиоактивни радон мини|десно|250п|Планина од глине у Националном парку „Окамењена шума“ у Аризони. Беле траке представљају чисту глину бентонит , Приступљено 08/2010. која се користи у лечењу пелоидном. мини|Минерална вода за пиће у себи садржи поред минерала и 1 -{g/l}- -{CO}-2 мини|Базен са термоминералном водом мини|Памукале, један од најпосећенијих извора термоминералне вод Уобичајени минерали састојци у бањским водама су натријум, магнезијум, калцијум, гвожђе али и арсен, литијум, калијум, манган, бром, јод, па се лековите воде према свом саставу и пореклу деле на;Вода; Владимир Стојановић;pp. 5; Горњи Милановац 2005.Prof. Dr Veselin Dragišić 9 poglavlje Сумпороводоничне (сулфидне) воде Ова група обухвата воде лековитих својстава, која се карактеришу садржајима слободног сумпорводоника и хидросулфидног јона (H2S+HS-). Која сулфидна компонента ће бити доминантна у некој води, зависи од киселости, односно алкалности, средине. У киселим водама првенствено је присутан H2S, а у алкалним јон H2S-.
Сумпорводоничне минералне воде карактеришу се великом разноврсношћу хемијског састава, минерализације и концентрације H2S и H2S-. У оквиру ове групе вода срећу се: хидрокарбонатне, сулфатне и хлоридне воде, са високим минерализацијом која често премашују 500 g/L.
Сумпорводоничне воде се у балнеологији користе за купање у току лечења нпр. кожних, реуматских, нервних и других болести.
Бромне и јодне минералне воде Бромне и јодне минералне воде спадају у групу високоминерализованих вода хлоридне класе, натријумске, натријумско-калцијумске и калцијумске-натријумске групе, код којих у гасном саставу преовлађују метан и азот. Оне у свом саставу имају Br већи од 25 mg/l, и јод већи од 5 mg/l.
Ова група лековитих вода у балнеологији користи се за пијење и купање болесника. Радиоактивне минералне воде Ова група минералних вода карактерише се повећаним садржајима радиоактивних елемената. Да би се одређена група вода третирала као радиоактивна неопходно је да садржаји радиоактивних елемената буду већи од ових граничних вредности: Ra > 1 · 10-11 g/l, U > 3·10-5 g/li Rn > 1.85 · 102 Bq/l. На основу преовлађујућих радиоактивних елемената у минералној води, радиоактивне воде могу се сврстати у радијумске, радијумско-радонске, радонске и уранијумске. У балнеологији се најчешће користе радонске и радонско-радијумске воде. Воде богате -{CO}-2 Јувенилне воде, прегрејане воденом паром која потиче од вулканске магме Фосилне воде или нафтна купка Вадозне воде које настају од атмосферских вода Слане воде Морске воде Улога појединих минерала и микроелемената Улога појединих минерала и микроелемената лековитих вода у балнеотерапији огледа се у следећем; Алкални катјонски Натријум Доступан у површинским водама високо минерализованим (хлоридима и сулфатима) и хипертермалним слабо минерализованим (олигометали). Снажан овлаживач. Утиче на равнотежу електролита у ћелији.
Калијум Одржава тонуса мишића. Одржава активност аутономног нервног система. Учествује у регулацији равнотеже електролита у ћелији.
Литијум Терапијско дејство литијума је спорно јер његова моћ као растварача мокраћне киселине је само доказана у експерименталним условима.
Алкални земнокатјонски Калцијум Утиче на регулацију ћелијских протеина Делује каталитички на диференцијацију ензима: (трансглутаминазе, протеазе и фосфолипазе). Неопходан за регулацију пропустљивости ћелијске мембране.
Магнезијум Катализатор синтезе нуклеинских киселина и протеина. Катализатор у производњи аденозин трифосфата. Делује седативно на функције централног нервног система.
Стронцијум На нивоу коже спречава кератиноците да стварају запаљењске цитокине.
Микроелементи у траговима Микроелемент ФункцијаСилицијум Учествује у синтези и регенерацији молекула у дерму коже. Делује седативно (смирујуће) и антиинфламаторно.Молибден Учествује у метаболизму бакра и гвожђа. Он је присутна у епидерму коже.Јод Утиче на јачање косе, коже, ноктију и зуба.Селен Неутралише слободне радикале. Повећава активност глутатион пероксидазе, кератиноцита и фибробласта. Стабилизује молекуле кератина на нивоу дисулфида.Бакар Неопходан у метаболизму супероксид дисмутазе (антирадикалски учинак). Има антизапаљењски учинак. Учествује у синтези и регенерацији макромолекула коже (молекула тропоколагена и еластина). Учествује у метаболизму тирозиназе (у меланогенези).Гвожђе Побољшава активност каталазе (антирадикалска одбрана). Утиче на рад имунског система. Учествује у синтези и регенерацији макромолекула коже (катализује хидроксилацију лизина у колаген).Манган Учествује у синтези и регенерацији макромолекула у дерму (гликозаминглицин). Неопходна у активности тирозина (у меланогенези). Утиче на активност ензима. Укључен у имуне функције.Цинк Важан елемент за активност супероксид дисмутазе (антирадикалска активност) Поседује антизапаљењски учинак. Утиче на функције имунског система. Учествује у синтези нуклеинских киселина. Учествује у метаболизму протеина и витамина А.