Придјел Доњи је насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 844 становника.

Географија

Придјел Доњи се налази на сјеверозападним падинама планине Озрен. Сјеверно од њега лежи насеље Липац, а јужно од њега насеља Придјел Горњи, Шеварлије, Поточани и Стријежевица. Атар има излаз на обалу ријеке Босне а кроз само насеље протиче поток Велика Ријека у правцу југоисток-сјеверозапад. Овај поток извире изнад насеља, у планинској области између насеља Поточана, Стријежевице и Придјела Доњег, и улива се у Босну у близини погонског објекта Градске топлане у Добоју. Унутар придјелског атара према Босни налази се пјешачко-пољопривредни пут који преко Жељезног моста спаја Придјел Доњи са Добојем преко улице Николе Тесле.

Главну саобраћајну везу са Добојем представља регионални пут Р465 (Жепче-Модрича) са којим се укршта, преко моста на Босни, улица Светог Саве која води у само градско језгро Добоја. Упоредно са регионалним путем Р465 пружа се железничка пруга која води до главне жељезничке станице у Добоју. Током постојања СФРЈ Добој је био највећи жељезнички чвор у држави, а и данас има важан значај за жељезнички саобраћај БиХ и региона. Придјељани излазе на Р465 кроз два подвожњака. Први се налази на граници са Липцем, који припада пружној линији, док се други налази у самом Придјелу и саставни је дио Р465. Преко њега се може изаћи и на пјешачко-пољопривредни атарски пут ка Жељезном мосту.

Са Липцем и Придјелом Горњим се саобраћајна веза одвија на локалним путевима а једним таквим путем се одржава саобраћајна веза и са озренским насељима према истоку. Путеви су асфалтирани и функционални. Поред тога, користе се и поједини алтернативни путеви у облику макадамских возних путева и пјешачких стаза, од којих многе воде кроз шумовите дијелове села. Једном таквом пјешачком стазом се може доћи до планинског извора који локални становници зову Грозничава вода. Главне раскрснице у насељу су Пашињача и гробљанска раскрсница.

Простор насеља је релативно пошумљен, а пошумљеност није концентрисана већ је на расута и на многим мјестима испрекидана. Међу дрвећем доминира буква.

Историја

Највећи дио историје простора на коме се налази Придјел Доњи је магловит, али се на неким мјестима та историја јасно уочава, поготово од краја 19. вијека до данашњих дана.

Тако имамо случај једног насељавања у Придјел хајдука-устаника Стојана, који је највјероватније хајдуковао током немира у БиХ изазваних Херцеговачким устанком (1775-1778. године). Са њим је хајдуковао и његов млађи брат који се овдје одвојио од њега и населио у данашње Осјечане, сјеверно од Добоја. Неспорно је насељавање и хајдуковање, јер потомци обојице устаника чувају јасно и прецизно породичну генеалогију и предање. Међутим, њихово поријекло је нејасно али се сматра да су дошли из области источно од Придјела. Њихов долазак пратила је и легенда о турском благу које су присвојили и закопали негдје у самом Придјелу. Турске власти су их гониле али након доласка аустроугарских окупационих трупа 1878. године гоњење је прекинуто. Ова научна хипотеза, ако се утврди као тачна, може дати смјерницу за истраживање тог историјског периода на овим просторима.

Долазак Аустро-Угарске на простор БиХ донио је са собом, између осталог, повећани процес изградње саобраћајне инфраструктуре. Тако је 1879. године саграђен данашњи Жељезни мост. Преко њега, дуж данашњег пољопривредно-пјешачког пута ка Добоју, пружала се пруга која је водила ка данашњем добојском насељу Усори. Њоме се кретала парна локомотива, од локаланог становништва названа ,,Ћиро", која је превозила материјал ка усорским фабрикама. Пред Први светски рат подигнуте су три стражарске куле, двије са десне обале и једна са лијеве обале. Пруга је опстала све до 1960-их.

У вријеме Другог свјетског рата становници Придјела Доњег, који је након капитулације Краљевине Југославије потпао под контролу НДХ, су узели удио у пружању војног отпора окупаторској власти и њеним оружаним јединицама. Овај оружани отпор који ће у садејству са другим устаничким областима довести до ослобођења Југославије. По подацима које Миленко Максимовић, учесник тих догађаја, износи у својим књигама „Синови Озрена” и „Бесмртници Озрена и Требаве” Придјел Доњи је претрпио велике војне и цивилне жртве као и велику материјалну штету. Максимовић наводи да су у Придјелу окупаторске снаге за четири године рата спалиле 92 куће а да је у борбама, казненим експедицијама и грађанском рату у истом периоду погинуло и убијено 113 Придјељана.

Први ангажман Придјелског становништва у борби против окупатора је везан за војну операцију ослобођења Добоја, Маглаја и Петрова. Преко Жељезног моста су у зору 23. августа 1941. године прешли устаници под командом Цвијетина Тодића који су привремено ослободили Добој. Међу њима је била и придјелска група коју су чинили: Крсто и Спасоје Глигорић, Вељко и Љубо Кршић, Чедо Стојановић и други. Ова група је учествовала у дизању у ваздух складишта муниције на Усори 24. августа 1941. године, а ова операција је позната у историографији као Усорска диверзије, што је највећа диверзија у окупираној Европи до тог момента. У истој акцији, приликом заузимања главне жељезничке станице и хотела ,,Гриз" погинули су Придјељани: Митар Бјелановић, Гостимир Михајловић, Милан Божић и Милош Глигорић.

Становништво На површини од око 5 квадратних километара налази се око 300 домаћинстава са око 850 становника.

На попису становништва 1961., 1971. и 1981.године Придјел је третиран као заједничко насеље (сачињено од насеља Придјел I и Придјел II) све до пописа становништва 1991.године, када су раздвојена ова два мјеста и измјењени називи (Придјел Доњи и Придјел Горњи)Закон о измјени назива мјеста у СР БиХ од 12. новембра 1981. године. Више информација о кретању броја становника се налази у сљедећој табели.

Види још Град Добој

Референце

Спољашње везе Сајт града Добој

Категорија:Насељена мјеста у Добоју Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини