Алкибијад је био атински државник и војсковођа, који је својим опортунизмом и жељом за влашћу допринео атинском поразу у Пелопонеском рату (431. п. н. е. до 404. п. н. е.).

Биографија Рођен је око 450. п. н. е. у Атини, a умро је 404. п. н. е. у Мелиси (Melissa), Мала Азија, данашња Анадолија у западној Турској. Потицао је из велике и отмене атинске фамилије.Plato, Alcibiades 1, 103a. Са мајчине стране био је Алкмеониде (једна стара аристократска фамилија у Атини).

Након смрти оца 447. п. н. е. растао је Алкибијад у кући свога стрица Перикла, (који је такође био државник), где је понекад био подучаван од стране Сократа. Након смрти Клеона пробио се у сам врх радикалних демократа и водио политику која је имала за циљ да изолује Спарту.

Његов политички противник био је Никија, који је након смрти Периклеа преузео вођство десничарских демократа и који се у Пелопонеском рату трудио да успостави мир између Атине и Спарте склапањем уговора, по њему названим „Никијски мир“. Алкибијаду је успело да наговори Атињане ипак да одустану од тог уговора.P.B. Kern, Ancient Siege Warfare, 151.

Године 415. п. н. е. креће Алкибијад у такозвану „Сицилијанску експедицију" против Сиракузе, која се завршила поразом атинске војске, што доводи до преокрета у Пелопонеском рату, у корист Спарте. &c. Након једног злочина над кипом бога Хермеса, који се вероватно лажно приписује Алкибијаду, морао је да побегне за Спарту.

Спартанцима издаје ратни план Атињана и потпомаже у стварању савеза између Спарте и Сиракузе, који су тако удружени победили Атину.

У Атини је за ту издају осуђен у бекству на смртну казну, а сва његова имовина је заплењена. Поново се помирио са Атином и више пута је постављан на врх атинске војске. Већ 411. п. н. е. побеђује Спартанаце код Абидоса.

Након тога, 407. п. н. е. враћа се назад за Атину, где је дочекан са великим одушевљењем и ослобођен свих оптужби, па је чак и поново проглашен за вођу атинске војске.

Следеће године, 406. п. н. е., након једног пораза војске против Персије у његовом одсуству, a под вођством његовог заменика, поново је протеран и повлачи се на своје имање у Тракији. Касније бежи од Спартанаца за Персију, да би 404. п. н. е. по налогу Спарте био и убијен.

Референце

Литература

Alfred A. Knopf, New York.

Doubleday, New York.

Примарни извори

. See original text in Perseus program

Aristophanes, Wasps. See original text in Perseus program

Aristotle, (translated in English by Wentworth Thompson)

Translation by G.R.G. Mure Cornelius Nepos: Life of Alcibiades, translated by J.C. Rolfe Demosthenes, Against Meidias. See original text in Perseus program , 13th Book. See original text in Perseus program. . See original text in Perseus program . See original text in Perseus program

. See original text in Perseus program . See original text in Perseus program. Translated in English by .

Translated in English by John Dryden

Translated in English by Arthur H. Clough. , Aubrey Stewart-George Long and John Dryden.

Translated into English by Aubrey Stewart-George Long and John Dryden. , V–VIII. See original text in Perseus program.

Секундарни извори

In Greek.

Paparrigopoulos, Konstantinos (-Pavlos Karolidis) . Eleftheroudakis (in Greek).

In Greek. . Estia (in Greek).

Додатна литература

Спољашње везе

Биографски текстови

Текстови и анализе

Категорија:Алкмеониди Категорија:Војсковође античке Атине Категорија:Личности Пелопонеског рата Категорија:Старогрчки филозофи Категорија:Умрли 404. п. н. е. Категорија:ЛГБТ+ особе из Грчке