Радован Гардашевић (Убли, код Цетиња, 4. септембар 1916 — околина Зворника, 8. мај 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија Рођен је 4. септембра 1916. године у селу Убли, код Цетиња. Потиче у средње имућне сељачке породице. Основну школу завршио је у свом родном месту, гимназију у Никшићу, а потом је студирао на Правном факултету у Београду. Још као гимназијалац у Никшићу, прикључио се револуционарном омладинском покрету.

Априла 1941. године, као резервиста, био је позван у Југословенску војску. На положају, недалеко од Сарајева, налазио се у групи бораца, који су у тренуцима општег хаоса и издаје, организовали отпор немачкој колони. У овој борби, био је рањен у обе ноге. После проглашења капитулације, иако рањен, одбио је да се преда окупатору и успео да дође до свог родног места. По доласку у родно место, заједно са другим црногорским родољубима, учествовао је у организовању оружаног устанка.

Био је учесник Тринаестојулског устанка народа Црне Горе, 1941. године. Учествовао је у нападу на Чево, место где је испаљена прва устаничка пушка у Црној Гори. У овој борби учествовао је са својим пушкомитраљезом, који је донео кући, после априлског слома. У току лета 1941. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Ујесен 1941. године био је један од добровољаца, који су у саставу Ловћенског партизанског батаљона, учествовали у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године. Крајем децембра Ловћенски батаљон је укључен у састав тада формиране Прве пролетерске ударне бригаде, као њен Први батаљон. Заједно са бригадом прешао је дуг и тежак пут борбени пут.

Учествовао је у борбама око Рогатице, у Подроманији, на планини Звијезди, у Кнежини, на Игману, код Калиновика, Улога, на Дурмитору, код Коњица, Дувна, Ливна, Кључ, Босанског Грахова, Јајца, Котор Вароши, Главатичева, Хан Пијеска, Власенице, Зворника, Цапарда и др. Нарочито се истакао у нападу на Пљевља, децембра 1941; нападу на Коњиц, јуна 1942, када је с пушкомитраљезом је ускочио у међу усташе и побио неколико усташа; као и при форсирању Дрине, априла 1943. године.

Најпре је био борац-пушкомитраљезац, а потом је постављен за политичког комесара Друге чете Првог ловћенског батаљона. На овој дужности је и погинуо, 8. маја 1943. године, недалеко од Зворника, када је, штитио одступницу својој чети.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 10. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Референце

Литература

Српски биографски речник (књига друга). „Матица српска“, Нови Сад 2006. година.

Категорија:Рођени 1916. Категорија:Умрли 1943. Категорија:Цетињани Категорија:Комунисти Црне Горе Категорија:Југословенски партизани Категорија:Борци Прве пролетерске бригаде Категорија:Политички комесари НОВЈ Категорија:Народни хероји - Г