Васо Мискин Црни (Орашје, код Требиња, 14. јануар 1918 — Сарајево, 4. јул 1945) био је комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Потицао је из сиромашне сељачке породице. Како није имао средстава за школовање, након завршене ниже гимназије, отишао је на изучавање браварског заната. Током школовања у железничкој радионици у Сарајеву, прикључио се радничком покрету. Године 1939. примљен је у чланство Комунистичке партије, након чега је постао секретар партијске ћелије у железничкој радионици. Био је најпре члан, а потом секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево. На Покрајинској конференцији КПЈ за Босну и Херцеговину, јула 1940. изабран је за члана Покрајинског комитета.
Након окупације Југославије и успостављања усташке НДХ, активно је радио на организовању покрета отпора у Сарајеву. Ухапшен је 22. јуна 1941. у Какњу, након чега је мучен у усташком затвору. Заједно са још тројицом другова, успео је да крајем септембра 1941. побегне из затвора и пребаци се на Романију. По доласку на слободну територију, као добар агитатор и говорник, добио је задатак да обилази села источне Босне и на зборовима говори о циљевима Народноослободилачког покрета. Априла 1942. упућен је на партијски рад у Херцеговину, ради сређивања у тамошњим јединицама и партијским организацијама.
Када су се током Треће непријатељске офанзиве, партизанске снаге повукле из Херцеговине, од њих је формиран Херцеговачки одред, у коме је постављен за заменика политичког комесара. На овој дужности остао је и након што је од Одреда августа 1942. формирана Десета херцеговачка бригада. Заједно са бригадом прошао је борбе током похода у Босанску крајину, као и борбе током непријатељских офанзиви на Неретви и Сутјесци.
У лето 1943. упућен је у Херцеговину, где је радио на обнови партијских организација, формирању Народноослободилачких одбора и др. Од новембра 1943. био је секретар Обласног комитета КПЈ за Херцеговину, а од средине 1944. члан Обласне Народноослободилачке скупштине и члан Извршног одбора Обласног Народноослободилачког одбора за Херцеговину. Био је члан ЗАВНОБиХ и члан АВНОЈ.
Након ослобођења Сарајева, априла 1945. поново је преузео је функцију секретара Месног комитета КПЈ за Сарајево, са које је отишао у рат. Услед нарушеног здравља, због ратних напора, убрзо је преминуо. За народног хероја проглашен је 26. јула 1945. године.
Биографија Рођен је 14. јануара 1918. у селу Орашју, код Требиња, које се налази у Површи требињској, групи села и заселака од Дужи, изнад друма Требиње–Дубровник и пруге која је ишла до Херцег Новог, односно Зеленике. Био је треће дете Ристе и Стане, рођене Буднић, чија је породица била прилично сиромашна, као и већина сличних у Орашју и другим селима тога краја. Једини приход имали су од дувана, чији је узгој захтевао много труда и рада. Његов деда Ђордо Мискин био је учесник Херцеговачког устанка 1875, као борац у чети војводе Мића Љубибратића, из оближњег села Дужи.
Основну четворогодишњу школу похађао је у шест километара удаљеном селу Сливници. Како је био одличан ученик и имао жељу за даљим школовањем, родитељи су га 1930. послали у Требиње, чија је гимназија тада имала само четири разреда. Становао је код мајчине сестре Гоше Миљковић, у селу Засаду, у предграђу Требиња. Након завршетка ниже гимназије, 1934. године, родитељи који нису имали средстава да га даље школују, желели су да се запосли како би издржавао себе и помагао породици. Пошто су у Жупи Дубровачкој имали пријатеље, који су били имућни трговци, инсистирали су да се запосли код њих и да им води књиге. Не желећи да буде туђи слуга, шеснаестогодишњи Васо је одбио родитељску понуду и отишао на изучавање заната у Сарајево.
Револуционарна активност У Железничкој занатској школи, која се налазила у Железничкој радионици, почео је са изучавањем браварског заната. Најпре је становао и хранио се у шегртском дому у Скендерији, а потом код разних радничких породица у Новом Сарајеву. Трошкови становања и исхране у Дому били су виши него што је износила месечна зарада шегрта, па је остатак морао надоместити слањем од куће. Као млади шегрт, радио је у највећем сарајевском индустријском предузећу, које је имало значајну традицију синдикалног и радничког покрета. Заједно са друговима из занатске школе, коју је завршио 1938. године, повезао се са радницима који су припадали револуционаром радничком покрету. У време његовог доласка у Сарајево, обновљена је партијска организација тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и формиран Месни комитет. Комунисти су имали нарочитог успеха у привлачењу младих радника, који су чинили највећи број њиховог чланства. Поред фабрика и радничко-синдикалних удружења, комунисти су деловали и у раду културних и спортских друштава, где су такође ширили идеје о борби за радничка права. Оријентацијом на антифашистички курс, као и политику народног фронта, комунисти су почели да делују и у другим друштвеним слојевима.
200px|мини|лево|Спомен-биста Васе Мискина у Колодворској улици у Сарајеву Активност сарајевске партијске организације прекинута је 1936, услед полицијске провале и хапшења комуниста и њихових симпатизера, а обнављање њеног рада било је током 1938. и 1939. године. Један од метода привлачења нових чланова међу младим радницима и средњошколском омладином, биле су читалачке групе и литерарне дружине по школама, које су на полулегалан начин деловале у комунистичком духу и шириле марксистичке идеје. Читалачкој групи у железничкој радионици, која је касније постала језгро за обнављање партијске организације у радионици, припадао је и Мискин, који је током 1939. примљен у чланство Комунистичке партије.
Како је још током школовања, стекао углед међу друговима, а касније и међу радницима у одељењу монтаже локомотива, где је радио након завршетка заната, Мискин је постављен за првог секретара обновљене партијске организације у Главној железничкој радионици, чији су радници дали велики допринос ширењу револуционарног радничког и комунистичког покрета у Сарајеву. Задатак партијске организације, био је да поред рада и деловања, међу радницима у железничкој радионици, делује и међу запосленима у осталим железничким колективима у Сарајеву. Такође, чланови КПЈ били су задужени и да политички делују на терену где су становали. Кад је формиран Фабрички комитет у Главној железничкој радионици, односно кад су се створили услови да се и у другим железничким колективима формирају партијске ћелије, Мискин је постао секретар Бироа фабричког комитета. Приликом постављања за секретара партијске ћелије у железничкој радионици постао је члан Месног комитета КПЈ у Сарајеву, а након неколико месеци и његов секретар.
На Покрајинској конференцији КПЈ за Босну и Херцеговину, одржаној 27. и 28. јула 1940. у Сарајеву, у кући Славише Вајнера, Мискин је изабран у нови Покрајински комитет, који су поред њега сачињавали: Угљеша Даниловић, Стјепан Ђаковић, Иса Јовановић, Бориша Ковачевић, Пашага Манџић, Мустафа Пашић и Ђуро Пуцар.
На његов релативно брз политички развој знатно је утицала чињеница да је он одмах по пријему у КПЈ сарађивао са већ искусним револуционарима попут – Исе Јовановића, Борише Ковачевића, Угљеше Даниловића и других чланова Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, као и Хасана Бркића, Павла Горанина, Милутина Ђурашковића и других чланова Месног комитета КПЈ за Сарајево. Сарадња са њима помогла им је да се брзо афирмише и оспособи за руковођење у самом комитету, као и у погледу формирања и оспособљавања партијских ћелија. У току лета 1940. активно је учествовао у организацији курса, одржаног у илегалним условима у селу Пршљанима, код Бугојна, на коме је учествовало око 80 чланова СКОЈ и КПЈ. Курс је имао велики политички ефекат на младе чланове, који су годину дана касније сви ступили у Народноослободилачку борбу, а око половина их је погинула. Половином децембра 1940. године, на иницијативу генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита, одржан је на Црепољском, код Сарајева, партијски курс Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, коме су присуствовали комунисти из Сарајева, Бањалуке, Тузле, Мостара и других места. Курс је организован у највећој тајности, а курсисти који се углавном међусобно нису познавали, ословљавали су се не по именима, него по надимцима. Мискин је на курсу добио надимак Плеханов, пошто се много интересовао за све проблеме, а највише за Плехановљеве грешке.
Почетак рата и хапшење Ујутро 27. марта 1941. када је у Сарајево стигла вест о војном пучу и обарању Владе Цветковић-Мачек, Мискин је одмах одржао састанак Месног комитета, коме су присуствовали и неки чланови Покрајинског комитета, и захтевао да се најхитније обавесте секретари партијских ћелија и други чланови КПЈ и СКОЈ, како би се радници и револуционарна омладина укључили у манифестације подршке пучу и дале име антифашистички правац. Читавог 27. марта у Сарајеву су одржаване масовне манифестације подршке пучу, а маса грађана протезала се главном улицом од Хипотекарне банке до зграде Дринске бановине. Убрзо потом Силе осовине, предвођене Трећим рајхом, напале су 6. априла 1941. Краљевину Југославију, а услед брзог слома Југословенске војске немачке трупе су 15. априла ушле у Сарајево. Још у току Априлског рата, у Загребу је 10. априла 1941. проглашена квислиншка Независна Држава Хрватска (НДХ), коју су предводиле усташе на челу са Павелићем. Како је и територија Босне и Херцеговине ушла у састав НДХ, Сарајево је постало седиште Велике жупе Врхбосна. Одмах по окупацији, усташе су почеле са спровођењем терора усмереног према Србима, али и другим групама које су сматрали својим противницима, укључујући антифашисте и комунисте. Схватајући у каквој се ситуацији налази, и да је пружање отпора усташком терору неминовност, Месни комитет почео је са интензивним припремама за оружани устанак. Окупљајући чланове КПЈ и СКОЈ, као и симпатизере са разним задацима организовано је скупљање оружје и муниције, одржавање санитетских курсева и друго.
200px|мини|Васо Мискин (скроз десно) са групом другова у Сарајеву На дан напада Нацистичке Немачке на Совјетски Савез, 22. јуна 1941. Мискин је са Милутином Ђурашковићем, према претходном договору, отишао из Сарајева у Какањ, где је преузео везу са тамошњом партијском организацијом, коју је до тада држао Ђурашковић. Након састанка са секретаром какањске партијске организације Стјепаном Ковачевићем, отишли су на железничку станицу, где је Мискин срео свог познаника Винка Кукића, жељезничара из Какња. Сматрајући га патриотом, предложио му је да се укључи у Народноослободилачки покрет и учествује и диверзијама против усташа и фашиста. Како је Кукић био усташки настројен, одмах их је пријавио усташким властима, које су их ухапсиле приликом уласка у воз. Након хапшења спроведени су у седиште усташког табора, чији је таборник био Виктор Пенц, предратни сарајевски криминалац. Већ сутрадан, Мискин и Ђурашковић су спроведени у сарајевски затвор Беледију, где се већ налазио одређени број раније ухапшених комуниста и других противника усташког режима. Сматрајући их високо рангираним личностима у комунистичком покрету, усташе су Мискина и Ђурашковића, пребацили у једну вилу на Алифаковцу, у којој је становао Јуре Францетић, усташки повереник за Босну и Херцеговину. Заједно са групом својих сарадника, Францетић их је данима саслушавао, мучећи их на разне начине, како би им изнудио признање и натерао да открију податке о другим члановима покрета отпора у Сарајеву. Методе мучења биле су разноврсне – од шамарања, вешања за ноге, тешких удараца по бубрезима док се не би онесвестили, забадања оштрице ножа под нокте до гашења цигарета по леђима, прсима или леђима. Сва мучења била су праћена „пријатељским“ убеђивањима да ће одмах бити пуштени, ако открију и друге сараднике.
200px|мини|лево|Сарајево, поглед на Миљацку и Градску већницу, 1940.