Глоса () је песма променљиве дужине. Састоји се из два дела: почетног текста који је у форми кратке песме и глосе, која представља коментар на тај текст. Текст представља неку песму која већ постоји (део неке романсе, пословица...), док глоса садржи онолико строфа (углавном су у питању десиме) колико стихова има тај текст.
Порекло и развој
Мода писања глоса почиње у петнаестом веку, а има изузетан значај у погледу уважавања народне лирике у Шпанији. Наиме, узимајући за основу своје композиције стихове фолклорног порекла, учени песници на Иберијском полуострву започињу прву фазу уважавања која ће се наставити Новим романсером (Romancero nuevo) и позориштом Лопеа де Веге (Lope de Vega). Глосирање се није задржавало на љубавним темама, чести су примери када се из народне традиције преузме неколико стихова, преформулишу се тако да добију религиозни карактер, а потом следи глоса религиозне тематике. Мелодија оригиналне народне композиције се у том случају не би мењала. Маркиз од Сантиљане (Marqués de Santillana) је писао овакве композиције. Употреба ове метричке форме доста опада у доба барока, али су је оживели француски и немачки песници у седамнаестом веку.
Пример
Литература
-{Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.}- -{Frenk, Margit, Entre folclore y literatura. (Lírica hispánica antigua), El Colegio de México. México. 1971. pp 29-45}-
Категорија:Песме Категорија:Поезија Категорија:Метрика