Ишијас, ишијадични неуритис, лумбоишијалгија, ишијалгија (), је скуп симптома, (међу којима доминира бол), који може бити изазван потпуном компресијом и/или надражајем једног од пет кичмених коренова живаца који заједнички граде ишијадични живац (лат.--{n.ischiadicus}-) у регијама плексуса, стабла и огранака ишијадичног живца.Маринковић М. Милосављевић М, Костић В. Функционална и топографска неуроанатомија, Научна књига, Београд 1989.
Нервне структуре ишијадикуса могу оболети примарно (есенцијално), неурогено или секундарно због неке опште болести или локалног обољења суседних структура (најчешће као последица компресије или иритације) када говоримо о неуралгично-неуротичним симптомима левог, десног или оба ишијадична живца.
Бол је локализован у доњем делу леђа (слабини), крстима, задњици и/или различитим деловима ногу и стопала. Бол, јаког или слабијег интензитета, који зрачи од слабинског дела све до стопала, може бити праћен утрнулошћу, слабошћу мишића, сензацијама у виду пецкања, жарења или пробода иглама, и ствара потешкоће у кретању и померању ноге. Типични, симптоми су локализовани само на једној страни тела. мини|Леви седални предо са приказом исхијадичног живца и артерије Дилема (болест или симптом) мини|Најчешћи узрочник ишијаса је хернија међупршљенског диска Иако је ишијас назив за уобичајен облик слабијих или јачих болова у леђима и ногама, право значење овог термина је често погрешно, јер ишијас означава скуп симптома а не дијагнозу промена које врше притисак и иритирају корене живаца изазивајући бол. За ишијас (који се из практичних разлога) подржава као посебан клинички ентитет, сасвим се поуздано зна, да се не ради о болести суи генерис и да етиолошки и патогенетски фактори могу бити различите природе. Овај став је важан, јер је за терапију ишијаса или ишијасних симптома од изузетног значаја познавање узрока болести коју прати ишијасна симптоматологија, и која ће често бити различита, у зависности од основних узрока поремећаја-болести.Oxford English Dictionary, 2nd Ed. "a1450a Mankind (Brandl)."
Најчешћи узрочник ишијаса је хернија међупршљенског диска, а као други узрочници наводе се; повреде леђа, иритација живца изазвана артритисом кичме, други запаљенски процеси, васкуларни, ендо и егзотоксични чиниоци, као и притисак на живац након одређених врста напора, психичка стања итд.Медицинска енциклопедија 3. том Медицинска књига Загреб-Београд, 1968
Епидемиологија мини| десно|240п|Лаза К. Лазаревић београдски лекар који је први описао 1889. тест за дијагностиковање ишијаса. Најмање четвртина болесника који траже помоћ ортопеда жали се на болове у доњем делу леђа или на болове у ногама који зраче из слабинског дела. Ишијас има велике привредне и социјалне последице, јер заузима видно место у обољевању и прво место међу свим болестима периферног нервног система и недвосмислено је болест модерног доба и последица модерног начина живота..
Промене које су могле да изазову појаву ишијаса откривене су у Ирану на скелету старом 11.000 година. Становништво долине Нила у периоду 4.000. п. н. е. због промена на кичменом стубу имало је истоветне тегобе какве срећемо код данашњих болесника. Сличне и исте промене забележене су и на скелетима из римских ископина.Popović J. Bol u križima, Predgovor, , Приступљено 15. август 2010.
Први је у стручној литератури ишијас описао, напуљски лекар Д. Котугно средином 18. века. У 19. веку и почетком 20. века болест је схваћена као као неуралгично или неуротично обољење сакралног (крсног)- ишијадичког плексуса, ишијадичног живца и његових коренова.
За многобројна истраживања патолошких промена код ишијаса заслужни су многи лекари међу којима се посебно истичу Француз Ласегу и Србин Лазаревић, двојица лекара која су паралелно описала важан дијагностички тест наступања бола код истезања ишијадикуса, који данас неоправдано носи назив Ласегуеов тест.
За важан преокрет у тумачењу ишијаса, у смеру његове вертебралне етиологије, а посебно у смислу дископатија, заслужни су научници Шморл и Јунгханс (1932), као и клинички и рендгенолошки радови Микстара и Бара.
У другој половини 20. века све више се јављају ставови (углавном неурохирурга) који пренаглашавају механичку етиологију ишијаса и других (као што су Вертенберг, Шилер Волтман итд)који уз вертебралну етиологију наводе и невертебралне етиолошке факторе ишијаса, инфективне и токсичне генезе.. 4. izdanje, Beograd-Zagreb 1963.
Око 5% до 10% болесника у оквиру лумбалне радикулопатије има као главни симптом ишијалгију, док се преваленца лумбалног бола креће од 49% до 70%. Инциденца ишијаса код лумбалне радикулопатије, као последица оштећења фиброзног диска, у општој популацији процењује се на 2,2%.Bosković K. Lumbalna radikulopatija Kritički pristup dijagnostici i lečenju lumbalne radikulopatije., Med Preg12008; LXI (11—12): 553-556. Novi Sad
Међу факторима ризика за настанак ишијаса код радикулопатије, бројна истраживања показују утицај следећих фактора; лични фактори (животна доб, телесна висина, ментални стрес и пушење), професионални фактори (рад повезан са сталним дизањем и ношењем терета, изложеност вибрацијама током рада или за време дугих вожњи.)
Полне разлике и физичка спремност према спроведеним истраживањима нису непосредно повезане са ишијасном радикулопатијом.Airaksinen 0, Brox n, Cedraschi C, Hildebrandt J, Klaber- Moffett J, Kovacs F. . Ризичне групе Особе које свакодневно обављају тешке физичке послове. Особе изложене вибрацији (нпр возачи, пилоти хеликоптера). мини|Особе са остеопорозом чешће пате од ишијаса Особе које већи део времена проводе у вишечасовном нефизиолошком положају (претежно седећи посао). Старији људи код којих је дошло до дегенеративних промена хрскавичног ткива. Особе са остеопорозом Особе са неком урођеном аномалијом кичме, Особе које су задобиле повреду кичме. Особе након оперативних захвата на кичми. Гојазне особе
Етиологија Ишијас није специфична болест, него симптом који може бити изаван разним акутним и хроничним процесима у леђима, али може бити и рефлексна реакција, која настаје под утицајем промена у трбушној дупљи и малој карлици када се бол из ових подручја рефлексно шири у доњи део леђа.
Ишијас настаје када постоји притисак или оштећење ишијадичног живца. Прерано старење организма и дегенеративне промене међупршљенског дискуса су основни (главни) разлози за настанак симптома овог поремећаја. У малом проценту болесника узрок се може наћи у другим узроцима. Најчешће при подизању терета из неправилног положаја тела (погрешан, нагли покрет) настаје пуцања фиброзног прстена дискуса и изласка његовог средишњег дела-желатинозног језгра, које врши притисак на поједине кичмене коренове живаца (место одакле полазе живци). Најчешћа локализација ових промена је између петог лумбалног (слабинског) и првог сакралног (крсног) -{(L5-S1)}- пршљена са притиском на први сакрални (крсни) корен. Ређи је пролапс између четвртог и петог -{(L4-L5)}-, лумбалног (слабинског) пршљена са компресијом петог слабинског корена, а још ређи између трећег и четвртог или другог и трећег слабинског пршљена.Raičević R., Petković S, Lepić T Osnovi vojne neurologije, Bolesti intervertebralnog diska, pp. 260-266, VMA Beograd, 2004 + Фазе у развоју дегенеративних промена међупршљенског диска. Дегенерација Протрузија Пролапс Секвестрација 100п 100п 100п 90п Најчешћи узроци ишијаса Постоји више разлога зашто су нервне структуре које улазе у састав ишијадикуса подложније оштећењима него што се то дешава код других живаца (без обзира на ком нивоу је дошло до промена; у подручју коренова, ишијадичног сплета или у његовим периферним гранама). Велики део неурона ишијадичних нервних структура је веома дуг (јер је то најдужи живац у телу), па је самим тим и биолошки осетљивији. Други разлог је његов специфичан пут и топографски однос са појединим органима и разноврсним структурама у телу, и на крају велика дистрибуција подручја његовог гранања у мишићима, зглобовима и кожи.
Данас се сматра да је знатан број случајева ишијадичког синдрома (и до 80%) вертебралне етиологије, као последица промена на хрскавичним и коштаним структурама и лигаментима кичменог стуба, у које спадају;
Спинална стеноза (сужење кичменог канала у доњем делу кичме) Спинална стеноза или компресија унутар кичменог канала , изазива сужење простора у коме је смештена кичмене мождина, кауда еквина, и корени ишијадичног живац. Ова сужавања могу бити узрокована коштаним израштајима (остеофитима), дислокацијом тела пршљенова спондилолистезом, запаљењем, или хернијом диска јер смањују расположиви простор кичменој мождини, врше притисак (укљештење) и иритирају живце који полазе из кичмене мождине и формирају ишијадични живац.Hankey GJ, Waedlaw JM, Clinical Neurology. Demons Medical Publisching, new York 2002
Дегенеративна болест међупршљенског диска
Оштећење међупршљенског диска, „јастучића“ који се налази између два пршљена и обезбеђује савитљивост кичме, познато под називом дискус хернија најчешћа је дегенеративна болест међупршљенског диска.
Спондилолистеза
Стање у коме један пршљен „клизи“ преко другог назива се спондилолистеза. Спондилолистеза је најчешће асимптоматска, али често може да изазове јаке бол по типу ишијаса, који се шири у крста, задњи део бутине и лист ноге; или може бити по типу клаудикација (јер се бол јавља током хода или дуготрајног стајања, изазива храмање и приморава болесника да прекине ход).
Компресивни моменат као етиолошки фактор ишијаса може деловати и код неких физиолошких (трудноћа) али и патолошких стања која нису у директној вези са вертебралним структурама као што су;
Трудноћа У току трудноће код појединих жена може доћи до поремећаја статике кичменог стуба изазваног увећањем садржаја трбушне дупље и променом хормонског статуса (зазваног) повећаног еластицитета везивног ткива. Материца увећана плодом, плодовом водом и сопственом масом, притиска на ишијадични живац. Мишићна напетост изазвана додатном тежином фетуса и плодове воде, може вршити притисак на кичмени стуб и коренове његових живаца, а промењена секреција хормона промене у саставу хрскавичавог ткива дискуса.
Повреде Повреде кичменог стуба и кичмене мождине, као што су прелом, ишчашење, нагњечење, кичмених пршљенова чести су узроци ишијаса, због дислокације фрагмената костију, зглобова, међупршљенског диска, дискус херније, крварења и едема у кичменом каналу итд., која за последицу има компресију ишијадичног живца.
Тумори Појава ишијадичног бола и њена карактеристика зависи од локализацији тумора који се разврставају у; Туморе који расту са пршљена (предњи или задњи део пршљена) - хондром, остеом, остеоид остеома, хордом. Туморе који расту унутар дуралног омотача изван кичмене мождине - неурином (расте са корена кичменог живца) и менингеом (расте са дуралног омотача) Туморе који расту унутар кичмене мождине - астроцитоми и епендимоми. Малигни тумори других органа који могу метастазирати у кичмени канал или у пршљенове. Бол код тумора у лежећем положају се појачава за разлику од бола због дискус херније који често попушта приликом лежања, што је важно за постављање дијагнозе.
Остали узроци Синдром ишијаса може се појавити у току следећих стања; опште инфекције акутне и хроничне (код многих ендо и егзотоксичних инфекција, сепсе, тифусе, грипе, маларије сифилиса, туберкулозе), шећерна болест, алкохолизам, тровања живом арсеном оловом, са неуротичном сликом ишијаса, гојазност равни табани, код седентарног начина живота и нередовног физичког вежбања, након дуготрајне изложености вибрацијама, након употребе неадекватне обуће (ношење штикли), спавања на неодговарајућем душеку, у току психогених стања (нпр. код психонеуротичара) итд.
Клиничка слика мини|Ишијас узрокује бол који се шири низ ногу. Ишијасни бол Интензитет ишијасног бола као главног симптома може варирати од безначајног до јаког (може имати карактер благог замора, тупог бола или пецкање, па све до јаког бола који ограничава кретање болесника. Бол се најчешће јавља на једној страни.