Silva je španski oblik pesme komponovane od sedmeraca i jedanaesteraca, koji se ređaju bez utvrđenog rasporeda.Pesnik po svojoj volji određuje podelu na strofe, većinu stihova rimuje (koristi konsonantsku rimu), a poneki stihovi ostaju bez rime. Postoje silve koje su sastavljene izključivo od jedanaesteraca i osmeraca ,iako se inače ova kompozicija pojavljuje kao niz stihova a ponekad je podeljena u strofe koje podsećaju na oblik italijanske estance. Silva se može koristiti u pesničkim sastavima bilo koje sadržine. Poreklo Ova metrička forma nastaje početkom 17. veka u delima Franciska de Riohe (Francisco de Rioja) i u delu Las Soledades Luisa de Gongore (Luis de Góngora) i od tada se ustalila u španskoj književnosti. U ovoj formi pisali su još: Lope de Vega (Gatomaquia), Fransisco de Quevedo (Francisko de Quevedo) (El sueño) i Kalderon de la Barka (Calderón de la Barca) (La vida es sueño).

Razvoj Interes za silvu raste u neoklasicizmu u pesmama Fraj Dijega Gonsalesa (Fray Diego Gonsalez) Delija i Husta (Delia y Justa). Tokom romantizma nastavlja se interesovanje za ovu metričku formu. Nju koristi Espronseda u delu Himno al sol, Duke de Rivas (Duque de Rivas) A la victoria de Bailén, Sorilja (Zorilla) u raznim pesmama o Granadi. Svoj procvat silva doživljava u modernizmu, kako u tradicionalnom obliku jedanaesteraca i sedmeraca, u pesmama Ruben Daria ( Ruben Dario), Migel de Unamuna (Miguel de Unamuno) ,tako i u drugim metričkim kombinacijama. Među ovim inovacijama zaslužuje da se pomene i silva arromanzada sa asonantskom rimom u delima Ruben Darija Lo que son los poetas i Antonija Mačada (Antonio Machado) u pesmama Campos de Castilla. Primer Por tierras de España

El hombre de estos campos que incendia los pinares

y su despojo aguarda como botín de guerra,

antaño hubo raído los negros encinares,

talado los robustos robledos de la sierra.

Hoy ve sus pobres hijos huyendo de sus lares;

la tempestad llevarse los limos de la tierra

por los sagrados ríos hacia los anchos mares;

y en páramos malditos trabaja, sufre y yerra,

Es hijo de una estirpe de rudos caminantes,

pastores que conducen sus hordas de merinos

a Extremadura fértil, rebaños trashumantes

que mancha el polvo y dora el sol de los caminos.

Pequeño, ágil, sufrido, los ojos de hombre astuto,

hundidos, recelosos, movibles; y trazadas

cual arco de ballesta, en el semblante enjuto

de pómulos salientes, las cejas muy pobladas,

Abunda el hombre malo del campo y de la aldea,

capaz de insanos vicios y crímenes bestiales,

que bajo el pardo sayo esconde un alma fea,

esclava de los siete pecados capitales.

Antonio Mačado (-{Fernando de Erera}-)

Literatura Ružic, Žarko, Enciklopedijski rečnik versifikacije. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad. 2008. Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001. Calderón Estébanez, Demetrio, Diccionario de términos literarios, Alianza Editorial. 1ª Edición. Madrid, 1998.

Категорија: Pesme Категорија: Poezija Категорија: Metrika Категорија: Pesničke forme