Квадерна вија () је врста строфе коју су у шпанску поезију увели песници клеричке песничке вештине у XIII и XIV веку. Други назив за ову строфу је tetrástrofo monorrimo alejandrino, строфа састављена од четири шпанска александринца (четрнаестерца) са нагомиланом римом.
Назив и порекло Верује се да су овај метрички облик шпански клерици пренели из француске и провансалске поезије и сматра се првим типом строфе који се појављује у кастиљанској поезији. Узевши у обзир да је француска књижевност имала огроман утицај на шпанску, нарочито у XII веку, квадерна вија представља адаптацију француског александринца. Прво дело у коме се појављује ова врста строфе је Књига о Александру (фр. Roman d'Alexandre), одакле потиче и сам назив cuaderna vía. Наиме, овај термин је употребљен у другој строфи овог дела:
Mester traygo fermoso non es de ioglaria mester es sin pecado que es de clerezia fablar curso rimado por la quadern[a] [u]ia a silauas contadas que es grant maestria
Из исте строфе потиче и назив клеричке песничке вештине Mester de clerecía.
Квадерна вија у шпанској књижевности Квадерна виа, као метрички облик, представља најважнију одлику клеричке песничке вештине у формалном смислу и велики напредак у односу на елементарну метричку форму хугларских епских песама. У књижевности средњег века најпознатија дела писана у овој метричкој форми су: Књига о Александру, анонимни аутор; Поема о Фернану Гонзалесу, анонимни аутор; Књига о доброј љубави, Хуан Руиз, архипрезвитер из Ите.
Најпознатији писац који је користио квадерну вију је Гонсало де Берсео у својим делима:
Хагиографије: Житије св. Емилијана (шп. Vida de San Millán), Житије Св. Орије (), Живот Св. Доминика силоског ().
Песме о Богородици: Milagros de Nuestra Señora, Loores de Nuestra Señora, Duelo de la Virgen María
Квадерна вија је присутна и у модерној књижевности (Генерација 1927, модернизам) како због француског утицаја тако и због љубави према старим песничким формама. Разлика је у распореду риме, која је често укрштена, уместо нагомилане.
Метрика Као што нам говори други назив за ову метричку форму: tetrástrofo monorrimo alejandrino, она представља строфу од четири стиха при чему су они утврђене дужине од четрнаест слогова, а деле се на два полустиха (шпански александринац). Рима је по врсти консонантска, а по распореду нагомилана, одн. истоветна у сва четири стиха. Метричка шема је, према томе: A14 (7+7), A14 (7+7), A14 (7+7), A14 (7+7).
Пример (одломак)
Библиографија -{Quilis, Antonio, Métrica española, Ediciones Ariel. 14ª edición. Madrid, 2001.}- -{Samurović-Pavlović, Ljiljana. Soldatić, Dalibor, Španska književnost. Sarajevo, Beograd. Svjetlost, Nolit. 1985, vol.1}-
Категорија:Песме Категорија:Поезија Категорија:Метрика